Moji Projekti

 

U svojoj profesionalnoj karijeri bavio sam se mnogim stvarima (ponekad se i sam začudim kada se setim koliko ih je bilo), ali nema sumnje da je pisanje ostavilo najprimetniji trag. Koliko god da sam uvek voleo da pišem, opirao sam se pomisli da će mi to biti glavni posao u životu - više su me zanimale druge stvari, programiranje, a kasnije i biznis... Bilo je i obrnutih faza, u kojima se sa nostalgijom setim kako je lepo biti novinar-saradnik, napisati tekst, poslati ga i ne misliti dalje o njemu dok časopis ne izađe i honorar ne stigne...

U svakom slučaju, prve tekstove sam objavio u časopisu "Galaksija", 1981. godine. Pisao sam o džepnim računarima, uz jednu digresiju koja se zvala Mađarska kocka. Tokom 1983. godine napisao sam svoju svakako najpoznatiju publikaciju, specijalno izdanje "Galaksije" pod imenom "Računari u vašoj kući". Ta publikacija je bila jedan od važnih pokretača računarske revolucije u našim (i ex-našim) krajevima. "Računari u vašoj kući" su prerasli u časopis "Računari", za koji sam pisao preko deset godina, objavivši veliki broj tekstova. Za to vreme sam objavio i dve knjige, "Mašinsko programiranje za Z-80 i 6502" ("Tehnička knjiga", 1987) i "Obrada teksta na računaru" ("Tehnička knjiga", 1988). Obe su doživele po nekoliko izdanja.

Kao što sve ima svoj početak, tako ima i kraj, pa se moja saradnja sa "Računarima" završila 1995. godine, kada sam sa Vesnom Jeremić i Zoranom Životićem osnovao firmu PC Press i časopis "PC", prvi privatni računarski časopis u Jugoslaviji. Bili su to zanimljivi dani, krunisani prvim brojem "PC"-ja koji je izašao 4. aprila 1995. godine. Časopis je veoma dobro primljen u javnosti i do danas je "PC" stekao visoku reputaciju u stručnim krugovima. Osnivanje PC Press-a promenilo je dosta toga u mom životu - časopis mi je doneo veliko zadovoljstvo, ali i mnogo, mnogo obaveza. Često se setim vica u kome otac, posle prvog školskog dana, pita dete za utiske, a dete kaže "Pa nije loše... ali su mi rekli da moram i sutra da dođem". Tako je to i sa uređivanjem časopisa, koje deli naše živote na mesečne cikluse... prosto se pitam kako prežive urednici dnevnih novina. U časopisu "PC" sam objavio veliki broj tekstova, a bio sam i koautor 15 knjiga, "PC 95" , "Internet", "PC 97""PC 98""PC 2000", "PC Softver za početnike", "DTP za poslovne korisnike", "Windows XP na srpskom" (u ćiriličnoj i latiničnoj varijanti), PC Almanah softvera, PC Softver 2005, "PC Vodič kroz primene računara", "PC 1000 - 1000 lakih rešenja za 1000 računarskih problema" i "Office i Vista na radnom mestu". Takođe sam koautor CD-ROM-ova koji su pratili ove knjige, četiri kolekcije programa u javnom vlasništvu na CD-ovima (SezamFile Leto 97, SezamFile Jesen 98, 3CD4PC i PC Kolekcija 2002), prvog računarskog DVD izdanja u Srbiji, PC-DVD kao i DVD izdanja PC100, PC Almanah Softvera 2005, PC 2005 DVD, iPC 2007 DVD i iPC2008+ DVD. Učestvovao sam u organizatora tri veoma uspešna Internet seminara za poslovne ljude iz velikih domaćih firmi, kao i seminara PLUS 2003, koji se bavio licenciranjem i primenom savremenog softvera.

Činjenica da gledate ovu prezentaciju verovatno znači da znate šta je Sezam, on-line sistem koji smo Zoran Životić i ja osnovali krajem 1989 godine. Bio je to izuzetno zanimljiv i uspešan projekat - Sezam je brzo postao najveći i najznačajniji BBS u zemlji. Posle godina rasta, sledile su godine stagnacije. Najzad smo shvatili da Sezam u (polu)društvenoj svojini ne može napredovati, pa smo potražili druge puteve. Tako je osnovan sistem SezamPro, koji je zvanično počeo sa radom 19. decembra 1995. godine. Već u prvoj godini rada, SezamPro je značajno napredovao, povećavši broj ulaznih linija i priključivši se na Internet mrežu - "dan D" je bio 1. novembar 1996, kada je komercijalni Internet sa SezamaPro postao stvarnost. Tokom narednih godina SezamPro je postao važan nacionalni Internet provajder sa pristupnim tačkama u čitavoj Srbiji, a 2005. godine je prvi ponudio korisnicima ADSL, da bi se već do sredine te godine afirmisao kao vodeći domaći ADSL provajder.

Osim pisanjem i komunikacijama, bavio sam se i mnogim drugim stvarima. Prvi ozbiljan projekat na kome sam radio bio je računar "galaksija". Moja uloga u razvoju "galaksije" bila je skromna, pošto je gotovo čitav posao uradio Voja Antonić, ali mi je mnogo značilo što sam propratio čitav tok projekta i shvatio koliki put treba preći da bi se jedan dobro zamišljen i realizovan uređaj pretvorio u uspešan proizvod. Kasnije sam bio angažovan na još nekoliko značajnih projekata - osnovni operativni sistem jednog originalnog računara ("Jemina"), Language sensitive editor (PI) za PC, 68020 cross assembler za BBC B, mikroprocesorski softver, razne baze podataka, softver za podršku akreditaciji visokoškolskih ustanova i, više od svega drugoga, imenici. U slobodno vreme napisao sam i nekoliko uslužnih programčića, od kojih je verovatno najpoznatiji UYU, a ne zaboravljam ni prvu srpsku elektronsku kihalicu...