PC#100

Naših 100 brojeva

Posle devet godina, 5,000 članaka, 15,000 strana i preko 50 MB objavljenog teksta, časopis "PC" stiže do stotog broja, spreman za izazove koje će napredak kompjuterske industrije i IT tržišta doneti...

Dejan Ristanović

Prolog ove priče počinje deceniju pre aprila 1995. kada se na kioscima pojavio PC#1 - krajem 1983. godine izašli su "Računari u vašoj kući" prva kompjuterska publikacija u (tadašnjoj) Jugoslaviji. Pisao sam "samo" specijalno izdanje časopisa za popularizaciju nauke "Galaksija", ali je uspeh na tržištu bio izuzetan, pa su tokom 1984. nastali "Računari", najveći i najugledniji domaći računarski časopis. Posle decenije izlaženja, "Računari" su dostigli granice okruženja u kome su se nalazili - bilo je vreme da krenemo dalje. Kroz duge razgovore sa Vesnom Jeremić koja je, vodeći marketing "Računara", uspostavila čvrste veze između časopisa i IT tržišta (u nastajanju), i Zoranom Životićem, koji je računarskoj javnosti bio poznat po prilozima iz oblasti DTP-a i programiranja, ali i kao tvorac BBS-a Sezam, iskristalisalo se mišljenje da prolazi vreme kućnih računara i majstorija na njima. Kompjuter je iz stadijuma "čudo tehnike" prerastao u alat koji se koristi u poslu, pa se moglo očekivati da će sve više ljudi biti profesionalno vezano za računare. Smatrajući da je tim ljudima potrebna adekvatna publikacija, osmislili smo "PC", časopis za profesionalnu primenu računara.

Našu ideju podržali su praktično svi saradnici "Računara", izražavajući spremnost da učestvuju u radu novog časopisa. Milan Bašić je preuzeo segment vesti, koji i danas uspešno uređuje, Dejan V. Veselinović bio je urednik hardvera, Nenad Batoćanin pisao o bazama podataka i poslovnim aplikacijama, Jovan Bulajić o softveru, Miljan Jovanović o sistemskom programiranju, Pavle Peković o komunikacijama, Bojan Petrović o procesorima... Tako je, reč po reč i tekst po tekst, nastao prvi broj časopisa "PC", čiji je grafički izgled dizajnirao Miša Veselinović iz agencije "Metropolis" a štampao ga je "Publikum", najbolja beogradska štamparija. Očigledno je da smo se svi našli na istoj "talasnoj dužini", jer i danas, devet godina kasnije, uspešno sarađujemo.

Trebalo je, naravno, napraviti i firmu - sa tim smo već imali mnogo manje iskustva nego sa časopisom, ali prihvatili smo izazov. Vesna Jeremić je preuzela vođenje PC Press-a, čiji je i danas direktor, Zoran Životić je organizovao prelom u DTP okruženju, što je u ono vreme prekucavanja na foto-slog, makaza i lepka bilo avangardno, a ja sam se koncentrisao na sadržaj časopisa. U našoj prvoj Redakciji bili su još sekretarica Jelena Batinić, koja je kasnije izgradila uspešnu univerzitetsku karijeru u Sjedinjenim Državama, i tehnički saradnik Aleksandar Ogarević. Veoma brzo nam se pridružuje Nenad Veljković koji organizuje plasman "PC"-ja, ali čija su široka interesovanja i iskustva u raznim izdavačkim projektima bila dragocena za mnoge aktivnosti Redakcije. Dva meseca kasnije stiže i Vladimir Stanimirović koji je svoje zanimanje nazivao "kršitelj". Ne brinite, radilo se "samo" o prelomu časopisa.

