Kućni računari su početkom osamdesetih godina osvojili svet. Bilo ih je većih i manjih, skupljih i jeftinijih, a imena kao što su Apple II, TRS-80, ZX-81, Spectrum, Commodore 64, Amstrad i, naravno, IBM PC zauvek su ostala upisana u istoriju, ali i u naša sećanja. I ne samo sećanja – dan-danas radimo na računarima koje zovemo PC i koji su naslednici prvog IBM PC-ja, sa kojim su u izvesnoj meri čak i kompatibilni.
Sedamdesetih godina računari jednostavno nisu bili tema o kojoj se u tadašnjoj Jugoslaviji pričalo. Statistički zavodi, velike državne banke i firme bile su opremljene velikim kompjuterskim sistemima (mainframe), na pojedinim fakultetima je počelo školovanje programera, ali niko od tadašnjih malobrojnih stručnjaka nije imao viziju da će računar doći na svaki radni sto, u svaku kuću, u svaki džep... Prvi kućni računari za njih su bile "bedne igračke" koje će brzo nestati sa tržišta i na koje ne treba trošiti ni vreme ni novac. Za širu javnost kompjuteri su bili nešto što se moglo videti samo u SF filmovima.
Svetlo u mraku doneo je časopis za popularizaciju nauke Galaksija. Od januara 1980. godine dr Vladimir Ajdačić (1933-2021) je počeo da piše o malim računarima na primeru šahovskog kompjutera Chess Challenger 7, koga su on i glavni urednik Galaksije Gavrilo Gaja Vučković (1923-2006) nekako prošvercovali u Srbiju – uvoz bilo čega skupljeg od tadašnjih 50 maraka bio je zabranjen, čak i uz plaćanje carine. Profesor Ajdačić je iz meseca u mesec pisao o tom računaru, "mučio" ga raznim poznatim šahovskim problemima, nosio ga u TV emisije... bio je to verovatno prvi prikaz nekog (makar i specijalizovanog) računara nastao na osnovu ličnih iskustava, a koji je objavljen u štampi tadašnje Jugoslavije namenjene širokoj publici. Ujedno i odličan uvod u rubriku "Nauka i igre", koju je profesor Ajdačić osnovao, a zatim i u Galaksijin klub korisnika džepnih računara, koji sam ja vodio – tamo su godinama prikupljani vredni programi domaćih autora, namenjeni malim kompjuterima.
Godine 1983. bilo je vreme za kvantni skok – prelazak na kućne računare. Tokom čitave godine je, pod "dirigentskom palicom" urednika Jove Regaseka, pripremano specijalno izdanje "Računari u vašoj kući", koje će ugledati svetlo dana (tj. novinskih kioska) pred samu Novu 1984. godinu. Osim tema koje su od takvog izdanja mogli da očekuju – šta su kućni računari, koji su njihovi delovi, kako izabrati kompjuter, kako ga koristiti, koji uslužni programi postoje, kako se programira na bejziku... – čitoci su u Računarima dobili i nešto neočekivano – projekat samogradnje malog kućnog računara Galaksija, koji je konstruisao Voja Antonić.
U doba kada je uvoz računara bio strogo zabranjen, Galaksija je predstavljala šansu da sami sebi napravite mali kompjuter, uz legalnu nabavku delova i malo (više) truda uloženog u lemljenje. Preko 10.000 ljudi krenuće u ovu avanturu, sklopiti i koristiti svoj prvi računar, razumevši tako njegove delove, njegovo funkcionisanje, programiranje u bejziku i mašinskom jeziku... "Računari u vašoj kući" su dva puta doštampavani; oko 100.000 ljudi će uz pomoć ovog časopisa načiniti prve računarske korake, a mnogi od njih i pronaći svoju profesiju ili svoj hobi.
