Uz palicu DS-1 dobijate džek za priključenje na "galaksiju" i uputstvo na jednoj gusto kucanoj strani. Priključivanje je, za onoga ko je već pokazao veštinu baratanja sa lemilicom dok je sklapao računar, prilično jednostavno i zasniva se na duhovitom triku koji je omogućen konstrukcijom "galaksije". Na većinu računara džojstik se, naime, priključuje pomoću nekog specijalnog adaptera ili preko AD konvertora ukoliko je ovaj ugrađen. Kod "galaksije" se džojstik spaja direktno na tastaturu i to na unapred predviđena mesta.
"Galaksijina" tastatura je relativno autonomna; sa "bitnim delom" računara je povezana jedino posredstvom 16 vodova. Na tim vodovima su ostavljena ostrva na kojima su, bar za one koji su preko nas naručili štampanu ploču, izbušene i metalizirane rupice. Zamišljeno je da se preko tih rupica omogući kako korišćenje "galaksijine" tastature na nekom drugom kompjuteru tako i priključenje druge tastature na "galaksiju" ali se pokazalo da će one najbolje poslužiti za povezivanje džojstika.
Pošto, prema uputstvu, zalemite šest žica u šest otvora a zatim probušite "galaksijinu" kutiju na nekoj od bočnih strana i u tako nastali otvor montirate džek do koge žice vode, spremni ste da isprobate novi dodatak. Obzirom da je džojstik povezan paralelno tastaturi, pomeranje palice unapred je potpuno ekvivalentno sa pritiskom na gornju strelicu, pomeranje palice nadole, nalevo ili nadesno odgovara pritiscima na preostale tri strelice dok će pritisak na "okidač" odgovarati pritisku na razmaknicu. Većina do sada napisanih igara koristi strelice za pokretanje pa ćete bez problema moći da ih igrate i uz pomoć džojstika, eventualno ostvarajući daleko veći bodovni saldo.
Sama palica je izuzetno jednostavne konstrukcije: načinjena je od ručice za motocikl koja je ugrađena u na strugu izrađeno i lepo obojeno drveno postolje. Okidač se nalazi na samom vrhu palice što je daleko nepogodnija lokacija od one koju neguju džojstici u Atari stilu ali - šta se može. Sa donje strane postolja nalazi se metalna pločica utvrđena pomoću dva šrafa. Njihovim odvrtanjem dobijamo priliku da zavirimo u unutrašnjost džojstika i uočimo njegovu vrlo jednostavnu štampanu ploču na koju su ugrađena četiri pipka koji zamenjuju prekidače. Pomeranjem palice na bilo koju stranu odgovarajući pipak dobija kontakt a postoji i mogućnost da pomeranjem palice na neku od "sporednih strana sveta" kontakt dobiju čak dva pipka što može da bude vrlo korisno u igrama poput "Zamka". Velika mana džojstika je što se palica okreće oko svoje ose uz neminovno uvrtanje žica; ukoliko vas u nekoj igri obuzme prevelika strast, sasvim je moguće da okrenete palicu za nekoliko krugova i tako napravite havariju koja je popravljiva ali ipak neprijatna.
Hod džojstika je dobar a vraćanje u početni položaj dovoljno brzo. Stabilnost palice na stolu je, međutim, slaba što je uslovljeno dimenzijama šrafova koji pridržavaju donji poklopac. Tek pošto smo na uglove zalepili četiri gumene nožice bili smo spremni da isprobamo palicu na delu. Latili smo se, naravno, najpre igara koje su emitovane na "Ventilatoru".
Palica DS-1 se najbolje pokazala kod "Zamka": uz njenu pomoć smo lako vodili grafički blok po ekranu i uspešno izbegavali brojne i neprijatne zmije. Problem se javljao jedino kada smo u žaru igre povlačili palicu u vis posle čega je naš zamišljeni junak dobijao prave napade drhtavice, verovatno zbog slabih kontakata (malo kontakt spreja je poboljšalo stanje ali i dalje nije eliminisalo "groznicu"). "Jumping Jack" je, kako smo primetili posle kratke igre, daleko jednostavniji ukoliko džojstik ostavimo u ormanu - u ovoj igri potrebne su izuzetno brze i precizne reakcije pa je teško koordinirati skokom tako što će se palica gurati napred. Da smo imali verziju ove igre u kojoj se skače pritiskom na razmaknicu a ne na gornju strelicu džojstik bi bio daleko upotrebljiviji.
"Galaktički rat" smo uglavnom igrali uz prethodni pritisak na 'A' odnosno uz aktiviranje rafalne paljbe. Razlog? Kao i kod "Jumping Jacka", nije bilo jednostavno pucati tako što se palica gura nagore jer su nam ruke bile dovoljno zauzete njenim pokretanjem na levo i desno. Pošto smo modifikovali program tako da razmaknica postane okidač, mogli smo da testiramo "fire button" na džojstiku. Pokazalo se da je njegova lokacija priličan hendikep jer nije lako čvrsto držati palicu i istovremeno postaviti palac na njen vrh. Alternativa je da se palica uhvati pri vrhu ali je tada mogućnost njenog preciznog kontrolisanja smanjena.
Džojstik nismo isprobali samo na igrama: učitali smo i ekranski editor. Bili smo oduševljeni - pomerati kurzor po ekranu palicom i kopirati slova pritiskom na okidač je dalo našoj "galaksiji" poneko zrnce Mekintoševog imidža.
Sve u svemu, palica DS 1 je vrlo zanimljiva i koristna naprava koja je onoliko dobra koliko jedan dodatak izrađen u maloj radionici može da bude. Preporučujemo je svima onima koji se rado igraju "galaksijom" i koji žele da demonstriraju svoj računar posetiocima koji nemaju mnogo iskustva u prebiranju po tasterima. Što se pravih majstora i rekordera u igrama tiče, znamo da će oni uvek menjati čak i najbolji Atari džojstik za preciznu tastature!