1. desetica: Windows

Imali smo sreću da prvi brojevi "PC"-ja izađu u vreme "kvantnog skoka" računarske industrije - u leto 1995. sve je bilo spremno za planetarnu promociju Windows-a 95. Bilo je to, s druge strane, vreme sankcija, kada su se čak i elektroni teško probijali do Srbije. Zahvaljujući našim saradnicima iz inostranstva, pre svega Majklu Mijatoviću i Zoranu Kehleru, prikupili smo informacije o novom Windows-u i njegovoj promociji - pogledajte kolaž iz PC#5 na pratećem CD-u. Tog 24. avgusta "PC" se pobrinuo da marketinška plima Windows-a 95, makar u skromnoj meri, zapljusne i beogradske dnevne novine - u saradnji sa firmom Jugodata, opsežno smo oglašavali knjigu "PC 95", koja je hiljadama čitalaca pomogla da, uz novi Windows, računare koriste na novi način.

Čitaoce "PC"-ja su interesovale pre svega tehničke informacije, a njih je već u PC#2 izložio Zoran Milosavljević. Usledili su prilozi o YU slovima, u PC#7 smo objavili specijalni dodatak o Windows 95 trikovima i karton sa skraćenicama... Što smo više zalazili u detalje, nailazili smo na više sličnosti sa Windows-om 3.11 - prelazak na suštinski višu stepenicu tek nas je očekivao. Već u PC#6 Sava Zdravković je "iskopao" ekskluzivne informacije o budućoj (naravno, revolucionarnoj) verziji Windows-a po imenu Cairo. Tu mi je malo falilo da se upišem u proroke - u uvodniku sam napisao "nadajmo se da Kairo nećemo čekati 1001 noć", a sledeći Windows je promovisan 1003 dana kasnije.

Zahtevi Windows-a podstakli su i industriju hardvera, pa su se procesori smenjivali na tržištu. Opterećen lošim publicitetom zbog aritmetičkog baga na Pentium-u, Intel je promovisao Pentium Pro, a PowerPC je, barem do uporednog testa iz PC#9, delovao kao snažna konkurencija. U "PC"-ju se nismo bavili samo stranim hardverom - Voja Antonić je pripremao zanimljive samogradnje, od kojih je posebno interesantan bio razvojni sistem Sherlock predstavljen u PC#4 i PC#5. Voja je dao doprinos i našim naslovnim stranama, pripremajući u paketu 3d studio originalne ilustracije koje su pratile sadržaj svakog broja. Sećam se renderovane Beograđanke na koju su digitalni insekti donosili podatke - Internet je stigao u grad!

2. desetica: Internet

Pošto su krajem 1995. ukinute sankcije, stvari su počele da se događaju - u februaru 1996. "Telefonija" uspostavlja satelitski link za potrebe akademske mreže, uz koju smo se svi "švercovali" u svet sve dok EUnet, "Telefonija" i SezamPro nisu ponudili pun pristup Mreži pod komercijalnim uslovima. Ogromno interesovanje za Internet vidljivo je i na stranicama "PC"-ja. Spremali smo se na vreme - već u novembru 1995. smo, zahvaljujući Draganu Sretenoviću, postavili Web prezentaciju časopisa na YU Internet, a kada je uspostavljena veza sa svetom, krenuli smo punom parom: Internet list ubačen u PC#11, niz tekstova, opsežna saradnja sa on-line sistemom SezamPro, Internet blok, Internet vodič koji i danas uređuje Ladislav Struharik...

Tržište je tražilo više od toga - mnogi su čitali o Internetu ali nisu imali prilike da ga vide. Zato smo Dragan Sretenović, Pavle Peković i ja došli na ideju da "pokupimo" neke Internet prezentacije i snimimo ih na CD koji će pratiti knjigu koju bismo napisali. Pisanje knjige je bila dečja igra prema pripremi CD-a - ne volim ni da se sećam koliko je problema bilo sa skupljanjem materijala sa Interneta u uslovima zagušenog linka, pisanjem spider programa, pa onda CD-a čiji master nismo uspevali da snimimo jer je bilo previše malih fajlova... No, posao smo uspešno priveli kraju i tako je nastao prvi serijski proizveden računarski CD na ovim prostorima; umnožila ga je firma "Imtel" na Tajvanu. Knjiga Internet je, zbog informacija u njoj ali i ovog CD-a, postala još jedan PC Press-ov bestseler.

