Uvođenje fiskalnih kasa je jedan od procesa koji će obeležiti poslovnu 2004. godinu. Stotine hiljada firmi će, u skladu sa usvojenom dinamikom, tokom narednih meseci nabaviti i pustiti u pogon fiskalne kase i štampače, vodeći uz njihovu pomoć precizniju evidenciju o svom poslovanju, pri čemu će ta evidencija biti pristupačna poreskim organima. Uvođenje fiskalnih uređaja u poslovanje određeno je "Uredbom o načinu evidentiranja prometa preko registar kasa sa fiskalnom memorijom i o dinamici uvođenja tih kasa" ("Službeni glasnik RS" 5/2003, 39/2003 i 72/2003), kao i nizom pravilnika koji su na osnovu nje kasnije doneti. Tokom prethodnih meseci mnoge fiskalne kase su dobile potrebne sertifikate i sada je došlo vreme za finalnu fazu - njihovu kupovinu i puštanje u rad.
Šta je zapravo fiskalna kasa? Mnogi IT profesionalci, naročito kada čuju i termin "fiskalni štampač", misle da je reč o uređaju koji štampa račune, beležeći podatke o njima u memoriju koju korisnik ne može da obriše i koja je trajno pristupačna poreskim organima. Ovo objašnjenje je u suštini tačno, ali su stvari ipak nešto složenije: mada se u fiskalnu memoriju na kraju krajeva zaista upisuju samo zbirovi, do njih se dolazi praćenjem celokupnog procesa prodaje, koji mora da prođe kroz kasu.
Fiskalnoj kasi se, dakle, čak i kada je koristite kao fiskalni štampač, ne mogu dostavljati samo iznosi koje kupac plaća. Umesto toga, u njenu operativnu memoriju najpre treba uneti podatke o svim artiklima koje radnja prodaje; u najjednostavnijem slučaju neke samoposluge, unose se imena proizvoda i njihove šifre. Korisnik može usvojiti bilo kakav šifrarnik, ali je logično da šifra proizvoda bude povezana sa bar-kodom na njegovoj ambalaži, jer je u protivnom kasniji rad sa kasom veoma komplikovan (ko može da zapamti šifre više stotina ili hiljada artikala?) Na mestima gde se ne prodaju samo materijalni objekti već i usluge, ime artikla može biti kratak opis usluge, ali svaka usluga koja ima cenu mora se formirati kao artikal.
Osim imena artikla i njegove šifre, u operativnu memoriju se unosi cena artikla (u dinarima), poreska stopa i jedinica mere (g, kg, t, l, m, m2 ili m3). U našem tekućem poreskom sistemu veliki deo proizvoda i usluga podleže jedinstvenoj poreskoj stopi od 20%, s tim što su neki artikli (recimo računari, časopisi i knjige) oslobođeni poreza (stopa 0%), ali su fiskalne kase spremne i za složenije situacije u kojima za raznu robu postoje različite poreske stope. U tom smislu se u startu zadaju podaci o poreskim stopama i oni se upisuju u fiskalnu memoriju. Propisima je predviđeno da postoji devet poreskih stopa označenih ćiriličnim slovima A, G, D, Đ, E, Ž, I, J i K. Pri tom se prva stopa (A) odnosi na proizvode oslobođene poreza, druga na usluge oslobođene poreza, većini proizvoda za koje se plaća porez na promet dodeljuje se stopa D, uslugama za koje se plaća porez na promet stopa Đ, dok su cigarete, alkoholna pića i kafa "zaslužile" posebnu stopu E (koja je, doduše, i dalje 20%). Preostale oznake stopa se za sada ne koriste. Odgovor na pitanje zašto su neka slova preskočena treba tražiti u sličnosti ćiriličnog slova B sa brojem 6, V sa 8 i Z sa 3.
Pošto su stope SA=SG=0% i SD=SĐ=SE=20% upisane u fiskalnu memoriju, svakom artiklu se pridružuje stopa. Recimo, poreska stopa za banane biće SD, za časopis "PC" SA a za kafu SE. Time je fiskalna kasa spremna za upotrebu.
