Iako su za nju mnogi prvi put čuli tek nedavno, Makrovizija je nastala još tokom prethodne decenije, kao metod za sprečavanje kopiranja VHS video kaseta. Rast popularnosti video rekordera tokom sedamdesetih i osamdesetih godina uplašio je filmsku industriju, pa su traženi načini da se filmovi distribuirani na video kasetama učine otpornim na piratovanje. Na prvi pogled bi se reklo da je takav zadatak nemoguć (ako se nešto može gledati na televizoru, zašto se ne bi moglo i snimiti?) ali su se inženjeri firme Macrovision setili jedne zanimljive ideje.
Da biste razumeli funkcionisanje zaštite, treba da poznajete osnove generisanja TV slika. Sadržaj ekrana se osvežava 25 puta u sekundi (30 puta za američki NTSC standard) pri čemu se svaka od tih slika naziva frejm (frame) i sastoji od 625 (525 za NTSC) linija. Iz raznih tehničkih razloga pokazalo se pogodnim da se slika iscrtava u tzv. interlaced modu, tj. da bude podeljena u dva tzv. polja (fields) - u prvom prolazu se iscrtava svaka "neparna" od predviđenih 625/525 linija, da bi u sledećem prolazu zrak generisao "parne" linije. Susedna polja su razdvojena impulsom vertikalne sinhronizacije dok su linije razdvojene impulsima horizontalne sinhronizacije; sinhronizacioni impulsi su, dakle, veoma važni za prikazivanje slike.
Makrovizija se oslanja na na AGC (automatic gain control) čip ugrađen u video rekorder. Taj čip je u normalnim uslovima zadužen za poboljšanje kvaliteta reprodukcije tj. prilagođavanje različitim trakama i snimcima različitog kvaliteta. Da bi video rekorder u potpunosti iskoristio mogućnosti memorisanja podataka na kasetu, AGC kolo pojačava slabe signale sa trake a ublažava prejake. Pokazuje se da AGC kolo ne pravi razliku između vidljivog i nevidljivog dela slike, iako PAL i NTSC standardi propisuju da nekoliko linija pre i iza vertikalnog sync impulsa ne ulaze u vidljivi deo ekrana.
Makrovizija umeće lažne sinhronizacione impulse u VBR (vertical blanking region). AGC čip detektuje te impulse i "zaključuje" da je (inače potpuno korektna) slika postala previše tamna, pa je posvetli na "normalan" nivo. Trenutak kasnije signal se menja pa AGC "zaključuje" da je slika previše svetla i počinje da je zatamnjuje. Na taj način je slika koju gledalac zaista vidi čas suviše svetla a čas suviše tamna, boje se menjaju i rezultat je neupotrebljiv. Štaviše, noviji televizori su opremljeni zaštitnim kolima koja prestaju da prikazuju sliku čiji je kvalitet ispod nekog zadatog "praga", pa će gledalac presnimljenog filma, posle nekoliko promena kvaliteta prikaza, neko vreme gledati prazan plavi ekran.
Televizori nemaju potrebe za AGC kolima (tamo gde ona postoje, koncipirana su tako da sporije reaguju na promene slike), pa njima dodatni signal Makrovizije ne smeta. Time je postignuto upravo ono što proizvođač video kasete želi: film možete da gledate, ali je kopija koju eventualno napravite neupotrebljiva. Zauzvrat, proizvođač mora da pripremi i umnožava trake na specijalni način, plaćajući virmi Macrovision nekoliko centi po svakoj kaseti. Ova zaštita je u Americi izuzetno popularna (koristi je preko 1500 studija), dok je u Evropi njena popularnost umerena - smatra se da je tokom devedesetih prodato preko 2 milijarde video kaseta zaštićenih ovim postupkom. I kod nas se povremeno pojavljuju kasete zaštićene nekom od formi Makrovizije.
Poput većine zaštita, Makrovizija ne radi uvek onako kako su njeni tvorci zamislili. Najveći problemi se javljaju sa opremom starije generacije - na nekim televizorima se čak i originalna kaseta reprodukuje uz određene probleme (standardni simptom su vertikalne linije raznih boja ili nestabilan gornji deo slike, otprilike kao kada je tracking na video rekorderu loše podešen). Sa druge strane, neki stari video rekorderi u koje je ugrađeno "primitivnije" AGC kolo rade "previše dobro" tj. uspešno kopiraju zaštićene kasete.