Iako su nosili vredne informacije, "Računari u vašoj kući" nisu baš sjajno izgledali... najblaže rečeno. Bilo je to neko siromašno vreme i gotovo sve domaće novine su štampane na najjeftinijoj roto-hartiji, uglavnom u crno-beloj tehnici, na slabo održavanim štamparskim mašinama, uz neinventivan prelom i loše obrađene slike. Kada stavite Računare pored nekog moderno prelomljenog i sjajno odštampanog časopisa BYTE, PC Magazine ili Personal Computer World iz tog vremena... kao da ne dolaze iz istog sveta. Čitaoci na sve to nisu obraćali previše pažnje – najzad, suština je uvek mnogo bitnija od forme – ali je svima nama ostao neki gorak ukus.
Dvadesetak godina kasnije Darko Staničić, tada art direktor PC Press-a i veliki fan "Računara u vašoj kući", predložio mi je da napravimo reprint tog izdanja u modernoj tehnici, koji će izgledati isto ali biti odštampan na dobroj hartiji, sa kvalitetnim fontovima i digitalno restaturiranim slikama. Darko je obećao da će sve biti jednako "do u hifen", a jedina dilema je bila treba li slovne i druge sitne greške primećene u Računarima ispraviti ili sve ostaviti u originalnom obliku.
Zvučalo je kao zanimljiv projekat, ali i veliki izazov. Potrajalo je nekoliko godina dok nisu definisani svi elementi, a naročit trud je otišao na pronalaženje fonta koji bi bio identičan originalnom, korišćenom u BIGZ-ovom foto-slogu. Radilo se o Univers familiji fontova koju je pravila Linotype-Hell Foundry, ali je svaki font izgledao malo drugačije. Najzad je, korišćenjem alata za on-line pretragu, pronađen Heidelberger Druckmaschinen AG koji smo proglasili savršenim rešenjem.
Sve je stalo 2008. godine, kada je Darko na imigracionoj lutriji dobio vizu za SAD i otišao u daleki svet, gde je trebalo snaći se... svakako mu reprint Računara tada nije bio najbitnija stvar u životu. Ipak je puno napredovao sa tekstom, ali smo naišli na velike probleme sa slikama. Većina slika u Računarima je "pozajmljena" iz britanskih kompjuterskih časopisa (tada niko nije mnogo razmišljao o autorskim pravima), ali su neke slike i originalno napravljene, a te originalne su, paradoksalno, bile najgoreg kvaliteta. Tokom snimanja sklapanja računara Galaksija nije korišćeno adekvatno osvetljenje, a proces skeniranja već u startu loših 35 mm slajdova nije bio dovoljno precizan. Zaključili smo da su fotografije na stranicama 57-62 tehnički toliko bedne da ih nema smisla popravljati. A upravo te fotografije predstavljaju verovatno najzanimljiviji deo publikacije.
Nekoliko godina kasnije doneta je radikalna odluka – da se te fotografije ponovo snime korišćenjem savremene foto-opreme. Za to je bilo potrebno sastaviti novi primerak računara Galaksija, što preciznije imitirajući svaku od 35 napravljenih fotografija. Tu je mnogo pomogao Voja Antonić, koji je pri dolasku iz Amerike u jesen 2019. godine doneo sve komponente za sklapanje Galaksije, uključujući i novu štampanu ploču koju je napravio, kao i kućište od vitroplasta, naravno u delovima.
Sklapanje je fotografisao dr Boris Stanojević, koristeći moderno osvetljenje i foto-aparat Canon EOS 6D sa objektivom 24-70 F4L. Ruke koje leme i postavljaju komponente "pozajmila" je Sofija Stanojević. Jasno je da, uz sav uloženi trud, slike nisu mogle u svakom detalju biti identične originalu, ali smo zaključili da su dovoljno slične.
