Tokom prethodnih četvrt (i kusur) veka napisao sam otprilike 1300 tekstova, koji su najvećim delom objavljeni u časopisima Galaksija (287 tekstova), Računari (550 tekstova) i PC (452 teksta). Manje-više kompletnu bibliografiju održavam na svom sajtu, mnogi tekstovi su pristupačni i u elektronskoj formi, ali dok zadnjih meseci pripremam TimeLine sekciju za PC DVD, primećujem da se polako gubim u tom mnoštvu. Recimo, onomad naiđoh na jedan tekst koji mi se baš dopao, a bio sam potpuno zaboravio da sam ga ikad napisao (valjda simetrije radi, naiđem povremeno i na tekstove koje bih rado zaboravio). Zato sam iskoristio poslednje dane 2007. godine da napravim listu svojih Top 10 tekstova.

Šta čini da tekst zasluži mesto prvog od 1300? Pa, mnogo toga zavisi od teme o kojoj se govori - kada po stoti put testirate nove matične ploče, ne možete od toga očekivati Bog zna šta, ali kada po prvi put otvarate neku oblast ili opisujete novu tehnologiju, imate sve šanse da napravite nešto dobro. Možda u doba opštepristupačnog Interneta nije lako biti prvi koji piše o nečem novom, ali tokom prethodnih decenija Galaksija, Računari i PC su "načeli" mnoge oblasti... Dosta zavisi i od vremena uloženog u istraživanje i pripremu teksta - rad uvek daje dobre rezultate. Najzad, postoji i neki trenutak inspiracije, koji se retko javlja (pisanje je pre svega rad pritisnut rokovima - kad bi čovek pisao samo onda kad mu se piše, ne bi daleko stigao) ali kada naleti, rezultat je nešto natprosečno.

Kada gledam ovu listu tekstova, vidim da sam na nju stavio uglavnom priloge iz kasnije faze rada u Računarima i prve faze rada u PC-ju. Tekstovi u Galaksiji iz ranih osamdesetih su mi vrlo dragi - kao što je svakome drago da po prvi put vidi svoje ime u zaglavlju strane nekog časopisa - ali mi se, kada ih danas ponovo čitam, ne dopadaju naročito. Pisanje se vremenom uči (možda i ja jednom naučim :) pa će kroz narednih 25 godina biti prilike da se lista temeljno revidira. Za sada je upravo ovakva:

 

Top 10 tekstova

 

