Iako je Lotus 1-2-3 svojom ažurnošću, karakteristikama i cenom osvojio veliki deo PC tržišta, njegov korisnički interfejs se sve više povija pod teretom godina - zašto bi se korisnik koji je investirao silne pare u PS/2, VGA karticu i veliki hard disk i dalje zadovoljavao tekstualnim modom, kurzorskim tasterima, ograničenim skupom znakova i štampačem za čiju punu podršku treba dokupiti razne programe nezavisnih proizvodjača? Lotusov uspeh je naveo mnoge druge poznatije i manje poznate softverske firme da se okušaju na polju spreadsheet-a ali većina Lotus klonova (na primer poznati Quatro) pate od boljki svog uzora. Microsoft se osećao dovoljno jakim da počne od samog početka i ponudi program za unakrsna izračunavanja koji je po mnogim bitnim karakteristikama različit od Lotusa (odredjene sličnosti su, jasno, neminovne pošto se radi o programima koji rešavaju istu klasu problema) i koji prevazilazi Lotus i Quatro kako po mogućnostima tako i po jednostavnosti upotrebe. Hrabrost se najčešće isplati - Excel je dobro primljen medju stručnjacima i medju početnicima i, što je možda važnije, tokom 1988. postaje jedan od glavnih izvora Microsoft-ovih prihoda. U Jugoslaviji je Excel relativno nepoznat pre svega zbog značajnih hardverskih zahteva koja postavlja pred onoga ko bi želeo da ga primenjuje a svakako i zbog inercije korisnika. Verujemo da će ovaj tekst unekoliko uticati na njegovu popularizaciju.
Odlučili smo da ovaj ekskluzivni test Excel-a koncipiramo u skladu sa idejama njegovih tvoraca tj. bez lotusovskih predrasuda. Ovo, dakle, nije uporedni test Lotus/Quatro/Excel (mada biste takav mogli da očekujete u nekom od narednih brojeva "Računara) već predstavljanje samog Excel-a čitaocima koji nemaju previše iskustva sa programima sličnog tipa ali osećaju potrebu za njima. Autor ovoga teksta, uostalom, ima vrlo malo iskustava sa Lotusom što znači da je priprema ovoga testa bila prilika da se sa spreadsheet-ima upoznamo na primeru jednog od najmodernijih!
Poput većine modernijih Microsoft-ovih aplikacija, Excel radi pod operativnim sistemom Windows i interesantan je isključivo za vlasnike nekog od PS/2 računara ili IBM PC AT kompatibilca; vlasnici XT-a su isključeni već time što se program isporučuje na pet high density (1.2 MB) disketa. Instalacija se, kao i kod većine Windows aplikacija, može obaviti na dva načina. Ukoliko je operativni sistem Windows već na vašem hard disku, u njegov direktorijum prepisujete kompletan Excel i pripremate odgovarajuću .PIF datoteku (Excel se može upisati i u neki drugi direktorijum ali se u okviru uputstva savetuje da to bude baš C:\WINDOWS; mi se sa ovakvim savetom baš i ne slažemo jer nam se čini da vodi totalnom haosu na hard disku). Ukoliko, sa druge strane, još niste smatrali za potrebno da kupite Windows, u sam Excel je uključen izvršni deo ovog operativnog sistema što znači da ćete, uz mali dodatni trud koji se svodi na učešću u kvizu poznavanja raznih komponentni svog računara, kreirati direktorijum sa dva megabajta programa i podataka koji predstavljaju kompletan Excel. Pokazuje se, na žalost, da spisak pitanja nije baš kompletan - prvi "torta dijagrami" koje smo proizveli na našem LaserJet-u su toliko ličili na produkte matričnog štampača da smo nešto morali da preduzmemo. Posle podužeg listanja po papirima saznali smo da se u startu podrazumeva ispis na laserskom štampaču uz rezoluciju od 75*75 tačaka po inču (ko li to koristi) i da se prava rezolucija 300*300 postavlja iz File / Printer Setup menija. Mnogo docnije primetili smo da je dno svake stranice prazno; trebalo je posetiti isti meni i "objasniti" štampaču da se koristi A4 a ne Letter format... Trendovi su, izgleda, takvi da softver postaje sve lakši za upotrebu i sve teži za konfigurisanje; sve češće nam se dešava da tek posle nekoliko meseci eksploatacije programa uspemo da podesimo optimalne parametre koje je, čini nam se, SETUP morao da obezbedi!
