Iako je OS/2 već dugo na tržištu, o njegovoj istoriji se ne zna mnogo - prvu promociju doživeo je kada i računari iz serije PS/2, kao rezultat zajedničkog IBM-ovog i Microsoft-ovog razvoja. Međutim, OS/2 je tada bio tek specifikacija na papiru i nekoliko demo snimaka - bila je potrebna skoro godina dana da se zaista pojavi na tržištu, a i kada se pojavio, sa mnogo razloga je nazvan "mrtvorođenčetom": njegovi "roditelji" nisu našli zajednički jezik pa je svako krenuo svojim putem. Microsoft je tako došao do Windows-a 3.1x koji je, premda večno kritikovan, zavladao softverskim tržištem, a IBM je u relativnoj tišini nastavio da razvija OS/2. Prvi pravi rezultat toga razvoja videli smo 199? godine kada se pojavio OS/2 2.0 - detaljno smo ga predstavili u "Računarima". OS/2 2.0 je svakako bio izuzetan potencijal, ali je patio od mnogih "sitnica" kao što su komplikovana instalacija, nekompatibilnost sa specifičnim hardverom (morali smo da isključujemo keš na disk kontroleru da bi se operativni sistem digao!), nedostatak drajvera za popularne grafičke kartice... ukratko, nešto što je na oko i na štopericu lepo, ali što se ne može baš preporučiti za surove poslovne primene. U međuvremenu je izašla verzija 2.1 u kojoj su mnoge "dečije bolesti" izlečene, ali je prava stvar bio tek OS/2 za Windows.
Iako je OS/2 za Windows predstavljao izuzetno zanimljiv proizvod, IBM je uspeo da proda "samo" pet miliona primeraka, što je, po procenama većine analitičara, nedovoljna "kritična masa" koja bi garantovala budućnost jednog operativnog sistema. Možda je glavna "greška u koracima" bila u tome što ciljna grupa, ljudi koji poslovno primenjuju računar u manjim preduzećima (tzv. SOHO, small office / home office), nije mogla sebi da priušti ono što je OS/2 za Windows zahtevao, a to je 8 ili 16 megabajta memorije i poveći disk. Ali, bilo je očigledno da je OS/2 za Windows izuzetan potencijal i tako je nastao OS/2 Warp koji pretenduje da bude ono što je prosečni korisnik zbilja želeo i što može sebi da priušti!
Warp se, pre svega, odlično "nadovezuje" na vašu postojeću investiciju: možete ga, doduše, instalirati kao samostalni operativni sistem (u kom slučaju nećete moći da koristite Windows programe!), ali se najčešće koristi kao nadgradnja već instaliranog Windows-a: Warp će automatski pronaći vašu Windows instalaciju, dopuniće je svojim fajlovima i preuzeti veze sa svim instaliranim Windows aplikacijama. Ostavljena je čak i mogućnost da posle svakog reset-a birate operativni sistem pod kojim ćete tog dana raditi.
Instalacija više operativnih sistema na istom računaru, pa čak i instalacija jednog operativnog sistema koji je složen koliko OS/2, nikada ne može da bude jednostavna operacija. Zapravo, postupak instalacije deluje odbojno za većinu korisnika koji možda pomišljaju da pobegnu iz sigurnog gnezda DOS-a - pročulo se da je instalacija OS/2 komplikovana i rizična, i taj glas teško da doprinosi popularizaciji ovog operativnog sistema!
Kao i u mnogim drugim glasinama, i u ovoj ima nekakve istine - nama je instalacija uspela tek iz trećeg pokušaja. Prvi je propao iz potpuno nejasnih razloga a drugi zato što smo pogrešno shvatili jedno od pitanja. Poslednja nevolja je bila što nismo znali da OS/2 uvek vraća sistem u stanje u kome je bio pre gašenja računara, tako da smo u svim problematičnim situacijama "lutali" više nego što je bilo neophodno; najzad smo u uputstvu pročitali da se ova pogodnost preskače tako što se pri podizanju sistema pritiske Ctrl Shift F1 i drži pritiskuno petnaestak sekundi.
Kada već govorimo o nevoljama, naglasimo i to da neuspešna instalacija može da ugrozi podatke na disku - obavezno napravite i verifikujte detaljan backup pre nego što počnete! Nevolja sa ovakvim upozorenjem je što se često navodi i u situacijama u kojima objektivno nije neophodno - ko još pravi backup pre COMPRESS-a diska? U ovoj prilici, ako vam je stalo do vaših podataka, ne štedite vreme i diskete!