Promocija tog bestselera poklopila se (i to precizno - knjige smo nosili pravo iz štamparije na aerodrom, a stigli smo na vreme samo zato što je let kasnio) sa još jednim projektom - Internet Seminarom koji smo, u saradnji sa SezamomPro i firmama Jugodata Beograd i Jugodata Podgorica, održali maja 1996. u Kotoru. Polaznici su bili zainteresovani za predavanja, ali i za mrežu sa koje su mogli da surfuju. Pogled na te ljude govorio mi je da dolazi vreme Interneta i novih medija...

3. desetica: Digitalni svet

Naš prelazak u digitalni svet počeo je 1. januara 1997, na adresi www.pcpress.co.yu. Webmaster je bio (i ostao) Aleksandar Vacić, a osnovna slika na Web-u bila je slična naslovnoj strani PC#20 - kliknete na neku od zona naslovne strane i dobijete odgovarajući tekst. Tema broja bio je veliki test monitora.

Uporedni testovi počeli su još u PC#12, kada je Bojan Petrović testirao grafičke kartice. Za našu, tada malobrojnu Redakciju organizacija testa je predstavljala ozbiljan posao, ali smo ga smatrali važnim kako za čitaoce tako i za distributere opreme. Aprila 1996. u "PC" dolazi Voja Gašić, koji je učvrstio veze sa računarskim firmama, organizovao laboratoriju i testiranje opreme u njoj. Par meseci kasnije on pokreće rubriku "Prvi utisci" koja je, na užas marketinškog dela Redakcije, "trošila" po dve povezane kolor strane i nije trpela oglase. Barem u početku.

"Megatestove" smo najpre isprobali na "sitnim" komponentama kao što su procesori koje je testirao Bojan Tepavčević. Zatim smo prešli na kartice i CD čitače, pa najzad i na monitore. Bila je to još jedna odiseja - skupilo se 27 modela raznih dijagonala, sve kabastiji od kabastijeg, svaki od njih je imao kutiju, pa stiropor... Haos je bio toliki da je "jutarnja smena" 16. decembra pomislila da je neko provalio u Redakciju. Ipak, Bojan Petrović, Voja Gašić i Aleksandar Šušnjar su napisali veoma zapažen tekst koji je mesecima posle toga bio referenca pri kupovini monitora.

Postojanje "referentnih tekstova" motivisalo nas je da sačuvamo ono što pišemo od zaborava - krajem 1997. "PC" se useljava na još jedan medij, CD-ROM. Tada smo, naime, objavili "PC97", elektronsko izdanje časopisa. Darko Staničić je osmislio tehnologiju pripreme izdanja koju koristimo i danas, mada je u svakoj sledećoj verziji ("PC98", "PC2000", "PC2001", "PC2002") bilo važnih novina, pre svega što se tiče sistema za pretraživanje koji je napravio Aleksandar Šušnjar.

Kulminacija širenja tržišta bio je seminar "Internet 98" na Kopaoniku. Preko 400 polaznika, profesionalaca iz najvećih domaćih firmi, okupilo se u hotelu "Grand" i četiri dana slušalo i diskutovalo o kompanijskom nastupu na Mreži. Svi su shvatili koliko je ta tema važna - dolazilo je bolje vreme, trebalo je uspostaviti veze sa svetom, a Internet je delovao kao najbolji medij za to. Iz tih dana potiče i naš izbor TOP 50 domaćih Web strana, koji je osmislio Aleksandar Petrović.

4. desetica: Virtuelni svet

Tokom 1997. i 1998. izgledalo je da smo konačno krenuli napred. Strane računarske firme su polako nalazile predstavnike i distributere, dinar je bio (relativno) stabilan a prodaja Telekoma očito je stvorila neka slobodna sredstva koja su firme, pošto povećaju plate, ulagale i u kupovinu opreme.

Tema godine bili su mobilni telefoni - iako to nije striktno naša oblast, Zoran Životić i ja smo za PC#30 pripremili detaljan test dvadesetak modela. Bilo je napretka i u fiksnoj telefoniji - srećnici koji su se dočepali ISDN priključka rado su čitali tekstove Danka Jevtovića, a pojavili su se i hibridi računara, telefona i podsetnika - Jovan Bulajić je tada predstavio prvi Palm.