Računari 2, leto 1984. BBC B Nije lako ni setiti se koliko je bilo komplikovano pisati o nečem novom u vremenima pre Interneta. Kod nas nije bilo računara, nije bilo računarskih prodavnica, nije bilo literature... Tek ponekad bi iz inostranstva, obično u torbi, stigao neki kompjuterski časopis, koji sam onda studirao od korica do korica... računajući i reklame. Na osnovu tako napabirčenih informacija zaključio sam da je BBC B "najbolji" kućni računar i odlučio da ga kupim. Procedura uvoza je potrajala preko pet meseci, a računar je stigao otprilike kada su izašli "Računari u vašoj kući". Što mi je dalo skoro pola godine da ga dobro proučim i napišem ovaj tekst...
Računari 88, januar 1993. Žil Vernov problem Kriptografija me je uvek zanimala, pa se dobro sećam da sam još sa 12 godina čitao "Zlatnog jelenka" Edgara Alana Poa i Žil Vernov roman "Prav a osuđen" i čak pokušavao da sam rešim šifru, bez uspeha (zapravo nije bilo nikakve šanse da je rešim, pošto je ono što je navedeno u knjizi zapravo šifrovani francuski tekst - pa još sa greškama - ali dobro :). Godinama kasnije, kada je prva kriptografska Pitalica vrlo dobro primljena, prisetio sam se Vernovog romana... Naravno, do tada se ponešto teorije i naučilo, pa je razbijanje šifre uz korišćenje računara predstavljalo jednostavan posao - maltene je najveći deo vremena otišao na unos onih smešanih slova i proveru ispravnosti tog unosa. A što se samog teksta tiče, neki obožavatelji Žil Vernovog opusa me baš i nisu pohvalili ;) ali šta ću kad stvari stoje upravo tako kako je napisano. Mislim, Žil Vern mi je drag, ali mi je matematika još draža.
Računari 100, maj 1994. Sto brojeva u 16 slika Prvi meseci 1994. godine predstavljali su preloman trenutak za časopis Računari. Inflacija, koja je potpuno obesmislila izdavanje časopisa, je konačno zaustavljena, čitaoci su se vraćali a računarsko tržište je počelo snažno da se razvija - spoljni uslovi su, dakle, bili dobri, ali iznutra se sve zakomplikovalo. Dugogodišnji glavni urednik Jovan Regasek je "nakratko" otišao u Južnoafričku republiku, njegov zamenik Ranka Jovanović je najavila odlazak, tako da je sve palo na Vesnu Jeremić, tada komercijalnog urednika. Uz to je situacija u samoj kući BIGZ bila loša i pogoršavala se iz meseca u mesec. Ipak, našli smo snage da razmišljamo o gala proslavi stotog broja, a pre toga je taj stoti broj trebalo napraviti... Bez konsultacija sa bilo kim, počeo sam da pišem ovaj tekst, oko koga je bilo zbilja dosta posla - prelistao sam sve što je objavljeno u prethodnih 10 godina, pravio beleške, pokušavao da ih uklopim u koherentnu priču... Rezultatom sam bio baš-baš zadovoljan, svideo se i Ranki i Vesni, ali Jovi začudo nije. Smatrao je da sam se previše koncentrisao na neke manje bitne stvari, da sam preskočio neke važnije... Bilo je dosta e-mail "pregovaranja" oko toga (a treba znati da e-mail onda nije radio kao sada - porukama je trebalo po pola dana da stignu "čak" u Afriku, a počesto su se i gubile...) i najzad je napravljen nekakav kompromis koji baš i nije pomogao finalnom kvalitetu teksta. Ali svejedno, i dalje mislim da je dobar :)
PC #30, decembar 1997. U mobilnom svetu Evo nas konačno i na stranicama časopisa "PC"... Testiranje prvih mobilnih telefona je bilo takva avantura da sam o njoj napisao posebnu priču, u stilu "Kako smo snimali..." Pa da se ne ponavljam - pročitajte dodatak PC #140.
PC #58, leto 2000. DVD i Makrovizija Prvi kućni DVD plejeri stigli su do nas početkom 2000. godine - bili su veliki, teški i veoma osetljivi na kvalitet ubačenih diskova, ali su doneli novi ugođaj u dnevnu sobu. I nove troškove za kupovinu DVD diskova sa filmovima, naravno. A kad čovek već ima računar, uvek će poželeti da ga primeni... I tako sam počeo istraživanje o kablovima, kodiranju, zaštitama... Čak sam i kupio jedan uređaj, pa čekao da stigne iz inostranstva... sve za zanimljiv tekst! Doduše, malo kasnije se pojavio AnyDVD pa je dobar deo "analognih" diskusija izgubio na značaju, ali šta se tu može - stvari ostaju aktuelne za one koji nailaze na video kasete zaštićene Makrovizijom. Hm, video kaseta... šta to beše?
