Šta ste radili na današnji dan pre 10 godina? Malo ko bi umeo da odgovori na takvo pitanje, ali ja sa njim nemam baš nikakvih problema. Na današnji dan pre deset (i, što se toga tiče, devet, osam, sedam...) godina radio sam isto što radim i danas - ispavao se, srećan što je januarski "PC" otišao u štampariju, odgovorio na gomilu e-mail-ova koji su se skupili dok smo završavali prelom, a onda se zagledao u prazan i taman ekran koji treba popuniti pričom za novogodišnji umetak. Ključna reč mog života je periodičnost. Ipak, ponekad (recimo, na svakih 10 godina) bude i nekih uzbuđenja... 18. decembar 1995. bio je malo drugačiji od kasnijih osamnaestih decembara, pošto gomilu zaostalih e-mail-ova nisam imao gde da pošaljem. Taj problem je, srećom, trebalo da bude rešen iste večeri - počinjao je komercijalni rad SezamaPro!
Pokretanje SezamaPro predstavljalo je kulminaciju jednog prilično uzbudljivog perioda. Posle tri ili četiri godine rasta, koji ga je doveo na poziciju ubedljivo najvećeg i najznačajnijeg on-line sistema kod nas (a možda i nešto šire), posle preživljene inflatorne 1993. godine i boljih vetrova koji su duvali u 1994, Sezam se našao u krizi. Interesovanje korisnika je i dalje bilo veliko, ni prihoda nije nedostajalo, ali je atmosfera u BIGZ-u bila sve gora. Ulaganja u opremu i nove linije nije bilo, čak je i servisiranje postajalo problematično, i tako je Sezam u Novu 1995. ušao isto kao i u prethodnih par godina - sa 15 linija na kojima su bili (za to vreme već zastareli) 2400 bps modemi. Videvši da stvari ne idu dobro i da ćemo, ako se ništa ne promeni, nestati sa tržišta čim neko ponudi pristup Internetu, Zoran Životić i ja smo počeli da tražimo rešenje i, sa Dankom Jevtovićem i Nenadom Jovanovićem, investirali u nekoliko telefonskih linija i opremu koja je probno pokrenuta 16. aprila 1995. U početku nismo planirali da to bude "novi Sezam", već da nađemo načina da napravimo profesionalni deo Sezama koji će raditi u sadejstvu sa osnovnim sistemom. Naravno, razmatrali smo razne varijante, pa je test sistem preventivno nazvan Sezam Proba, sa idejom da se odatle, zavisno od toka događaja, može stići i do Sezam i do SezamPro.
SezamProba je radio kao manje-više samostalan i besplatan BBS gotovo osam meseci. Sa njega su Sezamovci uglavnom download-ovali fajlove (14400... to je brzina!), mada je postojala i (jedna) konferencija po imenu TEST u kojoj se svašta dešavalo. Za to vreme mi smo pokušavali da nađemo neki zajednički jezik sa BIGZ-om ali nije išlo, naročito pošto smo Vesna Jeremić, Zoran i ja napustili "Računare" i osnovali firmu PC Press i časopis "PC". Formalno govoreći, ostali smo vlasnici 49% Sezama, ali u realnosti... Prelomna tačka nastupila u novembru - sedeli smo u "Jugodati" i po ko zna koju put razmatrali razne planove kada je, nekim sasvim drugim poslom, u sobu ušao Klisa, tadašnji programer u "Jugodati" ali i prototip tipičnog Sezamovca. Kada smo ga pitali da li mu se više sviđa ova ili ona ideja za "saradnju dva Sezama", odgovorio je "previše mislite o ovom ili onom Sezamu - treba misliti kako može da se napravi dobar sistem. Korisnici će doći na njega". Zvučalo je kao odlična ideja - digli smo ruke i od BIGZ-a, i od tamošnjih linija i opreme i krenuli svojim putem.
Sledeća prelomna tačka bio je 6. decembar, dan kada smo obavestili korisnike Sezama o svojim planovima - najavili smo da će 13. decembra biti aktiviran novi softver za prijavljivanje i zakazali veliko otvaranje SezamaPro za 18. decembar, od kada će moći da mu pristupaju samo oni koji uplate pretplatu, naravno uz značajan popust koji smo ponudili. Odmah posle toga je i Vladan Aleksić, tadašnji glavni urednik "Računara", obavestio korisnike da planira pokretanje sistema Sezam.NET sa novim (doduše kompatibilnim) softverom koji će se izvršavati na hardveru starog Sezama, pojačanom 14400 bps modemima. Kako reče jedan od retkih korisnika koji nisu bili naklonjeni našoj strani, "veče kad su sevali cirkulari". U konferenciji Sezam su se razvile velike diskusije, ali za njih nije bilo mnogo vremena - oko 10. decembra oba Sezama su prestala sa radom radi prelaska na novi softver.