Bilo je uzbudljivo i u svetu softvera - Dragan Grbić je pisao o Office-u 97, osmislivši veoma popularnu rubriku "Office bajtovi". U isto vreme, Bojan Stojanović je pisao o novim generacijama DTP alata i njihovom prilagođavanju srpskom jeziku. Lokalizacija je često morala da bude "hakerska", ali su velike softverske firme najzad primetile da postojimo, pa je Microsoft odlučio da prilagodi Office 97 srpskom jeziku. U lokalizaciju knjige bila je uključena i naša Redakcija, a Jelica Protić je o doživljajima tokom trodnevnog preloma knjige sa gospođicom koja je u tu svrhu doputovala iz Irske napisala mnogo puta pominjanu priču "Miss Microsoft u Beogradu".

Sve se kretalo u dobrom smeru pa smo i mi odlučili da pređemo na sledeći nivo - u martu 1998. izašao je redizajnirani PC#33 u punom koloru. Nova DTP ekipa na čelu sa Darkom Staničićem želela je da redizajn bude propraćen bogatijim ilustracijama a to je značilo peripetije sa fotografisanjem opreme. Nažalost, bilo je važnijih stvari za brigu - na horizontu su se pojavili oblaci...

5. desetica: Surovi svet

Peta desetica je naše najtanje godište... u svakom smislu. Aprilski broj "PC"-ja je upravo trebalo da uđe u štampu kada je Primakov okrenuo avion. Nije to dan kog volim da se sećam, baš kao ni sledećih 77 dana. I svet je imao svojih problema - dok smo se mi plašili bombi i pomračenja Sunca (dobro, kako ko), globalna histerija posvećena je problemu 2000. godine. Vozovi će se sudarati, atomske centrale eksplodirati... Jelena Rupnik, Zoran Kehler i Berislav Todorović su, svako sa svog kraja sveta, preneli utiske o atmosferi katastrofe. Naravno, nije se desilo ništa, a najbolje su u čitavoj priči prošli programeri, dobro naplaćujući otklanjanje baga koga su prethodno sami napravili. Ko ume...

Što se nas tiče, čim je bombardovanje prestalo, PC#46 je bio spreman - broj je imao svega 68 (mahom crno-belih) strana, ali trebalo je što pre pokrenuti točkove. Najavili smo izdanja "PC2000" i 3CD4PC kao i seminar "Internet 2000" u Budvi. U tim jesenjim danima najviše se pričalo o struji, uz katastrofična predviđanja da nas tokom zime očekuju velike nestašice. Ljudi su se interesovali za UPS-ove pa smo za 50. broj pripremili njihov veliki test. Boris Stanojević je, osim samih uređaja, opisao i strukturu elektroenergetskog sistema, uz optimistički zaključak da neće biti nestašice. Tako je i bilo - čitave zime radimo punom parom, DTP preuzimaju Vojislav Simić i Ivan Miladinović, službu pretplate Andrijana Todorović i Anđelka Petrović, a Danica Radeka je novi redaktor.

Kad smo već krenuli ka vedrijim temama, pomenuću i jednu "kolateralnu korist" od rata - oslobodili smo se nevolja sa fotografisanjem. Naime, Zoran Životić je u Redakciji postavio rasvetu za slikanje manjih uređaja uz pomoć digitalnog fotoaparata Olympus C-1400L. U ratnim mesecima nismo imali uslova za bilo šta bolje, pa je Borislav Pešić pravio digitalne fotografije opreme, koje su u broju izgledale korektno. Kasnije smo nabavili bolji fotoaparat i od tada praktično svu testiranu opremu slikamo u Redakciji. Sreća da hardver napreduje takvom brzinom...