Dosta smo razmišljali o naslovnoj strani. Originalna slika na koricama "Računara u vašoj kući" je bila loše snimljena, loše odštampana i previše tamna. Da i to slikamo ponovo? Na sreću, ispostavilo se da je računar Galaksija koji je prikazan na naslovnoj strani sačuvan u svom originalnom obliku – to je zapravo moja Galaksija. Monitor nije sačuvan, a identičan model nismo mogli da nađemo na tržištu polovnih uređaja. Nakon duže diskusije, Ivan Antonić je napravio 3D kompjuterski model monitora. Na originalnom monitoru je prikazan tekst "Napravi i ti računar Galaksija"; u modernoj verziji tekst je nacrtan piksel po piksel u Adobe Photoshop-u, veštački zamućen i iskrivljen kako bi izgledao kao da je prikazan na CRT ekranu.
I tako su, stranu po stranu i sliku po sliku, ponovo prelomljeni "Računari u vašoj kući". Osim Darka Staničića, na prelomu teksta radili su Vojislav Simić i Andrija Ćeranić iz Redakcije PC Press-a. Na obradi slika pomoću AI alata iz nove verzije Adobe Photoshop-a radio je i kolega Pavle Peković.
Reprint je izašao iz štampe krajem februara 2024. godine, četiri decenije nakon publikovanja originalnog izdanja. Bio je to komplikovan i dugotrajan proces, toliko da nas je naučni časopis Review of the National Center for Digitization pozvao da napišemo rad o ovom projektu očuvanja digitalnog nasleđa. Bili smo srećni da se odazovemo tom izazovu: rad je objavljen u NCD 39, 74-82 (Dejan Ristanović, Voja Antonić, Darko Staničić, Srđan Simić, Jelica Protić: "Computers in Your Home Digital Rebuild: Reviving the Start of the Personal Computer Revolution in Former Yugoslavia").
"Tačka na i" reprinta je projekat novog računara Galaksija, prilagođenog modernog vremenu. Voja Antonić je osmislio računar koji će biti u potpunosti kompatibilan sa originalnom Galaksijom, ali će moći da se priključi na moderni TFTmonitor, da se napaja iz punjača za mobilni telefon, a da programe i podatke ne snima na spore i nepouzdane audio-kasete, već u internu flash memoriju. Obezbeđena je i serijska veza sa PC računarom, sa koga se u Galaksijinu memoriju mogu "preliti" svi programi koji su ikada napisani za ovaj mali kompjuter, a koji su dostupni na Internetu. Najzad, nova Galaksija ima mnogo više memorije, 32 KB RAM-a i 32 KB ROM-a prema originalnih 6+8 KB, ne toliko zbog potrebe za memorijom, koliko zbog toga što su čipovi većih kapaciteta danas daleko jeftiniji od čipova malog kapaciteta, koji se više i ne proizvode.
Razvoj nove Galaksije zahtevao je mnogo posla i mnogo vremena. Video stepen je potpuno redizajniran da bi se uklopio u današnje standarde – nekada su tolerancije bile mnogo veće, pa moderni monitori često odbijaju da prikažu sliku sa stare Galaksije. Osim toga, bilo je potrebno razviti čitav sistem za rad sa datotekama da bi programi mogli da se upišu u flash memoriju – FAT (file allocation table) tabela, formatiranje, upravljanje slobodnim sektorima, fragmentacija fajlova na blokove... Stari osmobitni računari kao što su TRS-80, Apple II, Commodore 64, BBC B i slični dobili su ovakav sistem kada im je trebalo priključiti flopi diskove. Sada ga dobija i naša Galaksija.
Uz sva ta unapređenja, Galaksija je ostala mali i jeftin računar koji se sastoji od minimalnog broja čipova i koji ćete sami sagraditi i pokrenuti čak i ako niste iskusni graditelj. Treba samo da znate da lemite komponente i da pažljivo pratite uputstvo dato u publikaciji koja prati reprint "Računara u vašoj kući". Za sva obaveštenja možete da posetite sajt projekta, www.racunari.com.