Iako DVD plejeri pripadaju digitalnom svetu, morali su biti opremljeni i nekom formom analogne zaštite: trebalo je sprečiti kupca DVD diska da presnimi film na VHS kasetu, pošto bi kvalitet tako snimljenih kaseta bio sasvim u rangu kaseta sa filmovima koje se prodaju na tržištu. Izabrana je Makrovizija, koju je trebalo prilagoditi "digitalnim" uslovima. Film snimljen na disk ne može sadržati izobličenja sync impulsa koje Makrovizija podrazumeva, pa se ti impulsi moraju naknadno, veštački generisati. Pošto svaki disk ne mora da bude zaštićen, u zaglavlju sektora su uvedeni trigger bitovi koji aktiviraju razne nivoe Makrovizije: bez zaštite, osnovna zaštita i/ili unapređena Colorstripe zaštita u dve ili četiri linije. Tako izdavač diska odlučuje koliki će iznos platiti kompaniji Microvision i koliko će čvrstu zaštitu imati.
Prilikom reprodukcije filma softver DVD plejera je dužan da proveri ove bitove i u generisani video signal ugradi odgovarajuću formu "ometanja". Rezultat ćete videti ako povežete DVD plejer na video rekorder: čak i ako ne snimate film koji se emituje na video kasetu, slika na televizoru će biti unakažena stalnim promenama boje i osvetljenja. Za korektnu reprodukciju treba povezati plejer direktno na video ulaz televizora, u kom slučaju se Makrovizija ne primećuje.
Iako je princip sličan, "DVD Makrovizija" je neprijatnija od "VHS Makrovizije", i to kako za korisnika tako i za filmsku industriju. Korisnik je nateran da povezuje plejer na mesto koje mu često ne odgovara: većina televizora ima samo po jedan video ulaz, pa korisnik mora da kupi neku vrstu A/B audio/video preklopnika koji prosleđuje ulaz sa jednog od video izvora na televizor. To znači dodatni trošak od dvadesetak dolara (kvalitetni A/B switch i kablovi) i zahteva da se "zavlačite" iza televizora kad god želite da pređete sa DVD diska na video kasetu ili TV program. Gledano sa strane producenta diska, zastrašujeće je što zaštitu aktivira softver i to "dobrovoljno" - iako pre dobijanja licence potrebne za proizvodnju DVD plejera treba potpisati strogi ugovor koji, između ostalog, zahteva korektan tretman propisanih zaštita, lako je zamisliti da će se u nekom trenutku pojaviti DVD plejer koji ignoriše Makroviziju ili da će neki od korektnih DVD plejera biti "hakerisan" tako da zaobiđe aktiviranje zaštite. Ipak, gotovo dve trećine DVD filmova zaštićeno je Makrovizijom - među pedesetak diskova koje smo isprobali, jedino filmovi o Džems Bondu nisu bili zaštićeni. Možda "007" zna da se tajne ne mogu sačuvati...
Deaktiviranje Makrovizije je u VHS danima moralo da se obavlja u analognom domenu: trebalo je na neki način "očistiti" sync impulse ili učiniti da oni ne smetaju prilikom snimanja. Najjednostavnija ideja, preuzimanje video izlaza sa samog televizora (tamo gde televizor ima i video izlaz) funkcionisala je samo sa prvim verzijama Makrovizije. Sledeća ideja bila je znatno efikasnija: mala intervencija na video rekorderu koji treba da snimi film (zamena jednog kondenzatora ili otpornika) efikasno uklanja zaštitu, ali je za nju potrebna servisna dokumentacija za video rekorder i solidno poznavanje njegovog funkcionisanja. Osim toga, na ovaj način se zaštita ne uklanja - dobijena je kaseta koja se može gledati, ali sa koje se film i dalje ne može presnimiti u sledećoj generaciji.