U želji da što bolje pripremi Sezam za dolazak Interneta, Zoran je odlučio da preradi kompletan softver pod kojim je BBS radio - nova aplikacija je takođe pisana za Ethernet mrežu DOS računara (svih osam bilo je smešteno u namenski projektovan metalni orman, koji i danas čuvamo u "muzeju") povezanih sa Novell serverom, ali je mnogo toga promenjeno kako bi softver mogao da radi i na (anticipiranom) Windows NT serveru koji će "vrteti" puno nodova. Druga važna novost bio prelazak na BTrieve sistem za upravljanje bazom podataka na serveru, što je omogućilo konferencije sa neograničenim brojem poruka (do danas ih u Forumu ima 110,000) i, što je naročito važno, neograničen broj privatnih poruka - za 10 godina kroz sistem ih je prošlo 116 miliona (doduše, BTrieve je u kasnije zamenjen SQL Server-om). Već u test fazi se videlo koliko će novi softver, potpomognut daleko boljim računarima (nove i ispravne 386-ice, naspram XT/AT računara na starom Sezamu), biti brz i koliko će rad u konzolnom režimu biti prijatniji.
Prva verzija novog softvera pokrenuta je 13. decembra u neko večernje vreme. Nisam prisustvovao tom srećnom događaju (sećate se, trebalo je završavati PC #9) ali me je Danko oko 23.30 pozvao u Redakciju (tada nije bilo mobilnih) i rekao da treba da se svečano prijavimo kao novi korisnici na novi sistem. Modemi još nisu bili podešeni, dakle zamolio sam ga da me on prijavi iz lokala, a onda je za očuvanje username-a trebalo uneti lozinku sa starog Sezama. Rekao sam je Danku, on je otkucao i... lozinka nije dobra. Još jednom - nije dobra. Odavno se nisam osećao tako bedno - sistem administrator koji je uspeo da zaboravi sopstvenu lozinku, pa stvarno... Onda pomislih da će možda prsti znati ono što glava ne zna - otvorim DOS prozor na lokalnom računaru, zamislim da sam u Telemate-u, otkucam dejanr, Enter, lozinku, Enter i pogledam šta sam otkucao - aha, kod diktiranja sam zaboravio jedno slovo. I tako sačuvah svoj ID broj 2 u bazi korisnika novog Sezama - ako danas otkucate resume read, videćete da su se 13. decembra 1995, osim Zorana, Danka i mene, prijavili još i klisa, mjova i bojt koji su tada bili u (budućem) Sezam Cafe-u; petnaestak minuta posle ponoći aktivirano je modemsko prijavljivanje.
Veliki broj Sezamovaca je nestrpljivo zivkao broj 3222-592 očekujući da se umesto "zvonjenja u prazno" čuje karakteristično zujanje modema. I zaista, do jutra se prijavilo preko 100 korisnika (prvi su bili ognjen.s (već u 00.16), ivanc, mbiresev, wizard, itomic...) a do večeri gotovo 500, da bi 18. decembra, na dan zakazanog svečanog otvaranja, u korisničkoj bazi bilo preko 900 imena. Tadašnja (a i sadašnja) sekretarica Sezama Dragana Miletić imala je pune ruke posla oko slanja uplatnica i evidentiranja pretplate, ali je već bilo očigledno da su korisnici na našoj strani. Možda je pomalo pomoglo i to što je Sezam.NET u BIGZ-u proradio na novom softveru sa kojim je bilo neviđenih problema - softver je sam po sebi verovatno bio korektan, ali se nije snalazio sa tamošnjom zastarelom opremom, stalno je nešto pucalo i padalo, a o najavljenoj kompatibilnosti sa komandama na koje su korisnici navikli nije vredelo ni pričati. No za mene je bilo ključno to što su nam korisnici ukazali poverenje... trebalo ga je opravdati!
I tako sam 18. decembra u 16.30 odneo priču o džepnim računarima za novogodišnji umetak u Krušedolsku na disketi (poslednji tekst koji je putovao na taj način, ali šta sam drugo mogao kad Sezam još nije radio) i zaputio se u Skadarliju. Sezamova prostorija, koja mi je nekada izgledala prilično prostrano, sada je bila pretrpana opremom, alatom, kablovima i, naravno, ljudima. Svi moderatori Sezamovih konferencija su iz sveg srca podržali našu odluku da osnujemo SezamPro i obećali saradnju, koja je počela kada smo se svi okupili da "podignemo sistem". Dok je Zoran išao po kilometarskom spisku fajlova koje treba prekopirati, konfiguracija koje treba podesiti, foldera koje treba kreirati i baza podataka koje treba inicijalizovati, moderatori su "štelovali" spisak tema u konferencijama. Podeliti "sve na svetu", o čemu bi ljudi želeli da diskutuju, u desetak konferencija i stotinak tema nije jednostavno - na osnovu iskustava sa starog Sezama trebalo je napraviti još koherentniji spisak koji će izdržati izazove naredne decenije. Naime, na starom Sezamu konferencije su mogle da prime po 5000 poruka posle čega je otvaran "novi tom", što je ujedno bila i prilika da se revidira spisak tema; sada je svaka konferencija trebalo da traje "zauvek". Najviše se pričalo o konferencijama Forum i Civilizacija, uz ozbiljnu diskusiju treba li u konferenciji Programiranje da postoji samo tema C ili treba odvojiti C++... najzad je Dejan Jelović odlučio da tema ostane jedinstvena.
