Lična Web strana izgleda kao veoma pogodno mesto za objavljivanje tekstova koji nigde drugde nisu objavljeni. Znate ono, siroti autori provode duge dane i noći pišući izvanredno štivo koje glupi i/ili zli izdavači surovo odbijaju. Posle smrti svakog pisca koji je držao do sebe ostaje gomila neobjavljenih rukopisa koju porodica pobožno čuva, nadajući se da će jednoga dana među tom ostavštinom biti pronađen neki roman kao što je Žil Vernov "Pariz u XXI veku", koji će konačno biti objavljen i postati veliki bestseler. BTW, po pitanju dotičnog romana potpuno sam na strani izdavača (iako volim Žil Vernove knjige) - roman je nikakav.
Imao sam sreću da praktično sve što sam napisao bude objavljeno; kada bih stizao da napišem znatno više teksta, verovatno bi i to našlo brz put do publike. Da me je neko kada sam počinjao da radim ovu Web stranu pitao hoću li na nju staviti svoje neobjavljene tekstove, sasvim iskreno bih rekao da nemam neobjavljenih tekstova. Povremeno bi se dešavalo da neki tekst ne stane u broj ili da se preklopi sa nekom drugom temom, ali sam takve tekstove uvek "reciklirao" i koristio u okviru nečeg drugog. Međutim, pažljivije preturanje po fajlovima otkrilo je, moram priznati na moje iznenađenje, par neobjavljenih stvari.
| Za početak, tekst koji sam pisao jula 1990. godine kao sinopsis emisije koja bi se snimala
za televiziju. Kada je televizija odustala od snimanja dotične emisije, malo sam
preradio tekst i prosledio ga časopisu "Računari".
Obzirom da ni tamo nije objavljen, mora biti da niko nije bio u stanju da razume njegov
kvalitet ili, u prevodu, da tekst ne valja. Uostalom, prosudite sami -
Mikroprocesori kroz "vekove"... |
| Dva teksta koja sam otkrio
potpuno slučajno - arhivirao sam materijale za knjigu
"DTP za poslovne
korisnike" i (inventivno) nazvao direktorijum DTP. Međutim, Windows mi je
prijavio da takav direktorijum u listi mojih knjiga već postoji. Pogledao sam
tamo i našao dva teksta koji su mi izgledali potpuno nepoznato. Trebalo je
dosta kopati po dnevniku i papirima dok nisam pronašao o čemu se radi. Najzad
sam se setio - krajem 1989. jedan kolega iz "Računara", koji je upravo osnivao
izdavačku firmu, rekao mi je da priprema knjigu o DTP-u (početkom devedesetih
DTP je bio hit) i predložio mi da za tu knjigu napišem dva poglavlja, o
laserskim štampačima i skenerima. Napisao sam tekstove, poslao ih i... ništa.
Ne sećam se čak ni da mi se kolega javio da mi kaže u čemu je problem i zašto
knjiga nije objavljena, a ja sam kasnije potpuno zaboravio na tu neprijatnu
epizodu. Što je najlepše, pre pisanja tekstova smo napravili i potpisali
ugovor u kome su lepo precizirani svi detalji i to mi je valjda jedini ugovor
koji imam za neku od knjiga; sve je uvek rađeno na poverenje i nikada nije
bilo problema. A u toj jedinoj prilici za koju imam ugovor... ostadoše
tekstovi za Web publikovanje. Dakle,
Laseri i Skeneri. |
| Sređujući neke stare materijale, naišao sam na ovaj
(zaboravljeni) tekst za koga mi je baš žao što nije objavljen. Nešto posle
izlaska "Računara u vašoj kući" Dušan Stojković iz Niša mi je poslao na test
džojstik koji je sam konstruisao, izrađivao i prodavao vlasnicima računara
"galaksija". Ja nalemio džojstik, probao ga, napisao tekst i odneo ga u
Redakciju sa sve džojstikom koji je trebalo slikati. Dvadesetak godina kasnije
shvatih da tekst nije objavljen. E sad zašto, to je pomalo delikatno
pitanje... Naime, sećam se dobro da, kada sam doneo i stavio džojstik na sto,
moji urednici Jova i Esad samo što nisu umrli od smeha. Mojoj tinejdžerskoj
"pa što mu nisi rekla da stavi spiralu" pameti ništa nije bilo jasno, a iz
današnje perspektive svetskog čoveka (hm, hm) rekao bih da je džojstik možda
pomalo (više) ličio na prezervativ sa raznim ispupčenjima za... za... za
pojačavanje efekata u igrama. Mislim, igrama raznih vrsta. E sad ako je to bio
razlog da se tekst ne objavi... |
| Tekst je nastao od jedne poruke koju sam poslao na
Sezam posle izlaska knjige Harry Potter and the Half-Blood Prince.
Kolega koji uređuje jedan poznati nedeljnik me je zamolio da prenesu tu poruku
kao tekst, a ja sam bio dovoljno počastvovan da kažem da ću prvo malo da ga
sredim, da ne ide tako "sirov materijal"... I tako, dok ja skupih vremena da
sredim tekst, ponešto izbacim i nešto drugo dodam, ispalo je da je prekasno za
objavljivanje. Ostade tekst za ovu
stranu... |
| Tekst nisam ni spremao za objavljivanje, nego sam posle avanture napisao podužu poruku na Sezamu, a pošto je bilo baš puno oduševljenih komentara, reko' da je ovekovečim i na ovoj strani... Dakle, kako sam se izgubio vozeći Mercedes S500 |