Pošto je Excel instaliran, Windows dolazi do punog izražaja - računar je u grafičkom modu, polja su omedjena diskretnim linijama koje olakšavaju snalaženje ali ne stvaraju gužvu na ekranu i ne umanjuju raspoloživ prostor, "pozivne tačke" menija su u vrhu ekrana, miš je potpuno funkcionalan... Obzirom da je ovo prvi put da u "Računarima" detaljno predstavljamo neku aplikaciju koja radi pod Windows-om, dugujemo vam i malo detaljnije predstavljanje ovog operativnog sistema. Najlakše će se snaći poznavaoci (kod nas znatno popularnijeg) GEM-a - sve je veoma slično s tim što za prozivanje menija, po dovodjenju miša do "pozivne tačke", treba još i pritisnuti taster; ovo je po našem mišljenju značajna prednost Windows-a jer nam u Venturi (koja radi pod GEM-om) meniji često "ispadaju" kada su najmanje potrebni. Druga je prednost potpuna komunikacija sa tastaturom - ako nam je slovo F bliže od miša, File meni možemo da pozovemo i sa Alt F. Rad sa tastaturom ne prestaje po izboru nekog od menija - nekom od Alt+taster kombinacija može se "pozvati" svaka stavka svakog menija i inicirati popunjavanje svakog polja svake maske. To praktično znači da Excel mogu racionalno upotrebljavati i vlasnici AT računara koji se nisu opremili mišem što se nikako ne bi moglo reći za razne GEM aplikacije. Jedini očiti nedostatak Windows-a je što se promena dimenzija nekog prozora i njegovo pozicioniranje na ekranu (više o prozorima docnije) postiže aktiviranjem njegove gornje linije a ta je linija mnogo blizu menija - ni sami ne znamo koliko nam se puta desilo da pomerimo prozor umesto da izaberemo meni! Pomeranje prozora, na sreću, ne proizvodi nikakve ružne efekte osim nerviranja - jedan pokret mišem i sve je opet na svom mestu.
Kada smo se snašli sa Windows okruženjem, možemo da počnemo snalaženje sa samim Excel-om. Šta treba da radi jedan program za unakrsna izračunavanja? Ništa posebno komplikovano: pomerimo kurzor u polje A1, otkucamo broj 10, zatim pomerimo kurzor u polje B1, otkucamo 20 i, najzad, u polje C1 upišemo =A1*B1 (znak jednakosti je neophodan pošto omogućava Excel-u da razlikuje formulu od običnog teksta); čim smo pritisnuli Enter, C1 sadrži broj 200 dok će posle promene sadržaja polja B1 u, na primer, 40, C1 postati 400. Neko bi posle ovog opisa rekao da je pisanje spreadsheet programa najlakša stvar na svetu. Pokazuje se, na žalost, da nije baš tako.