Instalacija OS/2 obavlja se sa disketa (21 disketa po 1.44 megabajta, od čega sedam sadrži drajvere za razne uređaje) ili sa CD-ROM-a, pri čemu su i za CD-ROM instalaciju potrebne dve diskete sa kojih sistem podiže. Suprotno uobičajenoj praksi, gotovo da bismo vam savetovali da se, čak i ako imate CD-ROM drajv, opredelite za instalaciju sa disketa: na Sezamu smo dosta čitali o problemima sa kojima su se susreli vlasnici raznih CD-ROM uređaja koje OS/2 nepotpuno podržava. Iako su često pominjani problemi sa kod nas jako popularnim Sony 55E CD-ROM-om, nama je instalacija baš sa njega savršeno uspela, možda zbog toga što koristimo EIDE kontroler na čijem su primarnom adapteru dva hard diska, dok je Sony 55E na drugoj liniji.
Pre početka instalacije morate da odgovorite na dva važna pitanja: jedno od njih odnosi se na standardnu ili custom instalaciju, a drugo na DOS ili HPFS particije. Kada se radi o instalaciji, lakše je sa standardnom ali se bojimo da će dobar deo korisnika, čija je sistemska konfiguracija iole specifična (retko ko od nas ima neki PS/2, Compaq ili računar bilo kog poznatog imena), morati da se opredeli za custom varijantu. Nema u njoj ničega strašnog - pažljivo čitajte sva pitanja, razmislite o odgovorima, konsultujte dokumentaciju (gotovo pola uputstva posvećeno je baš custom instalaciji) i sve će biti u redu... posle nekoliko neuspelih pokušaja!
Pitanje o tipu particije je znatno interesantnije: OS/2 može da se instalira na standardne DOS particije i tako se praktično "pomeša" sa postojećim DOS-om, Windows-om i svim ostalim. Druga varijanta je kreiranje posebne HPFS (high performance file system) particije koja je primarno namenjena brzom pristupu diskovima velikog kapaciteta. HPFS particije su prilično dobro opremljene za "suživot" sa DOS-om: ako iz samog OS/2 pokrenete neku DOS ili Windows aplikaciju, ona će savršeno pristupati podacima na HPFS particijama (čak će pristup biti i brži nego kada se radi pod "pravim" DOS-om, pošto je DOS-ov FAT sistem potpuno pregažen vremenom), tako da ćete jedini problem primetiti ako podignete sistem sa DOS diskete - običan DOS ne prepoznaje HPFS particije. To, srećom, i nije naročita šteta pošto nema potrebe da računar koji radi pod OS/2 pokrećete sa DOS diskete.
Ili bar nema potrebe dok sve radi kako treba - ako nastupe problemi tj. deo podataka sa diska ili njegove kontrolne strukture budu oštećene, moraćete ozbiljno da se zamislite. Ako se OS/2 ne može butovati sa diska, možete da se poslužite utility disketom koju svakako treba da napravite. Posle toga, na raspolaganju su određeni alati za oporavak ali će tek budućnost pokazati koliko su oni efikasni. Ukoliko radite na DOS particijama, na raspolaganju su vam i desetine uslužnih paketa tipa Norton Utilities uz koje ćete provereno spasiti sve ono što se spasiti može. Ukoliko koristite HPFS, a alatke ugrađene u sam OS/2 ne uspeju da isprave štetu, ostali ste bez podataka! Izbor tipa particije se, zapravo, svodi na poverenje koje imate u IBM - DOS je sigurnija i sporija, a HPFS brža i potencijalno rizičnija varijanta. Savetovali bismo vam da za početak instalirate OS/2 na DOS particijama i neko vreme radite sa njim; ako se kasnije odlučite da ga usvojite, preći ćete na njegov sistem rada sa fajlovima, pa kako Bog da. Ukoliko zaključite da vam OS/2 ne odgovara, i sama deinstalacija (opcijom Selection / Uninstall) je znatno lakša ako se koriste DOS particije.