6. desetica: Hardver

Dok smo mi brinuli o bombama i raketama, u kompjuterskom svetu su se događale važne stvari. Pentium III je iz meseca u mesec bivao sve brži, diskovi su porasli i pojeftinili, a razne Riva, Ultra, TNT, TNT 2, TNT 2 Ultra i slične "svemirski" nazvane grafičke kartice smenjivale su jedna drugu na stolu Aleksandra Veljkovića, našeg novog izvršnog urednika koji je među prvima prepoznao trenutak u kome će Intel-ov faktički monopol na tržištu mikroprocesora biti ugrožen. Athlon je došao iz manje i beskrajno siromašnije firme, ali je doneo svežu koncepciju i agilnost.

Čitava industrija hardvera se zahuktava: TFT monitori ugrožavaju CRT modele, DVD čitači postaju deo PC konfiguracija, Branislav Bubanja iz meseca u mesec testira samostalne DVD plejere, a na tržištu se pojavljuju desetine modele jeftinih inkjet i laserskih štampača koje, u novoj rubrici "Periferijska oprema" koju je osmislio, testira Milan Četić. U centru pažnje su mreže, pa i mi u Redakciji, uz pomoć firme Decode, razapinjemo sertifikovanu mrežu. Jedino nema napretka sa pristupom Internetu - Telekom više praktično ne daje ISDN priključke, ulazne linije provajdera su pretrpane pa se javljaju i začeci javnog wireless pristupa.

Office 2000 je i dalje osnovna poslovna platforma, ali se govori o Office-u XP koji će pre upotrebe morati da se aktivira, na šta mnogi zabrinuto vrte glavom. Autorska ekipa se širi i svako se usmerava prema nekom spektru tema: Đorđe Grujić piše o CAD primenama u arhitekturi, Stevan Josimović o softveru za animaciju, Slobodan Ljubišić o alatima za administratore mreža, Kristijan Lazić o virusima... Još jedan naš urednik u pravom trenutku sagledava mogućnost promene na tronu: Bojan Stojanović predviđa da bi Adobe InDesign mogao da zameni neprikosnoveni QuarkXPress. Malo mu je ko tada verovao, ali ovaj tekst slažemo u InDesign-u...

7. desetica: Realni svet

Uvodnik iz PC#59 završio sam uobičajenim "Vidimo se 5. oktobra", ne znajući da ćemo se videti u onolikom broju. Posle nekoliko dana revolucionarnog zanosa, krenuli smo u dobrom smeru a tržište je procvetalo. Strane firme su se vratile, uspostavile veze sa starim predstavnicima ili sklopili dogovore sa novim, a na sve strane se govorilo da vrhunske tehnologije predstavljaju put izlaska iz krize. Opreme za testiranje bilo je u izobilju, a ad hoc konfiguracije su zamenjivane brendovima. Videlo se to već na testu konfiguracija koji smo organizovali u decembru 2000. - sledećih godina konfiguracije smo morali da testiramo "u nastavcima", a Aleksandru Veljkoviću se pridružuju Vladimir Cerić, Branko Maksimović i Nenad Akšić.

U svetu stvari (naoko) brzo napreduju: novembra 2000. pojavljuje se Pentium 4 koji po performansama tek neznatno prestiže jeftiniji AMD Athlon, prevlast firme nVidia ugrožavaju ATi Radeon kartice (Voja Gašić je o tim smenama na tronu i njihovom uticaju na život računarskih novinara napisao priču "Tamo i nazad", pogledajte PC#85), diskovi se sve češće vezuju u stripe niz pa Aleksandar Šušnjar stalno unapređuje svoj sistem testiranja, USB uređaji su novi hit, a lepeza primena se širi - svako ima mobilni telefon, SMS-ovi lete na sve strane a DVD-ovi sa filmovima u video-klubovima postepeno potiskuju VHS kasete.

Iako je Srbija u euforičnom raspoloženju, svetska privreda je zapravo u krizi i malo kome cvetaju ruže - "dot-kom" firme odlaze u stečaj, mnogi računarski stručnjaci ostaju bez posla, plate su manje, Netscape konačno gubi rat sa Internet Explorer-om, Napster gubi sudski spor sa muzičkom industrijom i nestaje, a razni virusi iz meseca u mesec ugrožavaju funkcionisanje Interneta. Nema mnogo razloga za novogodišnju radost ali ipak, milenijum se dočekuje jednom u životu...

