Za nekoga ko je, poput mene, imao iskustva samo sa džepnim računarima, TRS-80 je bio svetsko čudo. Bio je to, u svakom slučaju, prvi "pravi" računar sa kojim sam radio, ako se ne računa po par sati uz neki Hewlett-Packard na sajmu.

TRS-80 je "stanovao" u Radio klubu "Nikola Tesla" (YU1AHI) na Crvenom krstu. Kao što mu i ime govori, Radio klub je pre svega bio organizacija radioamatera, ali je tokom 1979. godine Zoran Vasiljević uspeo da obezbedi finansiranje od strane slovenačke Iskre-Delte i da kupi (bilo je veselo kada ga je trebalo uvoziti, pošto niko na carini nije ni čuo za računare) TRS-80. U početku je imao 4 KB RAM-a, ali je veoma brzo proširen na fantastičnih 16 KB, a neki stari teleprinter je promovisan u štampač. Ukratko, TRS se "uselio" u jednu podrumsku prostoriju Radio kluba, a oko njega se okupilo puno entuzijasta, mahom mlađih generacija; mislim da je to bilo prvo amatersko okupljanje korisnika računara u Srbiji, a kroz ovu kompjutersku sekciju i ruke Zorana Vasiljevića prošli su mnogi koji su se kasnije istakli i na profesionalnoj sceni...

Stvari su funkcionisale tako što posećujete sastanke kompjuterske sekcije dok se ne pokaže da znate bar elementarne stvari vezane za računar i da ga nećete pokvariti, posle čega vam je Zoran Vasiljević davao karticu koja je omogućavala da bilo kada dolazite i radite na računaru... ako je on slobodan. Karticu sam dobio dosta brzo (čuvam je i danas), ali računar nije bio baš uvek slobodan; često je trebalo čekati i po nekoliko sati, ili raditi zajedno sa nekim ko se u tom momentu zatekao za tastaturom i nije mu padalo na pamet da se pomeri. Bili su tu i crni dani kada su u Radio klubu imali pametnija posla, recimo pakovanje komponenti ili kataloga, pa se do računara nije moglo...

Ipak, bilo je sasvim dovoljno vremena da naučim mnogo toga o TRS-u: bejzik, asembler za Z-80, strukturu memorije, korišćenje programa kao što je RSM (Radio-Shack Monitor), da odigram poneku igru... jedino do diskova nikad nisam stigao, jer ih Radio klub nije nabavio. Napisao sam puno raznih programa, čak sam jedan od njih (simulator za NAR-1 računar) uspeo da prodam nekoj školi i tako zaradim prve (doduše skromne) pare od programiranja. Najviše vremena je otišlo na "klasifikaciju znanja", tj. kopiranje programa sa kasete na kasetu da bi se sve "logično poređalo", prevođenje uputstva za upotrebu (Zoran Vasiljević mi je dao da prevodim sekciju o portovima, a nisam znao šta je to port, još manje kako da prevedem tu reč, pa sam je ostavio u originalu, što je "preživelo" i do danas), pomaganje drugima da se snađu... Ipak, o TRS-u nikada nisam znao toliko koliko sam znao o džepnim računarima, niti sam uradio nešto što bi moglo da ima prođu "napolju". Verovatno bi bilo drugačije da sam taj računar imao kod kuće, ali kada sam ga konačno nabavio (ne baš TRS, već neku vrstu domaćeg klona), on je već bio na izmaku, a moja interesovanja su se pomerala ka malo jačim mašinama...