Svaka reklama za OS/2 ističe u prvi plan činjenicu da je u pitanju pravi 32-bitni operativni sistem. I u toj tvrdnji nema baš nikakvog preterivanja: OS/2 nije "bućkuriš" nalik na DOS i Windows, nego kompletan operativni sistem koji preuzima punu kontrolu nad sistemom i koristi sve prednosti zaštićenog režima mikroprocesora 80386 i njegovih naslednika. Najveći boljitak primetićete kroz potpunu zaštitu jednog procesa od drugog - nema više situacije u kojoj jedan Windows program "padne" i onda čitav Windows postane nestabilan što se završava pritiskom na reset taster i gubitkom nesnimljenih podataka u svim aktivnim Windows aplikacijama. Na OS/2 pad jednog programa nema apsolutno nikakvog uticaja na funkcionisanje ostalih - resetujete virtuelnu mašinu koja je "pala" i radite dalje.
OS/2 Warp podržava pravi, pre-emptive multitasking što znači da se programi koje istovremeno izvršavate automatski smenjuju - operativni sistem, u skladu sa zadatim prioritetima, odlučuje kom će procesu kada biti dodeljeno procesorsko vreme i koliki će taj kvant vremena biti. To je veliki korak napred u odnosu na Windows 3.x koji je ponudio tek cooperative multitasking kod koga sam proces, prema svom nahođenju, prepušta kontrolu nad sistemom drugim procesima, što znači da jedan "podivljali" program može lako blokirati sistem tj. sprečiti izvršavanje drugih programa.
Za ovu lepotu se, naravno, mora platiti i određena cena: ako pokrenete više virtuelnih mašina i u svakoj od njih, recimo, aktivirate Windows, u memoriji će se naći više identičnih kopija Windows-a što, na sistemima sa manje RAM-a, izaziva veliko zagušenje, stalno obraćanje virtuelnoj memoriji (disku) itd. Zato ćete često odlučiti da pokrenete samo jedan Windows i iz njega startujete nekoliko programa, čime ste ponovo došli u situaciji da jedan "umirući" program povuče za sobom i nekoliko drugih. Uštedeli ste, međutim, dosta RAM-a i primetno ubrzali komunikaciju među programima - OS/2 podržava OLE veze između raznih virtuelnih mašina, ali se korišćenje te osobine ne odražava baš blagotvorno na performanse čitavog sistema.
Ključne osobine OS/2 čine ga do sada neprevaziđenom platformom za profesionalni razvoj softvera: svako ko je makar pokušao da piše Windows programe zna kolika je muka kada program koji pišete, po startovanju, "sruši" čitav sistem i tako ugrozi editor u koji ste učitali više modula, editore resursa, debager, profiler... sve njih treba ponovo startovati, ispraviti grešku i nadati se da će sledeće startovanje bolje proći... Rad pod OS/2 nije lakši samo zbog toga što se može efikasno kompajlirati "u pozadini" - otpornost na poremećaje učiniće čitav razvojni ciklus mnogo mirnijim! Pokrećete program u posebnoj virtuelnoj mašini, posmatrate njegovo izvršavanja, po potrebi resetujete tu "mašinu" i tako dok stvari ne dođu na željena mesta. Čak će i razvoj sasvim običnih DOS programa (u bilo kom jeziku, od C-a do Clippera-a) biti neuporedivo efikasniji pod OS/2 kapom; da i ne pominjemo mogućnost lakog testiranja programa pod raznim verzijama DOS-a (pokrenete po jednu kopiju DOS-a 3.0, 5.0 i 6.2 i naizmenično isprobavate vaš paket).
Kakve su "spoljne" razlike između OS/2 2.1, OS/2 for Windows i OS/2 Warp? Površni posmatrač će reći da važnih razlika praktično i nema - uvedene su, istina, nove trodimenzionalne animirane ikonice, ali većina stvari funkcioniše na dobro poznati način. Pažljivija analiza će, međutim, otkriti i novitete - na mnogim mestima su uvedene "sitnice" koje čine rad znatno prijatnijim i produktivnijim. Zbog svega toga OS/2 Warp se sa pravom naziva potpuno novim proizvodom.
