Roboti su zamišljeni kao mašine koje pomažu ljudima, pa se njihova poslušnost podrazumeva(la) - iskazao ju je Isaac Asimov Drugim zakonom robotike koji kaže "Robot mora izvršavati naredbe ljudskog bića, ako one nisu u suprotnosti sa Prvim zakonom" (Prvi zakon se odnosi na to da robot ne sme povrediti ljudsko biće niti svojom pasivnošću dozvoliti da ljudsko biće bude povređeno). "Mozgovi" današnjih robota su daleko od toga da mogu razumeti naređenja ljudskih bića, a pogotovu od shvatanja šta hoće ili neće povrediti čoveka, ali ipak podrazumevamo njihovu poslušnost - možda je problem da nas razumeju, ali kad jednom shvate, ima da rade šta im je rečeno!
Sony je, dizajnirajući malog kućnog robota, krenuo drugim putem - posmatrali su ponašanje kućnih ljubimaca i shvatili da deo ljubavi koju im ljudi upućuju potiče od činjenice da životinje imaju svoju "ličnost" i da je njihova (ne)poslušnost važna komponenta karaktera. Tako je krajem 1999. nastao robot-pas Aibo, koji je, usled poznatog stanja na domaćem tržištu, stigao do nas tek na kraju svog proizvodnog veka, a i tada privatnim kanalima. Naravno, vrlo rado smo se poigrali sa njim, zadovoljni što nam je na raspolaganju bila finalna i najnaprednija verzija ERS-7.
Aibo je robot u obliku kučenceta od čvrste bele plastike sa 18 stepeni slobode: može da pokreće sve četiri noge u kukovima i kolenima (4*3 stepena slobode), da pomera vrat gore-dole (1) i okreće glavu (2 stepena slobode), da otvara usta (1), te mrda repom (1) i ušima (1) na razne načine. Pomalo je neobično što je čitav gornji deo glave pokriven "kacigom" od crne, poluprovidne plastike, čime je propuštena mogućnost da se robotu nacrtaju velike oči, koje bi ga verovatno učinile još simpatičnijim; mada, ženska publika ga je i ovako ocenila sa "presladak".
U nos robota je ugrađena kolor CCD kamera rezolucije 176*144 (za današnje pojmove skromno, ali ne zaboravite da je robot nastao pre skoro sedam godina) koja može da snima 25 frejmove u sekundi. Iznad kamere su IR far i senzori za procenu rastojanja, sa leve i desne strane glave su uši (osetljivi stereo mikrofon) a u donjem delu "usta", prilično snažan zvučnik koji emituje polifone melodije.
Aibo je obložen senzorima - on "oseća" kada ga mazite po temenu i po bradi (ispod usta), na leđima ima tri velika senzora posredstvom kojih ga možete pomaziti i pohvaliti kada je dobar ili "istući" ako je nevaljao, a na svakoj od nogu je senzor koji oseća kontakt sa podlogom, ali i pomaže kada se "rukujete" sa robotom. Unutar tela su žiroskopski senzori na osnovu kojih Aibo proračunava svoj položaj (naročito važno ako ga nosite ili ako padne), te senzori koji prepoznaju vibracije podloge i druge neočekivane uslove. Ispod "šlema" je gomila raznobojnih LED-ova, a na sličan način su osvetljeni telo i rep - Aibo je u svakom pogledu multimedijalni pas.
Ugrađeni softver omogućava sintezu glasa (ne samo ponavljanje unapred snimljenih poruka!) ali i prepoznavanje onoga što Aibo čuje. Zahvaljujući urođenoj neposlušnosti, nikada niste baš sasvim sigurni da li je razumeo ono što ste rekli, ali generalno govoreći, robot poznaje stotinak engleskih reči i fraza tipa Get up, Bark, Come here, Walk, Are you hungry (saopštava stanje baterija)... važno je da govorite glasno i da jasno akcentirate i razdvajate reči. Robot je sposoban i da uči, pa vremenom upoznaje reči koje koristite, prihvata da mu nadenete ime na koje će se odazivati i umereno uspešno prepoznaje lice i glas svog vlasnika, kome se posebno raduje. Sva ta "stečena pamet" upisuje se na Memory Stick ugrađen u robota, odmah iznad punjivih baterija.
