Klima uređaj Instalirao sam ga par meseci posle ove Web prezentacije i nikako mi nije jasno kako sam mogao da živim bez njega. Vrućinu nikad nisam voleo, a kako vreme prolazi tako je sve teže podnosim. Dakle, klima kod kuće i u kolima - neophodnost!
Google, Wikipedia... Zapravo je trebalo da napišem Internet, ali Internet je postojao i pre 10 godina. Google i Wikipedia sada omogućavaju da znate "sve". Otkucate bilo kakvo pitanje u Google prozoru i dobićete neke odgovore. Ne morate čak ni da brinete o spelovanju, on vas automatski ispravi. A Wikipedia sadrži članke o svemu. Stvarno svemu. Možete misliti, čak i o meni. Nije sve uvek baš tačno (o meni jeste :) ali uvek predstavlja dobru osnovu za dalje istraživanje. Ako je šta učinilo Internet stvarno korisnim u životu nekoga ko se profesionalno ili amaterski bavi bilo čime, to su ova dva servisa.
Mobilni telefon Prvi je bio analogni Ericsson NH237, pa onda Ericsson GF788, pa onda Ericsson T28, pa redom, do današnjih smart telefona i PDA uređaja. Ne provodim baš mnogo vremena sa slušalicom na uvetu, ali mi dosta znači što je mobilni uvek pri ruci - čovek više nije zarobljen kod kuće gde "čeka važan poziv". A nije sve ni u razgovoru - dobro dođe i provera e-mail-a, pa onda kad treba nešto pogledati na Web-u... Da i ne pominjem situaciju kada se treba sa nekim naći, pa onda kako smo se beše ono dogovorili... Što kaže Jeca, mobilni je veoma potreban... u nedostatku pameti.
DVD Pre deset godina davili smo se u video kasetama. Sada se davimo u DVD-ovima, ali je barem slika bolja. Ma šta bolja, rekao bih da je savršena da nisam baš ovih dana počeo pomalo da koristim Blu-ray. Ali HD televizija je tema za sledeći desetogodišnji izveštaj - za ovaj su DVD-ovi sasvim dovoljni. Mali, robusni, jeftini, lako se kopiraju, savršena slika. Prvi koji sam gledao bio je nekakav Tequila Sunrise, koji sam dobio uz prvi DVD uređaj, petobrzinski Creative PC-DVD Encore, ali je prava stvar bila tek kada je stigao plejer za dnevnu sobu (Millennium / Shinco) a dan kasnije i film Matrix. Pa još kad sam shvatio da se može uključiti titl (ne engleskom, srpskih titlova tada nije bilo) i tako shvatiti šta se u tom filmu dešava...
Digitalni fotoaparat Počeo sam u decembru 1999, modelom Olympus C-2000Z - jedan od prvih koji su prešli granicu od 2 Mp i obezbedili sasvim upotrebljive fotografije 1600*1200 tačaka. Pa još kada se pojavio Agfa Color Photo koji je fajlove transformisao u prave fotografije... Jako mi se sviđao i potrajao par godina, dok mi ga nisu ukrali iz kofera na Beogradskom aerodromu (lopovska banda je pronašla dobar način da koristi "bezbednosni" rendgen). Onda sam uzeo Olympus C-750 Ultra Zoom koji sam već bio manje zadovoljan. Najzad sam se pomirio sa tim da mi treba DSLR za "pravo" slikanje i jedan mali fotoaparat za svaki dan. U svakom slučaju, digitalna tehnologija je revolucionarizovala fotografiju, približila je svakome, a sa druge strane upropastila foto-radnje... Ko zna koliko se miliona fotografija napravi svakog dana u svetu, a pitanje je i koliko se od toga sačuva - ljudi su užasno lenji da prave backup... Ali korisnici uživaju, Web i Facebook su puni slika, to je ono što je važno. Kvalitet slika... Pa, ko danas još traži kvalitet?
Broadband Internet koji je stalno tu, pa je još brz... Ne znam kako smo nekada uopšte živeli bez toga. Mislim, zvati modemom... kameno doba!
GPS Ne koristim ga baš često, ali kad mi treba - mnogo mi treba. Za nekoga ko je sklon da se izgubi na putevima i petljama GPS je spas. Počeo sam od Garmin GPS10 senzora, ali nekako mi nije odgovarao - trebalo je držati PDA u kolima, pa puniti PDA, puniti senzor, uparivati Bluetooth, pa neće da se upari, neće da nađe satelit, posle sve to gasi kada izlaziš iz kola... Ukratko, ima smisla samo kada se ide na put. Onda se pokazalo da moj HTC P3600 ima GPS senzor (inicijalno je bio disable-ovan, ali se uključi kada flash-ujete BIOS) i GPS je postao prava stvar. Upalim mobilni i imam navigaciju, a i senzor mnogo brže nalazi satelite. Tu je uvek kad je potreban. Još bolje bi bilo imati GPS ugrađen u kola, ali da ostavimo nešto i za sledeću deceniju...
DV kamera Još jedna igračka oko koje ima puno posla, ali omogućava čoveku da iskaže svoju kreativnost u još jednom svetu. Sećate li se "Povratka u budućnost": This is truly amazing. A portable television studio! No wonder your President has to be an actor reče Dok Braun. A to je bila 1984. i portabl TV studio je bio običan VHS kamkorder. Danas imamo mogućnost da montiramo filmove, dodajemo efekte, ozbiljno obrađujemo sliku i zvuk... a sve to za nekoliko stotina evra. Šta da kažem, truly amazing.
Automatski menjač Dobro, oko ovoga se možda nećemo složiti, pošto kod nas mnogo ljudi vozi na nivou mahera Formule 1 (ha, ha) i potrebno im je da optimizuju svaki pokret, da bi iz motora izvukli teorijski maksimum. Čovek je valjda pametniji od nekakve automatike, zar ne? Razmislite još jednom, probajte malo da vozite automobil sa automatskim menjačem i navići ćete se na njega za minut. Barem se meni to desilo. Klima + automatski menjač = Mirna i prijatna vožnja, čak i u najvećoj gužvi. Najzad, zamislite da ne znate ništa o automobilima i da treba da smislite koje komande treba da postoje. Komanda za polazak/ubrzavanje, za usporavanje/zaustavljanje, za kontrolu pravca i šta još? Menjač? Koji menjač, kakva je to glupost?