Ekvivalent Windows-ovog Program Manager-a je OS/2 WorkPlace Shell. U pitanju je objektno orijentisano okruženje za rad sa aplikacijama koje se, i pored ovakvih "rogobatnih" imena, koristi izuzetno intuitivno. Jednostavan drag & drop korisnički interfejs čiji se elementi veoma konzistentno ponašaju će, već posle kratkog perioda navikavanja, učiniti rad izuzetno prijatnim. Šta, recimo, može biti lakše od povlačenja ikone dokumenta do ikone na kojoj je prikazan štampač u cilju štampanja teksta, ili do ikone sa faks mašinom u cilju slanja faksa?
Pri radu se, naravno, intenzivno koristi miš, i to oba njegova tastera. Levi za uobičajeno selektovanje, a pritisak na desni ispisuje pop-up meni u okviru koga se podešavaju osobine objekta. U kombinaciji sa Shift i Ctrl, desni taster miša omogućava pomeranje i kopiranje objekata iz foldera u folder i sve druge operacije koje su pod Windows-om često pravile "ršum" po radnom prostoru, zbog neželjenog signog pomeranje ikonica.
Termin folder, koji smo upravo upotrebili, ne slaže se najbolje sa OS/2 terminologijom: WorkPlace Shell, naravno, omogućava da sve datoteke potrebne za neki projekat prikupite u zajednički "folder", ali se ta celina zove radni prostor (work area). Novost je u tome što se isti objekat može nalaziti u više radnih prostora, i to preko novouvedenog pojma "senke" objekta (shadow object). Ukoliko, na primer, senku nekog objekta upišete u Startup folder (ili pokrenete iz STARTUP.CMD procedure), odgovarajući program će biti izvršavan po svakom startovanju sistema. Ništa novo u odnosu na Windows, reći ćete. Međutim, "senka" u Startup folderu nije nezavisna od osnovnog objekta, pa će bilo kakva promena nekog od svojstava osnovnog objekta rezultirati promenom svih senki. Na taj način možete, recimo, da smestite "senku" kompajlera u razne foldere koji pripadaju aplikacijama koje razvijate, pa ćete u svakom trenutku držati otvorene samo one radne prostore koji su vam zaista neophodni. Posmatrajte tu mogućnost i na sledeći način: zar ne bi bilo sjajno kada bi računar "znao" koje sve podatke treba da učita i koje programe da startuje da biste nastavili rad na nekom projektu, i to možda posle višemesečne pauze? OS/2 to obavlja na izuzetno efikasan način!
U istom pravcu je usmerena i novost koja se zove LaunchPad, neka vrsta usavršenog Windows Dashboard-a - osnovna ideja je da se često korišćeni programi pokreću jednim klikom miša. Ugradnja novih aplikacija u LaunchPad je sasvim jednostavna - dovedete ikonu (ili njenu senku) u neku od "fioka" LaunchPad foldera. "Fioke" postoje da bi se objekti pogodno razvrstali i da bi u svakoj prilici bila raspoloživa kolekcija srodnih objekata. Ako često pokrećete programe, LaunchPad možete da konfigurišete da bude stalno vidljiv tj. da se nalazi "iznad" svih aktivnih programa, a možete ga i minimizovati, u kom slučaju se, zajedno sa svim minimizovanim aplikacijama, "seli" u Minimized Windows Viewer.
Pomenimo i bitno proširene drag & drop opcije: objekat se sada može "nositi" kroz nekoliko nivoa direktorijuma i tek onda ostaviti na željeno mesto; prava stvar za vlasnike prenosivih računara čiji "pseudo miš" ne obezbeđuje potpuno precizno pozicioniranje kurzora! Moćniji drag & drop je ključ za "uredniji" radni prostor: čak i ako često instalirate i deinstalirate razne OS/2 i Windows programe, vrlo je malo verovatno da će ikonice biti u haosu koji je tako karakterističan za Windows. Nema više situacije u kojoj je program prenesen u novi direktorijum a ikone i dalje ukazuju na stari!