Posmatrajmo tok događaja u samoposluzi, pošto je on najjednostavniji. Kada kupac dođe pred fiskalnu registar kasu, kasir(ka) uzima jedan po jedan proizvod iz korpe i provlači ga pored čitača bar-koda koji prepoznaje proizvod, čita iz memorije njegovu cenu i poresku stopu, množi cenu sa unesenom količinom (recimo, dve Nestle čokolade) i štampa ih. Pošto je sva izabrana roba evidentirana, kasirka pritiska taster Međuzbir i dobija na ekranu (koji i kupac vidi) ukupni iznos koji treba platiti. U ovoj fazi je moguće storniranje nekih artikala ili čitave kupovine (recimo, kupac ustanovi da nema novca kod sebe). Kada kupac preda kasirki novac, napiše ček ili pruži platnu karticu i kada se ustanovi da je sredstvo plaćanja validno (recimo, kartica ima pokriće), kasirka unosi podatak o primljenoj sumi i pritiska Zbir. Račun se štampa paralelno na dve trake - jedna ide kupcu a druga ostaje u kasi (kontrolna traka).
Ukoliko se umesto fiskalne registar-kase koristi računar sa fiskalnim štampačem, kompletna prodaja može se obaviti pod kontrolom softvera na računaru, tako da se štampanje obavlja tek kada je račun plaćen. Čak i u tom slučaju, Uredba zahteva prikazivanje cena proizvoda na displeju za kupca tokom čitavog procesa prodaje.
Izgled računa (koji se zove "fiskalni isečak") veoma je precizno definisan, do u znak - išlo se dotle da su definisane čak i linije za podvlačenje, pa je u nekom trenutku dopušteno da se između crtica koje čine liniju stavi blanko znak, jer su neki termički štampači imali problema kada treba da ispišu 40 znakova jednakosti ili minusa jedan do drugog. U zaglavlju fiskalnog isečka pojavljuje se naziv i adresa firme i njen PIB (poreski identifikacioni broj), identifikacioni broj fiskalnog modula, a zatim sledi specifikacija kupljenih artikala. Za svaki od njih navodi se najpre naziv, jedinica mere (ako nije komad), zatim količina i jedinična cena, ukupan iznos koji se plaća za taj artikal i poreska stopa po kojoj se on prodaje (A, G, D, Đ ili E).
Posle liste i separatora slede sumarni izveštaji. Najpre se navode poreske stope koje su figurisale na računu (npr. SD: 20,00%) a zatim iznosi poreza (u dinarima) po svakoj od poreskih stopa (recimo PD: 54,50), te na kraju ukupan iznos poreza označen sa PT. Slede prometi roba po poreskim stopama izraženi u dinarima (koliko kupac daje para za robu po svakoj poreskoj stopi), pri čemu je u te cene uračunat i porez, recimo ED: 327,00, kao i total evidentiranog prometa označen sa ET. Iza tog bloka (koji većini kupaca neće ništa značiti) sledi separator, iznos za uplatu te podatak o načinu plaćanja (gotovina, ček itd.). Fiskalni isečak se završava podatkom o datumu i vremenu zaključenja računa, rednim brojem fiskalnog isečka i specijalnim znakom (fiskalnim logom) koji označava fiskalne dokumente. Fiskalni logo je posebno dizajniran za ovu priliku: dimenzija je 5×5 do 7×7 milimetara i nije ga lako opisati; u Uredbi piše da se sastoji od četiri ocila razdvojena krstom i uokvirena u kvadratu; izgled vidite u zaglavlju ovog teksta. Propisi dopuštaju da se u jednom segmentu fiskalnog isečka stavi reklamna poruka proizvoljnog sadržaja.
Jednom dnevno, recimo posle završetka radnog vremena, na kasi se zahteva generisanje dnevnog izveštaja (u terminologiji mnogih kasa to je "Z izveštaj"). Njegov izgled je takođe precizno propisan Uredbom, a suština je u tome da dnevni izveštaj sadrži podatke o poreskim stopama (SA, SG itd.) zatim ukupan iznos poreza evidentiranog po svakoj od poreskih stopa (PA, PG, PD itd.), ukupan iznos poreza (PT), promete po svakoj poreskoj stopi (EA, EG, ED itd) te total evidentiranog prometa (ET). Dnevni izveštaj se završava datumom i vremenom generisanja, informacijom o prvom i poslednjem fiskalnom isečku u danu, rednim brojem samog dnevnog izveštaja i podatkom o broju preostalih dnevnih izveštaja koji se mogu upisati u fiskalnu memoriju pre njenog popunjavanja. "Tačka na i" je fiskalni logo, a treba znati da dnevni izveštaj sadrži i neke servisne podatke vezane za eventualne promene poreskih stopa, resete uređaja i slično.