8. desetica: Milenijum (ili možda XP)

Sve se tih dana zvalo Millennium, pa ni Microsoft nije mogao da odoli - promovišu Windows Millennium kao poslednjeg predstavnika (totalno zastarele - kako se stvari brzo menjaju) Windows 95 porodice. Pravi korak napred donosi Windows 2000, a Dragan Grbić sa zadovoljstvom testira Office XP - fokus se okreće prema firmama i zajedničkom radu u mreži, dok pojedinačni korisnici dobijaju tek po koju zgodnu alatku.

Uzdrmana svetska privreda upada u recesiju posle 11. septembra i terorističkih napada na Njujork i Vašington. I pored toga, nastavljaju se promocije procesora i grafičkih kartica, digitalni fotoaparati prelaze granicu od 3 Mp a 25. oktobra svet dobija novi operativni sistem, Windows XP. Microsoft je sve prisutniji u Srbiji - u junu 2001. organizuju IT događaj godine, "Sinergiju". Michael Lacombe daje ekskluzivni intervju "PC"-ju a plenarno predavanje koje je održao Rafal Lukawiecki se danima prepričava.

9. desetica: Softver

Kraj 2002. godine prolazi u znaku kampanje legalizacije softvera - čuju se termini OSL, OLP, CAL... "PC" objavljuje niz detaljnih tekstova i priprema sajt www.legalizacija.info sa odgovorima na pitanja posetilaca. Uz redizajn našeg osnovnog sajta i proširenje Web tima Milanom Basrakom, spremni smo za brze reakcije.

Primećujući veliko interesovanje za tekstove o legalizaciji, krajem 2002. organizujemo seminar PLUS 2003 na Kopaoniku. Uz aktivnu saradnju Microsoft-a i drugih softverskih firmi, Seminar obezbeđuje polaznicima važne informacije o procesu legalizacije, ali i o drugim aktuelnim temama, a posebno e-commerce-u. Banke izdaju kreditne kartice kojima se može plaćati preko Interneta, pa mnoge polaznike zanimaju tekstovi i izlaganja Borisa Stanojevića na tu temu. Raste interesovanje za corporate segment tržišta koji prati Milan Bašić - notebook računari, serveri, softverska okruženja na nivou firme...

Svu pažnju nismo posvetili komercijalnim rešenjima - znajući da mnogi razmišljaju o Open Source softveru, pripremili smo prvo domaće DVD izdanje sa distribucijom Linux-a koju je prilagodio Vlada Ćalić.

10. desetica, i dalje...

Dolazimo do vremena sadašnjeg i promena kojima su i naši novi čitaoci prisustvovali. Tržište se razvija, a ponuda širi - sve je više gadžeta, pa sam ovih dana zamenio poslednji komad "hardvera" koji sam koristio još od prvih dana "PC"-ja. Mislio sam da nema boljeg mousepad-a od zelenog Genius-a, ali kada je stigao Optimice za optičke miševe...

Ulaganje u softver i servise počinje da daje rezultate - Microsoft promoviše lokalizovani Windows XP i Office 2003, a Telekom se budi iz desetogodišnjeg "zimskog sna". Pratili smo sve to u časopisu i specijalnim izdanjima, a Redakcija je kadrovski jačala. Bojana Bojanić je novi marketing menadžer, Sanja Ivković je PR, Siniša Stojanović se pridružuje DTP ekipi a u službu pretplate dolaze Ivana Radojković i Maja Jokić. "PC" se seli u novi poslovni prostor, organizuje veliku nagradnu igru, CD postaje redovni deo časopisa a u ovom broju predstavljamo i novi izgled naših stranica. Spremamo se za novu deceniju i još mnogo desetica "PC"-ja...

 

horizontal rule

 

Ko radi...

Novinarstvo je, kažu, "grešna profesija" - štamparske i ostale tehničke greške su deo života. Za većinu njih nikad ne saznate ili čujete, slegnete ramenima i zaboravite. Poneka greška, ipak, ostane zapamćena kao velika, neprijatna ili (takve su najređe) simpatična...