Daleko veću popularnost su stekli nezavisni uređaji koji, ako ih postavite između dva video rekordera, regenerišu sync impulse. Proizvodnja i prodaja ovih uređaja je potpuno legalna - nekoliko tužbi je brzo odbačeno, pošto su proizvođači Video Clarifier-a, Image Stabilizer-a i drugih sličnih uređaja staloženo objasnili da njihova oprema jednostavno oporavlja sync impulse koji su iz nekog razloga oštećeni i da je u dokumentaciji jasno navedeno da se primenom takvog uređaja ne smeju kršiti autorska prava. Osim toga, svako ima pravo da napravi backup filma koji je kupio, kako bi "zaštitio svoju investiciju". Zato se firma Macrovision orijentisala na novu strategiju: čim se pojavi neki efikasan uređaj, Macrovision kupi patent od njegovih autora i zabrani proizvodnju po tom patentu. Do sada je kompanija otkupila veliki broj patenata pa je sve teže konstruisati Vido Clarifier zasnovan na nekoj potpuno novoj ideji. Ipak, ovakvih uređaja i dalje ima na tržištu.
DVD je unekoliko pojednostavio stvari. Najbolji način da uklonite Makroviziju jeste da ona uopšte ne bude generisana, pa se hakerski posao preselio u digitalni domen. Najlakše je bilo sa softverskim plejerima - veoma brzo su se pojavili programi koji svode Makroviziju na jednu običnu stavku menija; kliknete na Disable i, ako je računar povezan sa video rekorderom, snimate film na VHS kasetu. Pošto ne postoji ni jedan razlog zbog koga bi neko držao Makroviziju u aktivnom stanju, može se smatrati da ova zaštita ne postoji ako filmove emitujete sa PC-ja; samo preuzmete program poput Remote Selector-a i isključite je.
Vlasnici samostalnih DVD plejera su u težoj situaciji, ali i za njih postoje razna rešenja. Neki uređaji ove vrste imaju "tajni meni" koji je ugradio proizvođač i iz koga se može proizvoljno menjati region i, po želji, isključiti Makrovizija. Takve menije uglavnom imaju no-name uređaji čiji se tvorci na sve načine bore za svoj deo tržišta, pa vrlo brzo "dopuste" da informacije o tajnom meniju stignu u razne news grupe na Internetu. Sa druge strane, teško je pretpostaviti da će neka renomirana firma dopustiti svojim programerima da naprave tajne menije, pa vlasnici takvih uređaja moraju da pribegnu drugim metodama. Često se pominju prepravke DVD plejera kojima se uklanja regionalna zaštita i Makrovizija, ali je za takve prepravke potrebno dosta iskustva u praktičnoj elektronici, kao i hrabrost da se izgubi garancija. Drugo rešenje je mnogo jednostavnije, mada ne i jeftinije: treba kupiti nezavisni uređaj koji eliminiše Makroviziju i koji radi kako sa video rekorderima, tako i sa DVD plejerima.
Isprobali smo Video Signal Copy Decoder koji nosi oznaku 35 12 29-11 u katalogu poznate nemačke firme Conrad Electronics - cena uređaja u Nemačkoj je 100 DEM, a nabavili smo ga posredstvom firme "Mons Elektronik" (tel. 011/3291-473). Video Signal Copy Decoder je uređaj dimenzija četvrtine video rekordera koji ima sopstveno napajanje (220 V). Sa zadnje strane ima jedan video ulaz i dva video izlaza, a za povezivanje se koriste SCART ili činč konektori u bilo kojoj kombinaciji. Na ulaznu liniju povezujete kablove koji vode iz DVD plejera ili video rekordera, dok na dva izlaza možete priključiti dva video rekordera na koje ćete snimati film. Zatim uključite uređaj, aktivirate reprodukciju i... to je sve. Slika koja "prolazi" kroz video rekorder stiže na ekran televizora bez ikakvih oštećenja, što važi i za njeno snimanje na VHS traku. Dva izlaza čine da se mogu istovremeno praviti dve kopije filma, a uređaj kada je isključen direktno prosleđuje signal sa ulaza (zajedno sa eventualnom Makrovizijom) na prvi izlaz, tako da ga možete uključivati samo kada su njegove usluge zaista potrebne.