Dnevni izveštaj se pohranjuje u tzv. knjigu dnevnih izveštaja, a zajedno sa njim je i kontrolna traka koja treba da se čuva najmanje godinu dana. Za nas je posebno interesantna činjenica da se podaci iz dnevnog izveštaja upisuju u fiskalnu memoriju i da se onda taj izveštaj briše iz operativne memorije, koja je spremna za sledeći dan tj. za akumuliranje novih podataka. Dakle, u dnevnom izveštaju i u fiskalnoj memoriji ne piše koliko je prodato hleba, koliko časopisa a koliko kafe (ti bi se podaci eventualno mogli rekonstruisati pregledom kontrolnih traka), već samo koliki je ukupni promet po svakoj od poreskih stopa i koliko je poreza evidentirano po svakoj od njih.
Novi artikli se mogu dodavati i cene artikala se mogu menjati bilo kada u toku dana (i noći), ali se postojeći artikli ne mogu menjati ni na koji način od štampanja prvog fiskalnog isečka u danu do štampanja dnevnog izveštaja (ako je baš neophodna promena, u istom danu se može generisati i više od jednog dnevnog izveštaja). Broj promena artikala je neograničen i o njima u fiskalnoj memoriji ne ostaje nikakav trag. Posle štampanja dnevnog izveštaja mogu se menjati i vrednosti poreskih stopa (recimo, smanjenje poreske stope sa 20% na 15%), ali se podatak o promeni poreskih stopa upisuje u fiskalnu memoriju, pa je broj takvih promena ograničen, pošto je i kapacitet fiskalne memorije ograničen. Uredbom je predviđeno da kapacitet fiskalne memorije mora biti dovoljan za 1.800 dnevnih izveštaja (dakle oko 5 godina, ako se generiše jedan izveštaj na dan) te do 30 promena poreskih stopa; konkretne kase mogu imati memoriju većeg kapaciteta, za veći broj dnevnih izveštaja.
Postoje i druge vrste izveštaja - presek stanja (tzv. "X izveštaj") daje sažetak prometa i evidentiranog poreza od generisanja prethodnog dnevnog izveštaja; može se formirati bilo kada i tragovi o njemu ne ostaju u fiskalnoj memoriji. Periodični izveštaj daje sumarne podatke iz fiskalne memorije za zadati period, pa se može očekivati da će ga zatražiti poreski inspektor tokom redovne kontrole poslovanja preduzeća.
Da sada vidimo kako kasa radi i čime je obezbeđena sigurnost fiskalne memorije. Uredba Vlade Srbije se, naravno, nije bavila tehničkim analizama već je propisala funkcionalne zahteve, tako da konkretne implementacije mogu biti različite. Ipak, većina kasa koristi slična rešenja.
Osim spolja vidljivih elemenata kao što su tastatura, displej i "dupli" štampač (svaki fiskalni dokument se ponavlja i na kontrolnoj traci), fiskalna kasa ima procesor, softver u ROM-u ili EPROM-u, operativnu memoriju, časovnik realnog vremena, kao i druge komponente ugrađene na matičnu ploču. Sadržaj operativne memorije u kojoj se čuvaju podaci o prometu (do generisanja Z izveštaja) održava se i bez napajanja, a u slučaju njenog brisanja iz bilo kog razloga (na ploči, recimo, postoji džamper koji briše sadržaj memorije, što može biti neophodno tokom servisiranja kase), podatak o tome se upisuje u fiskalnu memoriju.
Fiskalni modul je najosetljiviji deo čitavog sistema i zato je zaliven za kućište kase tako da mu se ne može fizički pristupiti bez oštećenja omotača. U njegovom centru je najčešće EPROM od 128 ili 256 kilobajta. EPROM je skraćenica od Erasable Programmable Read Only Memory i odnosi se na memoriju koja je u startu "prazna", ali se u nju kasnije upisuje proizvoljan sadržaj, uz mogućnost da on kasnije bude izbrisan i da se u memoriju upisuje nešto drugo. Taj deo sa brisanjem se svakako ne sviđa poreskim organima, ali je srećna okolnost to što se EPROM ne briše elektronski, već se mora izložiti UV zračenju (ostavite ga na jakom suncu, ako nemate odgovarajući uređaj za brisanje), što u slučaju fiskalne kase ne dolazi u obzir, pošto je čip fizički zaliven.
