Pre svega, beogradska firma "Elektronika Inženjering", koja je u saradnji sa Zavodom za udžbenike i nastavna sredstva finansirala razvoj računara "galaksija", odlučila je da otpočne serijsku proizvodnju i početkom stedeće godine ponudi računar širokom tržištu po pristupačnim cenama. Tako će i školama biti omogućeno da, bez potrebe za obezbeđivanjem deviznih sredstava, uvedu računar u svoje redovne aktivnosti. Ova odluka je plod verovanja u koncepciju ovog računara i u interesovanje koje vlada na tržištu. Serijska proizvodnja računara, razume se, ništa ne menja u našim planovima za samogradnju.
Kada smo u prošlom napisu rekli da se na hardveru i softveru novog računara još uvek radi, nismo ni sanjali koliko je ta tvrdnja bila istinita. Voja Antonić, konstruktor računara "galaksija", vredno je radio kako na daljim poboljšanjima BASIC-a tako i na hardverskim unapređenjima. Pre svega, mnogima se učinilo da je maksimalna memorija od 10 KB mala za ozbiljne primene, pa je Voja dodao jedan čip 74LS32, koji obezbeđuje proširenje RAM-a do oko 54 kilobajta. Promene u štampanom kolu su omogućile još jednom čipu 6116 (dodatak 2 KB RAM-a) i podnožju za jedan EPROM od 4 KB da nađu mesto u kutiji računara. Ovo podnožje će za sada verovatno ostati prazno, ali postoji mogućnost da, ukoliko "galaksiju" napravi ili kupi veći broj ljudi, Voja sastavi poboljšani BASIC, editor-asembler (program za rad sa mašinskim jezikom) ili neki drugi softver koji će biti na raspolaganju svima koji "prerastu" sadašnju verziju.
Umesto stabilizatora napona, u računar "galaksija" će biti ugrađen RF modulator koji će omogućiti njegovo direktno povezivanje sa televizorom (do sada se računar povezivao isključivo sa monitorom). Obzirom da je svakom kompjuteru potreban stabilan napon, stabilizator će, zajedno sa transformatorom, naći mesto u odvojenoj kutiji; moći će, čak, da se koriste i gotove kutije koje prodaje "Iskra".
Sve ove izmene ni u kom smislu ne utiču na koncepciju koja je izložena u prošlom broju niti bitno povećavaju cenu računara: oni koji ne žele da proširuju memoriju kompjutera "galaksija" na više od 10 KB mogu čip 74LS32 da zamene jednim kratkospojnikom; oni kojima je 4 KB dovoljno, ne moraju da ugrade čip 6116 i slično. No, sledeći pasusi koji donose vesti o stotinama časovi Vojinog rada na poboljšanju BASIC-a, svakako će obradovati sve one koji ozbiljno razmišljaju o računam "galaksija". BASlC interpretator i dalji zauzima 4 KB, pa bi se reklo da i njemu nema većih izmena, ali nije tako. Voja kaže da posle svakih 45 minuta rada "izekonomiše" petnaestak bajtova koji mogu korisno da se upotrebe za nove naredbe. Tako je danas računar "galaksija opremljen naredbama za komforno ispravljanje (editovanje) programa, rad sa alfanumericima, primanje podataka u toku rada programa, snimanje delova nemorije na kasetu, verifikovanje snimljenih programa i mnogo toga što će postati jasno tek kada računar budete imali pred sobom. Da bi korisnički programi bili što racionalniji, ostavljena je mogućnost da se naredbe skraćuju na samo jedno slovo (P. umesto PRINT, G. umesto GOTO i slično, što je ućinilo neophodnim da neke "tradicionalne" BASIC naredbe budu preimenovane: GOSUB naredba, na primer, nije mogla da se skrati na G., jer se ne bi razlikovala od GOTO, pa je preimenovana u CALL (ili C.), POKE je postalo BYTE i slično. Za one koji žele da rade sa mašinskim programima uvedena je naredba WORD koja omogućava jednostavno menjanje vrednosti raznih 16-bitni pointera.
Jedan od udarnih zahteva stavljenih pred Vojin bejzik bio je da on bude maksimalno edukativan i pristupačan početnicima. Ipak, Voja je u ROM-u ostavio nekoliko instrukcija koje će obradovati one koji bolje upoznaju programiranje i računar "galaksija". Promenom jednog bajta u RAM-u može, na primer, da se definiše početak mašinskog ma koji ostvaruje neku novu BASIC naredbu - sastavite takav program pa će računar, kada naiđe na komandu IME, ispisati vaše ime u gornjem uglu ekrana! Promena drugog bajta u RAM-u će prilagoditi računar vašem televizoru, poziv jednog potprograma iz ROM-a ubrzaće računar gotovo četiri puta (za vreme ovog ubrzanog režima ne generiše se slika) i tako dalje.
Autoru ovoga teksta ostaje samo da izloži neka svoja iskustva u korlšćenju računara "galaksija" (jedan od prvih primeraka, zajedno sa monitorom, već mesec dana zauzima značajan deo njegovog radnog stola i okupira odgovarajući procenat slobodnog vremena). Računar "galaksija" je vrlo pogodan za upotrebu, na njemu mogu da se reallzuju i relativno složeni programi (igra "gomilice" je, na primer, stala u 2 KB, "Hamurabi" u 2.5 i slično), rezolucija je doduše slaba, ali uz malo veštine mogu da se dobiju relativno efektni crteži, upis programa na kasetu je neobično pouzdan (čak i na vrlo nekvalitetnom kasetofonu do sada nije bilo slučaja da program bude rđavo upisan!), a brzina rada više nego zadovoljavajuća.
Jedina "mana" računara "galaksija", razume se samo u ovoj razvojnoj fazi, je što su programi pisani za njega relativno kratkog veka: verzije BASIC-a sustižu jedna drugu takvim tempom da je EPROM za prepisivanje programa (u ovom EPROM-u se nalazi program za učitavanje starih verzija i snimanje na nov način) vrlo čest gost u ovom kompjuteru. No, razvoj računara "galaksija" je praktično završen - sada je u toku "lov na bagove" (greške u operativnom sistemu koje, da bi bile otklonjene, najpre treba pronaći, a one se ne ispoljavaju odmah, već samo kad računar uleti u neku "levu" varijantu) i pisanje uputstava za sklapanje i upotrebu. To, naravno, ne znači da je sasvim nemoguće da idući napis na ovu temu započnemo sa "računar 'galaksija' je naučio PASCAL"...