Ako bi jugoslovensku kompjutersku scenu trebalo opisati jednom rečenicom, ta bi rečenica verovatno glasila preskup hardver, besplatan softver. Dok se za preskup hardver možemo zahvaliti našoj inflaciji, kursu dolara, nezajažljivim proizvođačima kompjuterske opreme, saveznoj vladi i mnogim drugim faktorima, pirate zaslužne za besplatan softver nije teško imenovati. Softversko piratstvo je dosledno pratilo naš računarski bum - što je neki kompjuter bivao popularniji, to su se programi za njega više piratovali. U samom početku behu mali pirati a onda je, u skladu sa ovoga puta dosledno poštovanim ekonomskim zakonitostima, došlo do podele rada, udruživanja i drugih oblika kooperacije i konkurencije: pojavilo se nekoliko velikih pirata - dobavljača softvera, nekoliko velikih distributera čiji promet dopušta iznajmljivanje osrednjih sajamskih štandova i bezbroj malih preprodavaca koji su započinjali karijeru oglasom Imamo sve ono što i taj-i-taj ali 20 posto jeftinije.
Pominjanjem malih oglasa dolazimo do doprinosa domaće štampe razvoju piratstva: objavljivanje prvog piratskog oglasa u "Galaksiji" (januar 1983.) prihvatili smo bez ikakvog razmišljanja smatrajući da se radi o jednom od prvih vesnika dugo priželjkivanog kompjuterskog buma; ukoliko smo u tom vesniku i videli nešto loše, verovali smo da će slične pojave ubrzo odumreti. Pokazalo se, na žalost, da ono što je loše ne odumire samo od sebe - broj piratskih oglasa se iz meseca u mesec povećavao pa smo tokom ove godine doživeli da pirati zakupljuju čitave stranice! Pošto je u čovekovoj prirodi da pokušava da opravda svoje postupke tj. da od korisnog pravi ugodno, povremeno smo izražavali ovakvu ili onakvu solidarnost sa piratima tvrdeći da nam dotični pomažu, da su simpatični i duhoviti, da razbijajući programe postaju kompjuterski pismeni, da se bez njih jednostavno ne može... Stalno smo se, sa druge strane, suočavali sa negativnim stavom brojnih saradnika i čitalaca koji su u softverskom piratstvu videli ono što zaista treba videti (kriminal) a u objavljivanju piratskih oglasa ono što oni zaista predstavljaju - saučesništvo. S vremena na vreme javljali su se i protesti protiv nekih "naročito gnusnih" piratskih zločina kao što je umnožavanje igara koje se prodaju u dobrotvorne svrhe. Iako se u sudskoj praksi i kriminalističkim romanima svakom zločinu pripisuju olakšavajuće ili otežavajuće okolnosti, nismo ubeđeni da se treba boriti isključivo protiv piratovanja dobrotvornih programa - zlo je u samoj krađi a ne u krađi ovog ili onog predmeta!
Šta je toliko loše u piratovanju softvera? Ovde ćemo preskočiti sve moralne i pravne dileme, koje se svode na otimanje rezultata nečijeg rada, i pozabaviti se isključivo praktičnim problemima. Dobro je poznato da je upotreba komercijalnog softvera i dalje prilično komplikovana i da osamdesetak posto kupaca kreativno koristi svega dvadesetak posto potencijala nekog paketa. Kod nas je, prvenstveno zahvaljujući piratstvu, ovaj odnos sveden na 90:10 ili možda 95:5 - najveći deo korisnika je lišen dokumentacije, koristi zastarele verzije koje su uz to i nepotpune ("nebitne" datoteke se usput zature), nedostaje nam bilo kakva pomoć autora softvera koji bi se, da je registrovanih vlasnika više, svakako potrudio oko YU slova i sličnih problema... Neispravan i nepotpun softver računarima polako stvara reputaciju nepouzdanih i preterano komplikovanih naprava od kojih ima više štete nego koristi. Neprijatno.
Argument da se piratovanjem i razbijanjem zaštita unapređuje kompjuterska pismenost je takođe veoma dalek od svake logike. Ako davno izrečenu tvrdnju da se pismenost ne stiče krađom knjiga ostavimo na stranu, čak će i najveći pobornik piratstva priznati da programe "razbija" par ljudi u Jugoslaviji (u poslednje vreme do nas stižu programi "razvaljeni" u Nemačkoj ili Holandiji) dok 99% pirata samo kopira kasete; ima ih čak i koji su računar zamenili parom duplih kasetofona! Moguće je da je razbijanje zaštita pomoglo određenom broju mladih programera da se uputi u tajne "spektruma" i "komodora 64", ali se na ovakav "razvoj pameti" teško može računati - mnogo je bolje da stimulišemo mlade programere da svoj potencijal usmere u nekom prosperitetnijem pravcu. Ukoliko bi se, najzad, piratsvo svelo u neke razumnije okvire, domaće softversko tržište bi se možda pokrenulo sa mrtve tačke na kojoj već godinama tavori.