Iako u osnovi sasvim jednostavan, spreadsheet nateruje programera da obezbedi ogroman broj "prečica" bez kojih bi docniji rad bio prava mora. Da bismo videli kako neke od tih "prečica" izgledaju, za trenutak ćemo se zadržati na našem primeru u kome je C1=A1*B1. Aplikacija je, na primer, kursna lista - u kolonu A upisujemo iznose u pojedinim valutama, u kolonu B trenutne kurseve a u koloni C dobijamo iznose u dinarima. Blisko je pameti da nema druge nego otkucati (i redovno menjati) kurseve valuta i iznose u valutama ali da li je baš neophodno da kucamo C1=A1*B1, pa onda C2=A2*B2, i tako do C99=A99*B99? Naravno da nije, reći će svaki korisnik tekst procesora - otkucamo samo prvi red i onda ga kopiramo u drugi, treći i devedeset deveti. Nešto slično je u Excel-u jednostavno (red bitamo sa Shift+Space i onda ga kopiramo bilo iz Edit menija bilo sa tastature, sa Shift+Del i Shift+Insert) ali prosto kopiranje nije ono što name je trebalo - formula C1=A1*B1 ne treba da se kopira u C2=A1*B1 nego u C2=A2*B2. Tako i jeste - za Excel su sve reference pojedinih ćelija relativne što znači da se formuja C1=A1*B1 interno pamti kao C1=prva leva ćelija*druga leva ćelija pa je po kopiranju sve u najboljem redu; čak i ako umetnemo novu kolonu izmedju druge i treće, reference će automatski biti pomerene. Lepo, ali šta ako nam je baš potrebna apsolutna referenca - recimo da sve elemente treće kolone treba deliti sa statističkim kursem dinara koji je upisan u polje E1? Ništa lakše, kažu Microsoft-ovi programeri: umesto D1=C1*E1 kucamo D1=C1*$E$1 i bilo kakvo docnije kopiranje neće uticati na ovu referencu ćelije E1.
Sasvim jednostavna aplikacija kao što je kursna lista traži od autora programa za unakrsna izračunavanja da obezbedi i mnoge druge stvari - zar ne bi bilo prirodno da korisnik zahteva zbir polja C1, C2, C3, ... C99 upisan u polje C100 i zar ne bi bilo nehumano zahtevati od njega da kuca C100=C1+C2+ i tako dok ne poplavi? Zato su autori Excel-a obezbedili mali ali kompletan programski jezik koji omogućava zadavanje dodatnih promenljivih, uslova, petlji i mnogih drugih struktura.
Excel podržava razne tipove podataka (celi i racionalni brojevi, novčani iznosi, procenti, datumi, tekst), pa i tipove koje sami definišete, ali automatska konverzija tipova ne prolazi uvek kako biste želeli. Nekad će, recimo, broj biti protumačen kao datum pa ćete se pitati šta vam se desilo. Ili će JMBG biti pretvoren u broj u eksponencijalnoj notaciji, pa ćete izgubiti neku cifru. Nismo pronašli način da isključimo ovu konverziju.
O svim ovim problemima koje autori jednog spreadsheet-a moraju da reše nismo pisali da bismo vas naveli da se manete pisanja komercijalnog softvera - korisnika ne interesuje koliko se proizvodjač programa namučio ali postojanje mnogih opcija i prečica znači da treba mnogo toga naučiti! Takvo učenje se, na žalost, ne može izbeći - uvodjenje računara u poslovanje treba da proizvede veću efikasnost a veća se efikasnost ne može očekivati od nekoga ko po ceo dan kuca C100=C1+C2+C3+...+C99 umesto da primeni prostu petlju. Upoznavanje programa za unakrsna izračunavanja je prilično bezbolna i, rekli bismo, prijatna operacija - naučimo nekoliko osnovnih stvari (ako ste pažljivo čitali ovaj tekst, već ste ih naučili) i onda počnemo da eksperimentišemo; čim nam se učini da neka operacija zahteva previše kucanja, prelistamo literaturu i vidimo kojom prečicom treba poći. Pri početnom radu sa Excel-om listanje knjiga, madjutim, nije naročito potrebno - na raspolaganju nam je zaista vanserijski tutorijal.
Postojanje programa za automatsno obučavanje korisnika nije posebno nova ni posebno ekskluzivna stvar - teško da ćete na tržištu naći ijedan veći softverski paket koji nije dopunjen nekakvim demonstracijama i manje ili više opsežnim HELP-ovima. Ukoliko ove tutorijale obeležimo kao programe za obuku prve generacije, Excel je opremljen programom za obuku koji ne pripada drugoj nego bar trećoj generaciji - po prvi put smo se sreli sa tutorijalom koji zaista obučava korisnika i proverava njegovo znanje!