Najveći "zbrlj" smo napravili u PC#8, kada na strani 22 nije "izašao" uobičajeni font već nekakav grozni Courier bez YU slova. Ni danas mi nije jasno kako takva greška nije primećena pri montaži, ali eto - desilo se. Greška sličnog tipa, ali znatno manjeg obima dogodila se (gde bi drugde) na Vedroj strani PC#7, gde je jedna slika "pojela" okolni tekst.

Za kategoriju simpatične greške konkuriše fraza iz PC#65 "sećate li se Pentium 386SX, sa isključenim matematičkim koprocesorom?" koja je sjedinila tri generacije: Pentium, 386SX i 486SX, kod koga je zapravo isključen koprocesor. U istu grupu spada i "vidimo se na Brezovicu u aprilu" iz PC#9 - prigodna formulacija, pošto put do Brezovicu vodi pored Niš.

Mesto na kome najmanje želite štamparsku grešku je naslovna strana, a tu smo mi "dobro" počeli - na naslovnoj strani PC#2 piše Excell - l viška ne deluje strašno, ali me je svejedno nerviralo sve dok mi Milan Bašić nije rekao da je dobro što smo već u drugom broju "prebrinuli" grešku na naslovnoj strani; sledeći put ćemo se manje nervirati. Srećom, do "sledećeg puta" prošlo je 7 godina - neka Hermiona je u mojoj glavi okrenula time-turner vraćajući industriju za godinu dana, pa je na naslovnoj strani pisalo Pentium 4 na 1.8 GHz, iako se radilo o procesoru koji radi na 2.8 GHz. Ostaje da otvorim četvore oči kako spisak ne bi bio dopunjen u ovom, rođendanskom broju.

Slovnih grešaka u uvodnicima nije bilo, ali sam u PC#21 pogrešno naveo ime jedne važne (?) ličnosti: Hardin iz Zadužbinskog ciklusa Isaaka Asimova zove se Salvor, a ne Salvador. Više puta sam čitao te priče (pa dakle i njegovo ime) ali sam uvek "video" Salvador tamo gde piše Salvor. Eh... ne može se očekivati od korektora da ima isti SF ukus kao i ja. Neprijatno iznenađenje me je sačekalo i u PC#49, kada sam u uvodniku pročitao reč "racunarska". U Quark-u i na filmu je pisalo č. Zvanično objašnjenje, da se pojavila pukotina na ploči baš tamo gde je kvačica, deluje mi ubedljivo taman kao da je neko rekao da se radi o crnoj magiji. Ali boljeg objašnjenja nema, zagonetka ostaje.

Marketinški poduhvati

"PC" je od prvih dana časopis sa najviše oglasa u Srbiji - naši poslovni partneri dobro znaju da reklama objavljena u "PC"-ju dolazi u ruke profesionalaca koji koriste najsavremeniju tehniku, ali i onih koji odlučuju o kupovini opreme za srednje i velike firme. Oglašavanje je, naravno, samo jedna od formi kontakta između industrije i tržišta - u IT svetu marketing je osnova uspeha, a "PC" predstavlja prirodni medij i za avangardne akcije koje će privući pažnju potencijalnih kupaca ili korisnika. Neke od takvih ideja su nam ostale u sećanju...

Počnimo od onih koji su imali avangardnu ideju da nas podrže čak i pre nego što smo objavili PC#1. Kompanija Comtrade je bila zlatni sponzor, Present Trade je bio generalni sponzor, a Jugodata, Adacom i MR Systems sponzori prvog broja "PC"-ja. Sa ovim firmama smo i kasnijih godina uspešno sarađivali - one danas predstavljaju elitu domaćeg IT tržišta.