Uz OS/2 dobijate i poseban Bonus Pack koji se isporučuje na 15 disketa ili na jednom CD-ROM-u (naša verzija OS/2 stigla je na dva CD-ROM-a i dve diskete: jedan od CD-ROM-ova i obe diskete predstavljaju operativni sistem, a drugi CD je Bonus Pack). Bez obzira na verziju, Bonus Pack se sastoji od dvanaest solidno napisanih 32-bitnih aplikacija koje su namenjene poslovnim ljudima. Najvažnija od njih je IBM Works, integrisani tekst procesor, program za unakrsna izračunavanja, poslovnu grafiku, generator izveštaja i PIM-a (Personal Information Manager). Ostale važne aplikacije su FaxWorks (slanje i prijem faksova), HyperACCESS Lite za vezu sa Internet-om (gopher, telnet, ftp, sockets, newsreader, e-mail, TCP/IP, World-Wide Web reader nazvan WebExplorer...), CIM (komunikacija sa CompuServe-om), Person to Person za OS/2 (rad u mreži), Multimedia Viewer i par drugih, a tu su i tri igre: OS/2 šah, Klondike pasijans i nekakav Mahjongg koji nismo uspeli da startujemo.
Ako vam poklonjeni programi nisu dovoljni, na softverskom tržištu ćete naći oko 2,000 aplikacija pisanih specijalno za OS/2. Neke od njih su u javnom vlasništvu, mnoge se i prodaju i to po ceni koja je često ispod cene odgovarajućih Windows programa. Ali, mora se reći i to da su Windows programi često urađeni na daleko višem nivou - za OS/2 još ne postoji nešto što bi odgovaralo kvalitetu jednog Microsoft Office-a. Ako je verovati IBM-u, treba samo biti strpljiv pa će se i takvi paketi pojaviti.
Svi OS/2 programi koje smo imali prilike da testiramo rade prihvatljivo već na 386 računaru sa 4 megabajta memorije. Najbolji način da se opišu performanse je da se kaže "OS/2 Warp radi na sistemu koji ima 4 megabajta otprilike kao Windows 3.1 na istoj konfiguraciji" - može da se "preživi", ali je ponekad neprijatno sporo, naročito ako se pokrenu dve aplikacije. Za komforan rad treba, dakle, imati 8 megabajta, dok 16 zbilja nije previše potrebno mada ume dobro da dođe, naročito kada se pokreće po nekoliko virtuelnih mašina.
Iz čitavog tržišnog nastupa očigledno je da IBM misli veoma ozbiljno sa OS/2 - nije objavljeno kolika je suma uložena u reklamu, ali se u komentarima pominje da bi budžet za propagandu u 1995. godini mogao iznositi oko 600 miliona dolara. Jedan od ključnih argumenata reklamne kampanje je cena - OS/2, zajedno sa Bonus Pack-om, u Americi košta svega oko 80 dolara dok kupci koji nemaju svoj Windows moraju da plate oko 130 dolara. Za operativni sistem ove snage ta cena je izuzetno povoljna (DOS često košta više), ali se ona odražava i na prateće komponente. Recimo, uputstvo: ima 350 strana i izgleda tako skromno kao... kao da je štampano u Jugoslaviji! Za mnoge druge relevantne informacije mora se koristiti on-line help, što svakako nije rešenje kojim bismo bili oduševljeni. Ali, 80 dolara je ipak 80 dolara...
Ovim tekstom smo samo načeli veliku temu koja se zove OS/2 - predstavili smo njegove osnovne mogućnosti, ali je za detaljno istraživanje potrebno dosta rada i vremena - rezultate ćete svakako čitati u sledećim brojevima našeg časopisa. Za sada se, dakle, moramo osloniti na strana iskustva, a ona kažu da je OS/2 Warp veoma dobro primljen: CompuAdd, Dell, Hewlett Packard, Toshiba, Unisys, Wyse i neke druge velike kompanije već isporučuju (ili najavljuju da će isporučivati) OS/2 Warp uz svoje kompjutere, najavljen je OS/2 za PowerPC, operativni sistem je dobio već preko 50 esnafskih nagrada i Editors Choice titula u raznim časopisima, svuda se ističe izuzetan odnos kvalitet / cena... Ipak, sve ove uspehe treba posmatrati kao "zalet" za ono što sledi, a to je pojava Microsoft-ovog operativnog sistema Windows 95 koji će (ako ne bude novog odlaganja) izaći u avgustu ili septembru. Windows 95 i OS/2 Warp su direktna konkurencija pa će njihov "obračun" odrediti sledećih desetak godina razvoja personalnih računara. Windows 95 ima znatno bolju startnu poziciju (nesrazmerno više Windows instalacija), a OS/2 je uspeo da krene skoro godinu dana ranije - videćemo šta će se dešavati i hoće li, od dve "boje" na tržištu operativnih sistema, preovladati plava...