Uređaj se na testu pokazao izvanredno - bez problema je prikazivao DVD filmove kada je Millennium DVD-2200 plejer (prikaz ovog uređaja objavili smo u "PC #57") reprodukovao zaštićene diskove, slika se mogla kvalitetno snimiti na video kasetu, a presnimavanje Makrovizijom zaštićene kasete sa jednog na drugi video rekorder dalo je korektnu kopiju. Jedino ograničenje koje smo primetili odnosi se na već napravljene kopije filmova - ako najpre presnimite zaštićeni film sa kasete na kasetu bez korišćenja Video Signal Copy Decoder-a a onda pokušate da tu kopiju još jednom presnimite uz uklanjanje zaštićete, dobićete neupotrebljiv snimak. Sve u svemu, Video Signal Copy Decoder je efikasan uređaj koji se trivijalno koristi (uopšte nam nije zasmetalo što je uputstvo na nemačkom) i savršeno rešava problem zaštite. Jedina prepreka njegovoj široj popularnosti može biti cena od 100 DEM, kojoj treba dodati troškove transporta i carine - u zbiru je to nešto više nego što bi većina hobista bila spremna da plati.
Iz Conrad-ovog kataloga možete da naručite i sličan uređaj koji se zove Scart Enhancer (broj je 35 39 90-11), košta 80 DEM i obavlja sličan posao, s tim što ima samo jedan izlaz i zahteva isključivo SCART konektore. Pretpostavljamo da je jednako efikasan, ali nismo imali prilike da ga isprobamo. Pretragom po Internetu naći ćete čitav niz sličnih uređaja, ali pri izboru treba biti oprezan - ako kupite uređaj namenjen američkom tržištu i NTSC standardu (naročito je popularan Sima Copymaster), vrlo je verovatno da će razlike u tajminzima biti dovoljne da oslabe kvalitet kopije. Osim toga, postoje različiti nivoi Makrovizije pa se može desiti da neki stariji uređaj uklanja osnovnu zaštitu, ali se ne snalazi sa level 2 color stripe copy protection mehanizmom ugrađenim u DVD plejere. Zbog svega toga verujemo da će za čitaoce ovoga teksta Video Signal Copy Decoder biti primamljivo rešenje - nije baš najjeftiniji, ali je isproban u našim uslovima i funkcioniše.
Poznavaoci elektronike će možda poželeti da samostalno naprave odgovarajući uređaj. Na www.thoic.net/nexus/macro.html [nažalost, sajt je kasnije nestao sa Interneta] smo našli projekat koji je osmislio Antti Paarlahti iz Finske - nismo još istražili koliko je to rešenje efikasno, ali je projekat nešto starijeg datuma, pa bi možda bilo problema sa novijim verzijama Makrovizije. Verujemo da se na raznim Web sajtovima mogu naći slični projekti. Ukoliko vam je, najzad, potrebna strogo profesionalna sprava, možete da se opredelite za neki od time-base korektora koji generišu potpuno nove sync signale. Nevolja je u tome što takvi uređaji koštaju nekoliko puta više od DVD plejera.
U želji da saznamo oficijelno gledište firme Macrovision o raznim metodama za uklanjanje zaštite, obratili smo se njihovoj službi podrške i ubrzo dobili odgovor opšte prirode. Gospodin Achille Di Virgilio kaže da je firma Macrovision upoznata sa postojanjem Video Signal Copy Decoder-a i da intenzivno radi na tome da ukloni sa tržišta uređaje koji krše njihova patentna prava, što se odnosi i na distribuciju softverskih "zakrpa" na Internetu.
Kada se sve sabere, Makrovizija nije naročito efikasna zaštita u digitalnom, DVD svetu. Dovoljna je tek da nekog "slučajnog prolaznika" odvrati od povezivanja DVD plejera i video rekordera i presnimavanja filma na kasetu. Svako ko je spreman da uloži minimalni trud (i eventualno nešto novca) naći će načina da je u potpunosti eliminiše. Možda je, u vreme globalnih komunikacija i Interneta, to i najveći domen koji jedna tehnička zaštita može da ostvari...