Dobra osobina koja svakako preporučuje EPROM za fiskalnu memoriju (osim niske cene) jeste to što čitav njegov sadržaj ne morate odmah upisati. "Prazan" EPROM predstavlja niz FF bajtova (svi bitovi su setovani), pa se dovođenjem odgovarajućih signala neki od bitova mogu prevesti u nule (obrnuto ne ide - za prevođenje nule u jedinicu neophodna je UV lampa). Tako će se pri upisu prvog dnevnog izveštaja u fiskalnu memoriju upisati prvih (recimo) 100 bajtova sadržaja, sledeći dnevni izveštaj zauzima narednih 100 bajtova itd., dok EPROM konačno ne bude popunjen, posle čega se čitav fiskalni modul, u skladu sa propisanom procedurom, zamenjuje novim.
Koliko je sve to zapravo sigurno? Gledano sa tehničke strane, sigurnost je prilično velika, ali ona ne može biti potpuna. Sistemski softver fiskalne kase je složen proizvod, koji može imati bagove ili čak "zadnja vrata" za izmenu podataka u operativnoj memoriji - setimo se tajnih menija kod kućnih DVD plejera. Da bi se izbegla mogućnost da kupac kase pre njene fiskalizacije zameni softver nekom "hakovanom" varijantom ili čak da zameni fiskalni modul nečim što bi se prema kasi ponašalo kao pravi fiskalni modul, ali bi omogućavalo eksternu promenu podataka (ugrađen Bluetooth komunikator?), fiskalizacija se obavlja u ovlašćenim servisima uz prisustvo radnika Poreske uprave, tako da kupac u principu ne bi ni smeo da ima pristup kasi pre njene fiskalizacije. Zloupotreba će verovatno biti (za njih su propisane kazne između 50.000 i 200.000 dinara za firme, odnosno od 2.000 do 10.000 dinara za odgovorno lice), pa ne treba očekivati da fiskalne kase u potpunosti dovedu u red poslovanje domaćih firmi, ali će one svakako smanjiti "sivu ekonomiju" i uvesti više novca u legalne tokove. Treba ih samo uvesti...
Proces uvođenja fiskalnih kasa traje već preko godinu dana - nije jednostavno nabaviti i prodati između 200 i 500 hiljada ovakvih uređaja, na koliko se procenjuju potrebe Srbije. Za početak je trebalo doneti odgovarajuće normativne akte (koji nažalost još nisu pretočeni u zakon) i sertifikovati konkretne modele fiskalnih kasa. Proces sertifikacije je, u trenutku pisanja ovoga teksta, prošlo 38 fiskalnih kasa (od toga 4 spadaju u kategoriju fiskalnih štampača) koje proizvodi 13 firmi (pogledajte listu). Testovi koje su kase morale da prođu su veoma opsežni i obuhvataju ne samo proveru funkcionalnih karakteristika i usklađenost sa Uredbom i Pravilnicima, već i njihovu otpornost na razne vrste elektromagnetnih, električnih i elektrostatičkih smetnji, temperaturne promene, vlagu, mehaničke vibracije, kao i ograničenje nivoa smetnji koje same kase prave okolnoj opremi. Tehnički deo ispitivanja obavljali su, u skladu sa precizno definisanom procedurom, Zavod za mere i dragocene metale, Elektrotehnički fakultet u Beogradu, Vojno-tehnički institut i Tehnički opitni centar Vojske SCG. Firme su plaćale odgovarajuće takse i troškove ispitivanja, organizovale servisnu mrežu, obezbedile bankarske garancije... Sada je došao trenutak da svoje kase prodaju poreskim obveznicima.
Poreski obveznik sklapa ugovor o održavanju kase sa nekim od ovlašćenih servisa a onda, preko njega, podnosi zahtev za takozvanu fiskalizaciju kase. Fiskalizacija se obavlja u ovlašćenom servisu i njoj prisustvuje radnik Poreske uprave. Pošto serviser potvrdi da je kasa ispravna, da ima proizvođačku plombu, da je sistemski softver jednak odobrenom, da je fiskalni modul na mestu i da se kod upisan u njega slaže sa brojem kase, službenik Poreske uprave postavlja dve plombe: tzv. fiskalna plomba pokriva deo konektora koji spaja fiskalni modul sa matičnom pločom, a programska plomba sprečava zamenu EPROM-a sa sistemskim softverom kase.