Kako ovo savršentsvo prirode u stvarnosti izgleda? Pošto iz HELP menija startujemo tutorijal i izaberemo lekciju koju želimo da proučavamo (uopšte o spreadsheet-ima, kreiranje i ispravljanje tabele, grafika, baza podataka, makro naredbe...), računar će nas upitati možemo li da žrtvujemo toliko-i-toliko minuta (vreme je začudjujuće dobro procenjeno!) i, ako odgovorimo potvrdno, započeti čas. Za razliku od sličnih tutorijala u kome se od nas zahteva jedino da čitamo tekst i pritiskamo Enter, Excel nas tera da stvarno radimo - pošto pročitamo objašanjenje, moramo da pokažemo da smo ga razumeli. Zadaci su, osim toga, didaktički dobro izabrani - u početku će uputstvo biti obeleži polja C3-D5 tako što ćeš pozicionirati kurzor na polje C3, pritisnuti Shift i, držeći Shift pritisnut, odvesti kurzor do polja D5 dok će u nekoj sledećoj lekciji zahtev biti Obeleži polja C3-D5 ili čak Prekopiraj polja C3-D5 u segment koji počinje od polja F10. Ukoliko računar proceni (a procene su mu uglavnom pravovremene) da nesrećni i glupi korisnik nikako ne može da reši zadatak, u dnu ekrana se pokazuje sivi pravougaonik sa uputstvom; ako ni to uputstvo nije dovoljno, sledi detaljnije. Ponekad će se, sa druge strane, Excel naprosto oduševiti što ste uspešno rešili neku "kosku" kao što je snimanje tabele na disk pod drugim imenom - kao da se ovakva ingenioznost ne očekuje od svakoga! Posle svakog dela lekcije sledi rezime i mogućnost da se pojasne neke tajanstvene opcije ili da se ide dalje. Kada se dodje do kraja, može se računati i na običan radni HELP (F1) ili kontekstno osetljivi HELP (Ctrl+F1) ali slične imaju i drugi programi; tutorijal je ono što izdvaja Excel.
Jedina mana tutorijala je što uključuje i neku vrstu "policije misli" - objasni nam se da Excel podržava miša, slobodni smo da krećemo kurzor po tabeli kako želimo ali File meni moramo da aktiviramo sa Alt+F a ne mišem ili možda tako što bismo aktivirali Edit meni i onda pritiskom na levu strelicu prešli na File. Škola je, dakle, prilagodjena korisnicima koji su se opremili minimalnim hardverom a svi ostali mogu, po ugledu na našu pokojnu usmerenu školu, prosuti vodu i svsti problem na prethodni slučaj (vic o matematičaru koji kuva čaj valjda znate).
Zahtevi koje mnogi inženjeri, matematičari, fizičari i slični stručnjaci postavljaju pred program za unakrsna izračunavanja najčešće se završavaju obradom podataka. Za poslovne ljude obrada je samo prvi korak - rezultate treba grafički prikazati tako da izgledaju i zvuče ubedljivo. Zato svaki savremeni spreadsheet obuhvata odredjene elemente poslovne grafike - dijagrame, histograme, "torte"... Excel nije nikakav izuzetak od ovog pravila - rekli bismo čak da je poslovna grafika njegova najjača strana. Zahvaljujući mehanizmu prozora po kojima je operativni sistem Windows i dobio ime, na ekranu u istom trenutku možemo da posmatramo podatke i razne njihove grafičke predstave i, što je još lepše, da interaktivno "friziramo" podatke kako bi rezultati ličili na ono što želimo da dokažemo (ko je rekao da su računari pošteni?).
