Srećna Nova 2001!

Hardver Pentium 4 počinje da pomera jezičak "rata procesora" na stranu Intel-a. Procesor u startu biva nepoverljivo primljen, ali se tokom godine pojavljuju verzije koje rade na sve većim frekvencijama (iznad 2, možda čak i blizu 3 GHz), pa Intel "grubom silom" prevazilazi AMD. AMD uspeva da zahvati značajan deo tržišta jeftinih računara i postaje sve popularniji kod nas. Itanium (Merced) se konačno pojavljuje, ali pre kao potencijal nego kao proizvod za iole šire tržište. Razvoj 64-bitnih procesora se nastavlja. Memorija standardnog PC-ja dostiže 256 MB. Novi softver i dalje ne zahteva diskove bitno veće od današnjih, a mesta za veliko sniženje cena nema, pa na tržištu hard diskova nema spektakularnih promena, iako kapacitet postojano raste. I dalje su popularni RAID kontroleri koji ubrzavaju pristup nizu diskova - takvi kontroleri su integrisani na mnoge matične ploče. Cene DVD pisača padaju, ali su medijumi i dalje skupi. Pojavljuju se razne zaštite od presnimavanja i programi za njihovo "razbijanje". Dolazi vreme TFT monitora. Oni su i dalje skuplji od CRT ekrana slične dijagonale, ali cena od oko 2000 DEM za TFT ekran sa vidljivom dijagonalom od oko 17" navodi mnoge da se zamisle. Tržište klasičnih monitora odgovara daljim sniženjem cena. Video, audio i PC konvergiraju. Palm računari polako stiču popularnost i na YU tržištu.

 

Softver Whistler konačno ujedinjuje kućni i poslovni Windows i osvaja desktop-e mnogih modernijih računara. Kompatibilnost sa poslovnim programima je gotovo stoprocesntna, kompatibilnost sa igrama zadovoljavajuća, a problema ima manje nego obično. Ipak, administratori servera i dalje oprezno posmatraju novije verzije Windows-a, držeći se proverenog NT-a 4 i verzije 2000.  Američka Vlada ne uspeva da kroz sudski spor podeli Microsoft i polako gubi volju za sve to. Najveća softverska firma sveta postojano raste, ali tokom 2001. ne nudi neke spektakularne, nove proizvode. Velike softverske firme konačno ulaze u Jugoslaviju i počinje duga i složena akcija legalizacije softvera. Sve više računara se prodaje sa legalno instaliranim operativnim sistemom, firme počinju da "paze šta rade", dok je na kućnim računarima situacija uglavnom kao i do sada. Radi se na lokalizaciji Windows-a i Office-a, ali to traje više nego što je planirano. Clipper programi pod DOS-om i dalje su "živi", mada na tržištu poslovnih aplikacija ima i dosta Windows programa, koji su često razvijani u Delphi-ju.

Komunikacije U drugoj polovini godine stvari konačno počinju da se događaju i u našem Telekomu - nabavlja se oprema, popravlja odnos prema korisnicima i približavamo se vremenu kada će svako moći da dobije ono što mu je potrebno... i što može da plati. Zauzvrat, cene rastu. Internet provajderi počinju ozbiljnije da konkurišu jedni drugima i van Beograda, pojavljuju se brojne tačke prisustva. Kablovska televizija se polako razvija, ali njena veza sa Internetom je u drugom planu, pre svega zato što nema dovoljno snažnih linkova prema inostranstvu koji bi podržali stotine korisnika kojima do kuća stiže 2 Mbps. Ipak, linkovi prema inostranstvu se unapređuju, često se koristi satelitska tehnologija pošto postoji mogućnost dobijanja potrebnih dozvola. Pojavljuje se barem još jedan GSM operater, počinje velika borba za tržište, ne toliko padom cena koliko ponudom novih usluga. Nađe se i po neka usluga od interesa za kompjuteraše. Sve veći broj ljudi u Jugoslaviji ima kreditne kartice, ali se one i dalje uglavnom koriste za kupovine u inostranstvu. Ipak, jača i domaće e-commerce tržište.

Pročitajte komentar prošlogodišnjih prognoza... i svratite za godinu dana!