Zatim se, kroz postupak specifičan za svaku kasu, u fiskalnu memoriju unose podaci o PIB-u poreskog obveznika, potpisuju se odgovarajući formulari i servisna knjižica, a sama kasa dobija i treću, servisnu plombu koja onemogućava otvaranje kućišta i pristup do fiskalne i programske plombe. Kasa je posle toga spremna za rad. Uredbom i Pravilnicima je precizno definisano kako se kase servisiraju (serviser je dužan da kasu popravi (ili zameni novom) najkasnije dva dana nakon prijave kvara, kao i da jednom godišnje proveri njenu ispravnost), kako se zamenjuje popunjena fiskalna memorija, kako se ispravlja pogrešno uneti podatak o prometu itd.
Fiskalne kase mogu da se koriste već sada, ali je Uredbom precizno određeno kada će poreski obveznici morati da ih stave u funkciju. Uvođenje će teći sukcesivno, do kraja maja ove godine; redosled zavisi od delatnosti kojom se bave poreski obveznici, u skladu sa usvojenom dinamikom. Rokovi za uvođenje su već par puta pomerani zbog bolje pripreme i proizvodnje kasa - ne znamo šta će biti dalje, ali bez obzira na rokove, logistika za proizvodnju, isporuku i puštanje u rad više stotina hiljada fiskalnih kasa u kratkom intervalu, realno govoreći, zahteva enorman napor svih u lancu. Moguće je da će Poreska uprava svakom poreskom obvezniku poslati pismo sa terminom kada će kod njega izvršiti kontrolu fiskalne kase. No, povratka nema - fiskalne kase će biti uvedene, a na firmama je da to urade na način koji će unaprediti poslovanje.
Za one koji su do sada sabirali cene na kalkulatoru i evidentirali promet na papirićima, uvođenje fiskalne kase doneće trošak jednak zbiru cene samog uređaja i obuke za njegovo korišćenje. Nevolja može da se javi kod unošenja podataka o artiklima, pošto kucanje njihovih imena na tastaturi kase zvuči kao Sizifov posao, koji treba ponoviti na svakoj uvedenoj kasi (čujemo da je već oformljena cena od 8 dinara po otkucanom artiklu). Zato se nikako ne treba opredeliti za kasu koja nema neku vrstu komunikacionog interfejsa - čak i ako kasa neće biti deo IT sistema, neophodna je veza sa kompjuterom da bi se uneli podaci.
Mnogo je veći izazov pred firmama koje imaju složen IT sistem u kome se koriste razne vrste ranije nabavljenih kasa, bar-kod čitača i drugih uređaja, gde su već usvojeni šifarnici artikala i gde se stanje magacina, nabavke i druge periodične operacije obavljaju u skladu sa dobro razrađenim procedurama. Takve firme će verovatno odlučiti da fiskalnu kasu stave na sam kraj lanca i da je koriste kao fiskalni štampač, praktično duplirajući njene funkcije evidencijom koja već postoji u računaru. U tom slučaju je fiskalni štampač prirodnije rešenje, ali treba znati da su fiskalni štampači često skuplji od fiskalnih kasa (prosečan fiskalni štampač je robustniji od prosečne fiskalne registar-kase, a i potražnja je manja, što uvek utiče na cenu), pa se možete opredeliti i za fiskalnu registar-kasu sa odgovarajućim interfejsom. Naravno, u oba slučaja treba proučiti protokol za komunikaciju i napisati a onda i testirati drajver koji će podatke sa postojećeg sistema slati na fiskalnu kasu; zvuči kao dupli trošak, ali ako je mnogo toga već u funkciji, teško je u kratkom roku sve promeniti. Biće, dakle, puno posla za informatičare, ali i za naš časopis koji će se ovom tematikom baviti tokom narednih meseci, testirajući konkretne modele fiskalnih kasa i štampača i opisujući njihovu integraciju u razna poslovna okruženja.
Zahvaljujemo se dr Milanu Prokinu, redovnom profesoru na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu i stručnom saradniku Komisije Vlade RS za sprovođenje Uredbe o fiskalnim kasama na informacijama koje su bile od velike pomoći prilikom pripreme teksta. Zahvalnost dugujemo i kolegama iz firmi CT Computers i RB General Ekonomik, koji su nam pozajmili prve modele fiskalnih kasa i opsežnu dokumentaciju iz ove oblasti