Pošto je robot koji ne poštuje Tri zakona, što bi Asimov rekao "non-Asenion robot", Aibo nema daljinski upravljač ili kontrolne tastere - naprosto ga stavite na zemlju, uključite i onda živite sa njim. Robot ustaje, seda, leže, kreće se po kući, upoznaje prostor, laje, peva, svetluca, igra se raznim predmetima, "razgovara" sa vama i tako u krug, dok se baterije ne isprazne (u prevodu: 90-120 minuta). Uz robota dobijate duguljastu bazu koju treba postaviti uza zid i uključiti u struju. Teorijski, Aibo će "osetiti da mu su spava", pronaći svoju "štenaru", leći u nju, sačekati da se baterije napune i onda ustati i nastaviti igru. U praksi je to teško ostvariti - morate naći mesto u stanu gde nema nameštaja, skloniti tepih, na samu bazu staviti neku vrstu "barjaka" a ispred nje veliki "target" (sve rekvizite dobijate uz robota), a čak i ako sve to ispunite, može se desiti da je robot predaleko ili da jednostavno ne pronađe bazu. Tada će se ispružiti na sred kuće i "zaspati", a na vama je da ga odnesete do punjača.
Aibo je dizajniran tako da pre svega bude stabilan i tu mu je teško išta zameriti: robot može da sedi, leži, hoda unapred i unazad, okreće se u krug, šeni, stoji na tri noge dok četvrtom šutira loptu, podiže lake predmete dvema šapama... jedino su skokovi i penjanje uz stepenice van njegovog domašaja. Cena ove fleksibilnosti plaćena je brzinom, pa Aibo hoda prilično sporo i ne ide daleko - čak i kada ga ostavite da se sam igra, posle sat vremena ćete ga naći u krugu od dva metra od polazne pozicije. Pritom će Aibo preći priličan put, ali uglavnom u krug i napred-nazad. Ipak, dobro će upoznati prostor u koji ste ga stavili - ako je na stolu, obići će njegove ivice pažljivo gledajući u "ambis", a jedina opasnost da padne je kada ide unazad pre nego što u glavi "iscrta" svet u kome trenutno živi, pošto nema kameru na dnu leđa. Zato ga ne treba ostavljati samog na stolu ili pored nekog stepeništa.
Aibo je programiran da ne ide daleko da bi se sprečilo pregrevanje motora koji pokreću njegove udove, ali i zbog planiranog načina korišćenja. Ideja je da se on mota oko vas, da ga gledate, razgovarate sa njim, mazite ga i učite. Možete se opredeliti da usvojite "odraslog psa" ili "štene" - u oba slučaja robot će (naravno) isto izgledati, ali štene neće znati da hoda i neće razumeti mnogo toga, a onda treba da ga gajite, učite i Aibo će postepeno napredovati, formirajući "karakter" prema porodici u kojoj se nalazi. Štaviše, "odraslog robota" možete ponovo vratiti u stadijum šteneta i prolaziti kroz ciklus više puta.
Potreba da se "spolja" menja uzrast robota zahtevala je izvesne kompromise po pitanju (ne)postojanja komandi, pa je primenjen mali trik. Kada više od tri sekunde pritiskate prvi i treći senzor na leđima, Aibo prelazi u servisni meni kroz koji vas vodi sintetizovanim glasom - možete izabrati dijagnostičku sekciju (provera ispravnosti komponenti robota), sekciju za podešavanje i demo sistem. Ovaj poslednji meni je verovatno uveden kao kompromis sa ljudima koji žele da nekome pokažu svog skupo plaćenog robota, a on se baš tad uzjoguni i samo mrda ušima. Tada ga možete uvesti u demo mod i narediti mu da izvede neku od unapred programiranih tačaka, uz mnogo muzike, svetlucanja diodama i zanimljivih pokreta.
Kontrolu nad robotom možete uspostaviti i na direktniji način, upisivanjem programa na njegov Memory Stick. Za to su vam potrebni kompjuter, čitač memorijskih kartica i Aibo Software Development Environment, koji možete besplatno preuzeti sa Sony-jevog sajta. Robot se programira u jeziku R-CODE, pa su mnogi američki, britanski i japanski univerziteti koristili Aibo robote ne samo za obuku, već i za naučna istraživanja u oblasti veštačke inteligencije. Usput su razvili brojne programske alate među kojima su najpoznatiji Tekkotsu, Pyro i URBI. Napravljeni su čak i programi pomoću kojih tim Aibo robota nazvan Sony Four-Legged Robot League igra mali fudbal; rezultati na prestižnom takmičenju The RoboCup Autonomous Soccer Competition bili su solidni.
Uz robota dobijate dve jednostavne a efektne igračke. Prva od njih je loptica drečave pink boje, koju Aibo prepoznaje i igra se njom. Pritom je sposoban za raznorazne majstorije: da šutne loptu bilo kojom nogom, da je udari ili gura glavom, da legne na nju i pomera je telom, da je "degažira" stražnjicom... Oblik i boja čine da Aibo veoma lako pronađe svoju loptu na bilo kojoj površini koja nije crvene boje, a uočava je i raduje joj se čak i kad njom mašete pred njegovim očima (njuškicom).