Poslednji (bolje bi bilo reći prvi) argument protiv piratstva je da ono ispoljava sve simptome organizovanog kriminala: bande, ucene, podmićivanje i fizički obračuni. Obzirom da se u čitavoj igri ne vrti previše novca, simptomi organizovanog kriminala se ispoljavaju nešto sporije ali su svi tu - setimo se samo jednog od prvih i najvećih pirata koji je poslao rođaka milicionera da "presliša" prvog klinca koji mu je konkurisao! Softversko piratstvo i šverc su jedini oblici organizovanog kriminala koje štampa na neki način stimuliše; problem šverca je možda prekrupan za nas ali podršku piratstvu svakako možemo da uskratimo. Kada bi, najzad, softversko piratsvo bilo tako dobro kao što neki tvrde, pirati koji su se u međuvremenu "uozbiljili" ne bi toliko pokušavali da prikriju grehe svoje mladosti! Pošto je većina pomenutih argumenata i zaključaka uglavnom nesporna, još od pokretanja kompjuterskih časopisa se šuškalo o međuredakcijskom dogovoru koji bi ukinuo piratske oglase. Do dogovora, na žalost, nikada nije došlo jer je svaki časopis pronalazio neke interese u manje ili više otvorenoj podršci preprodaji softvera; što se "Računara" tiče, uzroci opstanka piratskih oglasa mogu se svesti na neprihvatljivu inerciju kombinovanu sa verovanjem da se radi o tiražnoj kontakt rubrici. Iz meseca u mesec očekujemo neki dogovor ili neki zakon koji bi stvari rešio umesto nas. Čekanje se, međutim, oteže u nedogled pa je naš časopis odlučio da potpuno samostalno i samoinicijativno ukine piratske oglase. Ukoliko je ova naša odluka preuranjena ili loša, sami ćemo snositi posledice.
Ukidanje piratskih oglasa ne označava početak nekakvog "krstaškog rata" protiv pirata - piratsvo će i dalje postojati, mi ćemo ga osmatrati i komentarisati ali nećemo podržavati čak ni njegove najblaže oblike (ne može se, na primer, izjednačiti društvena opasnost od organizovane preprodaje ukradenog softvera i aranžmana u kojima dva čoveka zajedno kupe neki paket ili u kome službenik neke firme kupljeni softver koristi i na kućnom PC-ju). Verujemo da se daleko bolje rešenje problema preskupog softvera može naći u kooperaciji sa stranim softverskim kućama koje bi verovatno našle intres u prodaji licenci pojedinim domaćim distributerima koji bi programe prodavali u punim verzijama ali po cenama koje su znatno niže od svetskih - svakako znate da naša Televizija plaća "Dalas", "Dinastiju" i druge svetske hitove znatno manje nego nemačka ili britansta televizija pošto producent zna da mi ne možemo da platimo više i rezonuje da mu je bolje da uzme nešto para nego da ne uzme ništa! Slični aranžmani će, naravno, postati mogući tek kada se domaći distributeri uvere da se bespravno kopiranje softvera koji prodaju neće oglašavati u štampi!
Naša nova orijentacija se ne završava ukidanjem piratskih oglasa - verovatno ste primetili da se "Računari" već nekoliko meseci pri prikazivanju komercijalnog softvera služe isključivo originalnim i novim verzijama (Optasm 1.5 koji prikazujemo u ovom broju je, na primer, izbačen na tržište sredinom avgusta 1988.) koje su propraćene dokumentacijom, podrškom proizvođača i svim sličnim pogodnostima. Verujemo da će aktualna i kvalitetna informacija koju na ovaj način pružamo umanjiti potrebu za piratovanjem softvera koje je motivisano radoznalošću; nadamo se, isto tako, da će one radne organizacije i oni pojedinci kojima je program koji prikazujemo zaista potreban naći načina da ga legalno nabave i, prema tome, optimalno primene.
Trudićemo se da prostor koji štedimo ukidanjem piratskih oglasa popunimo vrednijim sadržajima među kojima će se, naravno, nalaziti i mali oglasi u okviru kojih naši čitaoci i saradnici nude originalni softver i hardver, servis, kompjuterske usluge i slične stvari - samo dva meseca posle prvog piratskog oglasa "Galaksija" je objavila ponudu Ignaca Uršiča koji je po narudžbini pisao programe za ZX-81. Oglase poput Ignacovog i ubuduće ćemo stimulisati kako cenom tako i pratećim tekstovima trudeći se da naš časopis bude što manje "buvljak" a što više glasilo pravih programera i pravih korisnika računara.