PC #63, januar 2001. Milenijum Razmišljanje o ovom komentaru je počelo bez nekih naročitih pretenzija, a rezultat je moj verovatno najomiljeniji tekst. Priprema PC #63 još nije ni počela, a saradnik iz inostranstva mi je otkazao dogovoreni novogodišnji komentar - uhvatila ga je neka bolest, kombinovana sa službenim putem. Dobro, ni prvi ni zadnji put, napisaću sam nešto... Znajući kolika je uvek frka oko pripreme novogodišnjeg broja, odlučim da jednom u životu tekst napišem na vreme, pre nego što počne gužva. I tako, počnem da istražujem "milenijumske teme" po Internetu i ubrzo napišem nešto što mi se baš svidelo. Međutim, nekako mu je nedostajala domaća perspektiva, a domaćih publikacija sa početka XX veka baš i nije bilo na Mreži. Da pogledam u nekoj biblioteci? Našao sam "vezu" u Narodnoj biblioteci i proveo dva popodneva listajući kupusare sa starim novinama. Ima tu i jedna anegdota - da ne bih trošio vreme na beleške, koristio sam mali digitalni diktafon (očito, retka zverčica u to vreme), a da ne bih smetao drugima u čitaonici, držao sam ga prilično blizu ustima i tiho pričao. Posle su kolegi koji me je preporučio rekli "Onaj tvoj izgleda polupismen, mrda ustima dok čita". (Polu)pismeno ili ne, tek skupilo se dosta materijala, koji je najpre zauzeto dve strane u "PC"-ju umesto planirane jedne, a čak i to je bilo posle žešćeg kraćenja, tako da je na Web-u objavljen znatno opširniji tekst. Svideo se mnogima, čak su ga i dve dnevne novine prenele, u integralnoj odnosno skraćenoj verziji.
PC #100, maj 2004. Naših 100 brojeva Kad sam već u listu uvrstio tekst o 100 brojeva Računara, teško da mogu da preskočim ovaj. Tu doduše nisam imao problema sa urednikom (osim što je urednik, tj. ja, tekst pisao u zadnjem mogućem trenutku), ali je posla bilo tim više... a prostora baš i nije. U svakom slučaju, dobra prilika da se ispriča nekoliko anegdota iz redakcijskog života, da se podsetimo na razne uspehe i poneki propust, a sav višak materijala sam prosledio Milanu Bašiću koji je pisao specijalni dodatak "Redakcijski dnevnik". Tako da smo jubilej lepo obeležili, a kada je posle toga još došla i žurka za par hiljada ljudi u KPGT-u... Uh, neće to biti lako prevazići kad izađe PC #200!
PC #101, jun 2004. ADSL u Beogradu Nova tehnologija, dakle nova prilika za dobar tekst. Zahvaljujući dr Miodragu Ivkoviću i Emiliji Popović, dobio sam jedan od prvih ADSL priključaka u Beogradu - konačno 24 sata na Mreži. A tek brzina prenosa... Sam tekst sam, posle mesec dana uživanja u lepotama broadband-a, napisao gotovo u jednom dahu, i to tako da ga gotovo nije ni trebalo kratiti. Čak sam i fotografije sam napravio. Dobar uvod u novo doba...
PC #107, januar 2005. Moj prvi PC Od svih priča iz starih vremena koje objavljujemo u novogodišnjim dodacima časopisa "PC" ova mi je najomiljenija. Ne zbog "kopče" sa estradom, nego... Pa dobro, ima li ko da ne oseća nostalgiju prema svom prvom računaru, ili makar prvom PC-ju?
PC #112, jun 2005. Uvodnik - faze prihvatanja tehnologije Kao što možete zamisliti, nije baš lako napisati uvodnik. Obim je "zakucan" (7+38 redova), tema bi trebalo da bude u vezi sa sadržajem broja, početni pasus bi trebalo da bude provokativan... često mi se čini da naprosto neće uspeti. Naročito kada ostavim pisanje uvodnika za zadnji trenutak. Kao što je bio slučaj u maju 2005 - tema broja je bio test fotoaparata, baš kao i prethodnog leta... i opet je trebalo smisliti nešto koliko-toliko novo. Da vidimo (dok prelamači i korektorka nestrpljivo vrte palčeve)... digitalni fotoaparati su danas (tj. tada) sasvim preovladali, kako smo stigli dotle? Šta bi sa svima onima koji su tvrdili da je film nezamenljiv? Mišljenje o novoj tehnologiji očito evoluira, moglo bi tu da se smisli nekoliko faza... Koliko? J.K. Rowling, čiji je šesti roman upravo trebalo da izađe (u maju je već kolala "nezvanična verzija"), kaže da je šest broj sa najvećim magičnim svojstvima, šest Horcrux-a, da probamo sa šest faza? Tekst je ispao dosta kompaktno, ali tri reda kraći nego što treba. Pa mi bilo žao da ga razvodnjavam raznim "međutim", "na primer" i "naravno" frazama, nego dodam i sedmu fazu (za radoznale: četvrta faza je naknadno dodati). I tako, dužina "legne". Eh da, dve godine kasnije sam saznao da je i J.K.Rowling dodala sedmog Horcrux-a - valjda je knjiga ispala jedan tabak kraće nego što je planirano :)
 
Kad čovek jednom počne, nije mu lako da se zaustavi... Na listi je bila još čitava gomila tekstova, pa izdvojih još deset "sledećih"...
     
Računari 6, jun-jul 1985. Besmrtnost i kako je steći  
Galaksija 173, septembar 1986. Trisekcija ugla  
Računari 78, januar 1992. Zablude o 80486  
Računari 94, septembar 1993. Strogo po kalendaru  
PC #11, mart 1996. PC Internet  
PC #52, januar 2000. Posao posut bagovima  
PC #74, januar 2002. Sezamovci van Sezama  
PC #90, jun 2003. Kako se kalio DVD  
PC #98, mart 2004. Fiskalne kase  
PC #123, jun 2006. Aibo, neposlušni robot