Nekih većih problema nije bilo, ali je posao trajao - pošto je mreža osposobljena svi smo se logovali i probali da u paraleli radimo razne stvari i prijavljujemo eventualne greške na koje naiđemo, a Zoran je sedeo za prenosivim računarom (prenosivim u smislu da ga je preneo od kuće - tada nije bilo notebook-a na kome bi se mogao efikasno kompajlirati toliki source) i menjao program. Najzad je postalo jasno da će SezamPro teško proraditi 18. decembra, ali bili smo rešeni da ne izlazimo iz sobe dok ne vidimo prve korisnike na vezi. Doduše, prisećam se da je jedan od moderatora malo dremao na stolici...
Sistem je postao operativan oko 03:30, kada sam imao zadovoljstvo da izvadim iz torbe drugu disketu sa pripremljenim uvodnim porukama, malo prepravim exec kako bi se slagao sa izmenama u poslednjem trenutku i u 03:41 pošaljem poruku broj 1.1 u konferenciji Sezam/Obaveštenja. Istovremeno je među prisutnima usaglašavano pitanje koji je prvi vic koji treba da bude poslat u konferenciju Vicevi (najzad je "izglasana" pitalica "Šta je to što danju laje, a noću pliva?" - odgovor "taština vilica" je za ovih deset godina dobio bradu, ali tada je bio sasvim nov), a onda je, u 03:45, Zoran obrisao fajl closed.x iz sistemskog direktorijuma i tako omogućio nestrpljivim korisnicima da se loguju. Mnogo njih je i u "sitne sate" očekivalo SezamPro - prvi se na vezi našao darone, moderator koji je imao prijatan zadatak da sedi kod kuće i odatle isprobava Sezam modemom, a neki trenutak posle njega na who listi se pojavio i jasicp. Ubrzo je svih osam linija bilo zauzeto...
Softver poput Sezamovog možete testirati kod kuće, ali nema načina da predvidite šta će desetak korisnika koji su istovremeno na vezi uraditi i kakav rezultat može da nastane. Zato smo sve do 6 ujutru ostali u Skadarliji, pregledali poruke koje korisnici šalju u konferencije i sistemske dnevnike, a Zoran je on-line ispravljao sitne bagove i restartovao softver - pravu gužvu smo očekivali tek ujutru, pa je trebalo da sve bude u punom pogonu za "ranoranioce".
Uživanje je danas pročitati poruke pristigle u prvim satima i danima rada SezamaPro, ali i prisetiti se ljudi koji su ih slali. Recimo, dr Milan Božić, kasnije ministar a danas Predsednik upravnog odbora Telekoma, je proglasio "najznačajniji naučni prilog u istoriji SEZAM-a pa i šire" (bila je to analiza particija diska koju je napisao dulev) ali i tražio ćirilični kodni raspored da bi mogao da citira ruske izraze u diskusijama. Nenad Cekić, tada direktor "Radio Indeksa" a danas predsednik Saveta za radio-difuziju, je čestitao moderatorima koji su temu devojke smestili na pravo mesto - u konferenciju Razonoda, između tema Kafane i Kućni_ljubimci. Jakša Šćekić, danas producent SKY televizije, je javljao da su uspostavljene telefonske veze sa Hrvatskom i pitao kada će početi razmena konferencija sa njihovim sistemima... Najviše me je nasmejala poruka koju je poslao cnenad, primetivši da prva poruka sistema glasi "Dobrodoršli na SezamPro" - moglo bi se, dakle, reći da je SezamPro svoj rad počeo greškom. Ipak, stvari su kasnije dobro išle...
Kada sam tog jutra, oko 7 sati, izašao na ulicu dočekalo me je iznenađenje - nekim hirom meteorologije, nakon relativno toplog i tihog 18. decembra 1995. nastupio je kijamet, a kaldrma u Skadarskoj bila je opasno zaleđena. Za trenutak sam se pitao da li je moguće da sam u Sezamu proveo "samo" 15 sati, ili izlazim u neku sasvim desetu vremensku zonu... Kroz mećavu sam se nekako probio do kuće, još jednom modemom probao da li je SezamPro zdrav i čitav (bio je!) i konačno se prepustio (nadam se zasluženom) odmoru, znajući da ću osamnaestih decembara sledećih decenija imati gde da pošaljem priču kojom sam, Bogu hvala, upravo popunio ekran!