Druga igračka je mnogo interesantnija - plastična kost nazvana Aibone, sa pink prečagom i belim zarubljenim trouglovima na krajevima, široka toliko da je Aibo može podići prednjim (možda i zadnjim?) nogama. Aibo uočava kost teže nego loptu i manje je raspoložen da se njom igra, ali kada ga jednom odobrovoljite, izvodi spektakularne majstorije. Obično najpre priđe koski, pozicionira se normalno na nju, malo "nišani" i onda otvori usta, spusti glavu i uzme kost u svoje "plastične čeljusti". Onda počinje nošenje koske unaokolo i igra sa njom, da bi je najzad spustio na pod u nekom neobičnom položaju i najzad je gurao, šutirao, obarao ili ponovo podizao. Sve ove majstorije (naročito pronalaženje i podizanje koske) ne uspeju baš uvek, ali samim tim predstavljaju prijatnije iznenađenje kada uspeju i redovno privlače pažnju - za mesec dana igre sa ovim malim robotom nismo upoznali sve njegove trikove sa koskom.
U metalnom koferu (!) u kome Aibo stiže naći ćete i set neobičnih šarenih mini-karata, namenjenih komunikaciji sa robotom u bučnim prostorijama - pokažete mu, recimo, kartu na čijoj poleđini piše Sit down, i on se ponaša kao da ste mu zadali dotičnu komandu glasom; gotovo bi se reklo da zna da čita, mada zapravo "samo" gleda slike. Primerak koji je bio na testu je slabo prepoznavao karte, čak i u dijagnostičkom modu, tako da je ovaj vid upravljanja ostao neistražen.
Aibo ima WiFi interfejs koji omogućava njegovo povezivanje u kućnu bežičnu mrežu. Za šta bi to služilo? Uz malo truda (treba instalirati odgovarajući softver na PC i umetnuti Memory Stick karticu u čitač) možete konfigurisati psa za prijem i slanje elektronske pošte - mi smo mu dodelili adresu aibo@sezampro.rs. U zadatim intervalima, recimo na svakih 5 minuta, Aibo proverava svoje poštansko sanduče i, ako tamo nađe nešto, pokušava da parsira poruku, pa ako u njoj nađe neku od komandi koje prepoznaje, izvršava je. Izgleda da je skloniji da posluša pismene naredbe nego usmene (kako se kaže, "pas laje, vetar nosi"... u ovom slučaju možda i obrnuto), tako da mu, ma gde se nalazili, možete narediti da, recimo, snimi fotografiju i pošalje vam je e-mail-om, kako biste znali da je u stanu sve u redu. Zvuči kao dobra ideja, ali se treba setiti problema sa baterijama koje se prazne i "štenare" koju nije lako automatski naći, a i teško je verovati da će neko na duže otići od kuće i ostaviti uključenog elektronskog psa da se mota okolo.
E-mail komunikacija sa psom je u izvesnoj meri osigurana, pošto se u WiFi mreži koristi WEP enkripcija (nije, nažalost, podržana novija generacija zvana WPA-PSK, odnosno TKIP enkripcija) a može se zadati da se Aibo odaziva samo na poruke sa određenih e-mail adresa. Prijavili smo ga na nekoliko mailing lista tek da vidimo kako se snalazi sa spam-om i pokazalo se da ga pristizanje dugih nizova poruka pomalo zbunjuje i usporava - eto, spam izluđuje i elektronske kućne ljubimce. Najzad smo odustali od wireless opcije kojoj bi trebalo tek tražiti neku pravu primenu.
Šta reći na kraju... Konstruktori su osmislili veoma fleksibilan hardver, ali su još veći trud uložili u analizu ponašanja pravih pasa i prenošenje nekih njihovih pokreta i postupaka u digitalni svet. Aibo se ponaša kao simpatično kučence, a pritom poseduje i onaj dragoceni Sleep taster, pa ćete se sa njim zabavljati samo kada želite. Robot se dobro prilagođava okruženju i vašim navikama, poznaje 24-časovni ciklus i vikende pa se uklapa u vaša vremena ustajanja i odlaska na počinak, a svakom gostu će prirediti nezaboravnu predstavu. Da li su to dovoljni razlozi da za njega izdvojite između 2 i 4 hiljade dolara, koliko koštaju primerci koji se prodaju na eBay-u? Verovatno da nisu, ali bi fakulteti i škole na kojima se predaje robotika trebalo svakako da nabave "igračke" kao što je Aibo, jer se tako dobija jeftino učilo na kome se mogu isprobati mnoge ideje i algoritmi. A što se kućne primene tiče... ali ako vam se ukaže prilika da se poigrate sa ovim robotom, nemojte je propuštati!
Na DVD-u koji prati ovaj broj "PC"-ja naći ćete film snimljen u našoj Redakciji tokom testiranja Aibo-a - dobra prilika da vidite šta ovaj robot može, ali i kako smo se mi zabavljali sa njim...