Za razliku od Lotus-a u kome je kreiranje dijagrama prilično dugotrajan postupak, u Excel-u se sve dogodi za trenutak - obeležimo grupu polja, odemo u File meni i izaberemo opciju New/Chart - prozor se automatski kreira a podaci se rasporedjuju u histogram koji začas pretvaramo u "pitu" ili grafik. Da bi rad bio posebno prijatan, nismo opremljeni samo jednim tipom grafika ili jednom "pitom" - ulaskom u Chart ili Format meni pred nama se ukazuje fascinantna galerija različitih oblika iz koje biramo željeni. Čak ni jednom fiksirani format nije konačan - Chart i Edit meni omogućavaju manuelno editovanje dijagrama uz pomeranje elemenata, promenu dimenzija, dodavanje okvira i teksova i tome slično. Samo se po sebi razume da ovakvo čeprkanje po dijagramima zahteva odredjeno znanje koje se stiče kroz tutorijal i utvrdjuje proučavanjem uputstva ali je važno da početak bude lak - tajna Excel-ovog uspeha je verovatno u tome što je vrlo lako početi a docnije se čovek, kada mu je neka opcija baš neophodna, lakše rešava da prelista knjigu.
Excel nudi i odredjene elemente baze podataka ali bi njih bilo ispravnije nazvati sortiranje i pretraživanje tabele - ako obradjujemo dovoljnu količinu podataka ili čak veći broj tabela istovremeno (Excel obezbedjuje istovremeni rad sa više tabela i, šta više, preračunava njihove trenutno nevidljive elemente dok mi radimo nešto drugo što itekako ubzava rad i povećava komfor), snalaženje postaje ozbiljan problem koji rešava Data meni. Za generisanje izveštaja značajna je i mogućnost sortiranja nasumice unošenih podataka po raznim kriterijumima kao i formiranje unakrsnih referenci. Baza podataka ugradjena u Excel nije, sve u svemu, nikakav pandan komercijalnim programima kao što je dBASE pa čak ni integrisanim paketima kao što je Framework ali ipak savršeno obavlja funkciju koju su joj konstruktori i namenili - proste manipulacije podacima. Napredniji korisnici mogu da proučavaju i druge karakteristike Excel-a koje obuhvataju i lepo rešen makro jezik koji obezbedjuje ne samo memorisanje i ponavljanje sekvenci pritisaka na pojedine tastere u cilju automatizovanja neke češće operacije nego i ispitivanje, petlje i slične programerske trikove. Makro jezik omogućava programeru da potpuno predizajnira Excel i tako ga praktično prilagodi korisniku koji nema čak ni minimalno računarsko obrazovanje ili iskustvo.
Programski paket Excel se ne sastoji samo od programa - dobijate i dve džinovske fascikle papira, podsetnik, uputsvo za instalaciju i prekrivač funkcijskih tastera (neverovatno je da više niko ne misli o vlasnicima starih AT tastatura na kojima su tasteri rasporedjeni u dva vertikalna reda). Moramo da kažemo da je obim dokumentacije i njen pristup u početku delovao veoma deprimirajuće - umesto da počne bar minimalnim uvodom, dokumentacija počinje sa nekoliko tipografskih konvencija i prelazi na komandu Alignment koja je prva u abecednom spisku. Sasvim slično tome, tekst se posle hiljadu i kusur strana završava komandom Workspace koju neumoljiva abeceda stavlja na poslednje mesto. Docnije smo se upoznali sa tutorijalom i shvatili da uputstvo nije pisano da bismo ga čitali redom - treba čitati tutorijal i prelistavati uputstvo samo kada nas zanima detaljan opis neke naredbe ili funkcije; ako mu tako pridjete, uputstvo je izvanredno pisano i dopunjeno velikim brojem slika i primera. Verujemo, ipak, da je Microsoft mogao da obezbedi neku vrstu papirnate početnice ali smo istovremeno sigurni da je ovaj nedostatak ispravio veliki broj nezavisnih pisaca.