Naš prvi veliki marketinški poduhvat bila je knjiga "PC 95" koja je u knjižarama prodata u tiražu preko 6.000 primeraka, ali se našla i na drugim mestima. Naime, firme Adacom, Jugodata, Present Trade i OTC Computers su naručile dodatne primerke knjige sa sopstvenim koricama i delile ih uz računare, pomažući tako korisnicima da se snađu u novom okruženju. Tako smo lokalizovali literaturu, kad je već softver morao da bude na engleskom, a ideja o posebnim verzijama korica primenjena je i kod kasnijih izdanja. Najuspešniji projekat te vrste svakako je knjiga "Windows XP na srpskom" koju smo, u saradnji sa beogradskom kancelarijom kompanije Microsoft, objavili u ćiriličnoj i latiničnoj varijanti i u tiražu nezapamćenom za jedan računarski naslov - preko 8.000 primeraka. Knjigu su dobili svi registrovani korisnici Windows-a i posetioci Microsoft-ovih skupova. Sličan projekat je, premda u nešto manjem obimu, ponovljen i ovih dana, knjigom "Sistem Microsoft Office 2003 na srpskom".

U prvim godinama našeg rasta zanimljive marketinške ideje imala je firma BS Procesor: sećamo se strana umetnutih u PC#11, kataloga Epson kolor štampača formata dopisnice ugrađenog u PC#13, naslovne strane "na rasklapanje" sa reklamom-ukrštenicom iz PC#24... Slične ideje u PC#24 primenili su Fujitsu i Mikroračunari (da, PC#24 je bio zanimljiv broj, naročito u fazi poveza), pa onda ASBIS u PC#41...

Najzapaženija promocija bio je CD-ROM koji smo, zahvaljujući firmama Adacom i Western Digital, poklonili uz PC#25 - po prvi put je jedan domaći časopis distribuiran sa CD-om. Na disku je, osim marketinških materijala, bilo i dosta programa u javnom vlasništvu, za šta su čitaoci pokazali veliko interesovanje, što nas je navelo da već sledećih meseci pripremimo kolekciju SezamFile Leto 97 koja je bila izuzetno uspešna na tržištu. Tokom narednih godina i druge firme su poklanjale našim čitaocima CD, čak i kada same nisu u kompjuterskom biznisu - na taj način nas je, recimo, prijatno iznenadio Johnny Walker. ERC Commerce Computers je CD poklanjao čak tri puta, da bi u PC#98 umetnuo dvostruki CD-ROM sa drajverima i drugim informacijama vezanim za Samsung-ove proizvode. Od PC#99 naš časopis se distribuira sa redovnim CD-om.

Posebno interesovanje računarske javnosti izazvao je "Pakom" koji je u PC#84 zakupio čak 13 susednih strana oglasa, pruživši nam tako priliku da objavimo broj na (i dalje rekordne) 184 strane. U zanimljive marketinše poduhvate spada i ideja firme "Informatika" da u PC#30 objavi svoju poruku na dnu svake strane, promovišući Aquanta servere; redakcijska šala je bila da imamo "sponzora paginacije".

Bilo je i zanimljivih oglasa o kojima se govorilo u stručnim krugovima. Recimo, PC Centar je na zadnjoj korici "PC"-ja objavljivao oglase sa potpisom "Zver je pod kontrolom", menjajući razne simpatične "zveri" - bio je običaj da se "PC" čita otpozadi, tek koliko da vidite kakva je "zver" ovog meseca pod kontolom i šta ima novo na "Vedroj strani". Sećamo se i MD& Profy varijante u kojoj "samo jedna može biti najbolja", pa onda Sinteh-ove gospođice koja je intimna za računarom, Hansol monitora na kojima se svašta vidi, "Dana kada sam odlučila da kupim DTK"... Ne smemo zaboraviti ni agenciju SoftwareJobs.com, koja se mesecima reklamirala na dve (skoro) potpuno bele strane.

Dobar način promocije je nagradna igra - naši čitaoci su kumovali seriji računara Centra, Jugodata je organizovala nagradnu igru promovišući svoj brand, DirectLink je delio vredne novogodišnje poklone, Cores je 1997. organizovao Božićnu i Prolećnu nagradnu igru... Najveća nagradna igra organizovana je u povodu ovog, stotog broja - na istom projektu okupili smo deset najvećih domaćih firmi, koje su poklonile našim čitaocima 10 premija i 90 nagrada u ukupnoj vrednosti preko 1.500.000 dinara.