Posle umereno detaljnog proučavanja Excel-a uočavamo samo jedan problem koji može da oteža primenu ovog inače izvanrednog spreadsheet-a u našim uslovima - po zlu čuvena YU slova. Windows radi u grafičkom modu što znači da Excel radi u grafičkom modu - na ekranu vidimo oblike znakova koje su predvideli Microsoft-ovi programeri a ne oblike upisane u (davno promenjeni) ROM naše video kartice. Isto važi i za štampač - bez obzira da li radimo sa Epson-om ili laserom, sve se slike iscrtavaju tačku po tačku što znači da zavisimo od fontova priloženih uz program. Njihov izbor je sasvim pristojan - vlasnici LaserJet-a II mogu da biraju izmedju fontova čija su imena COURB, HELVB, MODERN, PREV, ROMAN, SCRIPT i TMSRB ali ni u jednom od ovih fontova nema YU slova. Ne radi se, da bi stvar bila još ozbiljnija, o HP fontovima već o nekom specijalnom formatu "maskirane" .EXE datoteke (COURB.FON je, na primer, .EXE datoteka sa promenjenom ekstenzijom; .EXE datoteka se može prilično pouzdano prepoznati po tome što počinje slovima MZ, inicijalima arhitekte MS DOS-a Marka Zbikovskog (Mark Zbikowski)); ostaje da vidimo kako bi se ovi fontovi mogli prepraviti. Problem je čak i drajver za tastaturu koji startovanjem Windows-a prestaje da funkcioniše - ako želimo da ozbiljno primenjujemo Excel a ne da terorisemo citaoce tekstom ociscenim od YU slova, Excel moramo ozbiljno prilagoditi!
Microsoft-ov Excel, sve u svemu, predstavlja fascinantan programski paket koji zasluženo nosi titulu "program 1988". Microsoft-u treba odati i priznanje za pouzdanost - početkom 1989. godine i dalje je aktuelna verzija 2.0 koja se pojavila krajem 1987. i u kojoj tokom sve ove eksplatacije nisu pronadjeni bagovi koji bi zahtevali bilo kakvu reviziju. Nije, dakle, ni čudo što Lotus toliko okleva sa lansiranjem verzije 3.0 svog poznatog paketa 1-2-3 - standarde koje je Microsoft Excel promovisao nije lako dostići a kamoli prevazići!
Program EXCEL
Verzija 2.00, 31. oktobra 1987.
Namena Program za unakrsna izračunavanja sa poslovnom grafikom i elementima baze podataka.
Sadržaj paketa 5 AT disketa, dva toma dokumentacije i kratko uputstvo za instalaciju i početnu upotrebu.
Hardversko-softversko okruženje IBM AT, PS/2 ili kompatibilan, 640 K RAM-a, hard disk, Windows
Zauzet prostor na disku oko 2 megabajta
Ulaz tastatura, miš poželjan
Izlaz - ekran CGA, EGA, VGA, Herkules ili bilo koja kartica koju Windows podržava.
Izlaz - štampač Bilo koji štampač koji Windows podržava, npr. Epson FX, HP LaserJet itd.
Dokumentacija Reference Guide: 780 strana Functions and Macros: 400 strana Getting Started and Quick Reference: 40 strana
Proizvođač Microsoft Corporation 16011 NE 36th Way, Box 97017 Redmond, WA 98073-9717 U.S.A.
Cena 250 dolara
Hvalimo
1. Izvanredno organizovani tutorijal i HELP.
2. Dobro promišljene i uravnotežene opcije.
3. Ogroman spisak podržanog hardvera.
4. Solidnu brzinu koju grafički mod nije preterano umanjio.
Kritikujemo
1. Nedostatak dokumentacije koju bi korisnik mogao čitati od početka prema kraju.
2. Neke konverzije formata kod unosa podataka, koje se ne mogu isključiti
3. Više pitanje nego kritika: kako bi se implementirala YU slova.