Koncept video-rikordera nove generacije opisali smo u prethodnim tekstovima. Ukratko, slika koju posmatramo na televizoru neprekidno se upisuje na hard disk uređaja, u bafer velikog kapaciteta (kod HDRW 720 možemo se opredeliti za bafer dovoljan za 1, 2, 3 ili 6 sati snimanja). Snimak iz bafera možemo da posmatramo odloženo, recimo vratimo se unazad i pogledamo scenu koju smo propustili i onda nastavimo dalje, pri čemu zapravo posmatramo program emitovan pre par minuta ili par sati; za to vreme video-rikorder u pozadini snima program koji se emituje sada. Bilo koji segment bafera možemo da izdvojimo, eventualno mu damo ime i uskladištimo ga na hard disku; tamo će ostati dok nam je potreban, pa ga možemo posmatrati više puta, pa čak i (u nekoj meri) editovati. Postoji i mogućnost programiranja uređaja tako da se u zadato vreme uključi i snimi program sa nekog kanala direktno u fajl na hard disku. Fajlove sa diska možemo da snimimo na DVD+R ili DVD+RW medij koji će kasnije biti čitljiv na bilo kom novijem DVD plejeru ili kompjuterskom DVD uređaju (stari modeli ponekad ne mogu da čitaju DVD+R/RW diskove, ma gde su oni snimljeni).
Ideja zvuči sjajno, ali je kod prvih generacija uređaja implementacija često problematična. Philips HDRW 720 je, sa hardverske strane, dobro zaokružen i kvalitetno izrađen sistem. Izgleda lepo i čvrsto, a karakteriše ga sjajan zeleni displej - kada je isključen ne primetite ni da postoji, a kada na njemu nešto piše, lako čitate cifre i tekst sa drugog kraja sobe; pravo osveženje posle raznih tajvanskih plejera sa nečitkim ekranima. Uz HDRW 720 dobijate kvalitetan daljinski upravljač sa mnoštvom tastera, nešto kablova i neobični IR predajnik koji omogućava DVD rikorderu da kontroliše neki drugi uređaj, pre svega satelitski risiver, što je zanimljiva ideja.
Instalacija je jednostavna, zahvaljujući korektnom setu priključaka sa zadnje strane uređaja, a pre svega dva SCART-a, od kojih je jedan zadužen za vezu sa televizorom a drugi za povezivanje sa klasičnim video-rikorderom, satelitskim risiverom ili drugim izvorom slike. Postoje i S-Video, kompozitni i komponentni video izlazi, kao i optički i koaksijalni digitalni audio izlaz za vezu sa pojačalom. Naravno, bitna je i antena - kabl koji dolazi od antene priključite u jedan džek, a kabl od uređaja do televizora u drugi. Mi smo "nanizali" i klasičan video-rikorder i slika je na svakom od njih bila dobra.
Sledeća faza instalacije je pronalaženje i sortiranje programa. Najpre pustite HDRW 720 da pronađe sve TV kanale, što traje neprijatno dugo (na SBB kablu potrajalo je oko 50 minuta) ali barem ne zahteva vaše prisustvo. Posle toga programe treba rasporediti tako da odgovaraju redosledu na televizoru, što možete raditi ručno ili poluautomatski. Ovaj drugi režim podrazumeva da su televizor i HDRW 720 povezani SCART-om: uđete u odgovarajući režim i onda na televizoru birate program po program, a HDRW 720 pronalazi pod kojim ga je on brojem našao i smešta na željeno mesto. Bilo bi lepo da nije sporo - za svaki kanal čekate po 30 sekundi. Uzgred, Sony ima svoj sistem za usaglašavanje rasporeda programa na televizorima i video-rikorderima zvani Smartlink, koji je jednako spor ali ne zahteva vaše prisustvo. Smartlink brine i o kasnijim promenama, dok ćete ovde odvojeno morati da premeštate kanale na televizoru i HDRW 720 kad SBB-u padne na pamet da po stoti jubilarni put menja poziciju Hallmark-a.
Pošto uređaj objedinjuje nekoliko funkcija, opisaćemo svaku od njih. To je, pre svega, DVD plejer koji uspešno reprodukuje sve vrste diskova, dakle fabričke, DVD+-R i DVD+-RW (što se pisanja tiče, podržan je samo "plus" standard); ništa od DivX-a. Plejer je u startu bio vezan za region 2, ali smo lako pronašli na Internetu sekvencu kojom se ovo ograničenje ukida: bez diska u drajvu pritisnete (na daljinskom upravljaču) PLAY 1 5 9 i nalazite se u servisnom meniju. Zatim kucate 121 212 005 255 i najzad pritisnete PLAY. Kasnije se po potrebi možete vratiti na region 2 (ili bilo koji drugi) ako umesto 255 otkucate 002. Pri tom treba znati da je na nekim Philips-ovim DVD uređajima dopušteno najviše 25 promena regiona iz servisnog menija, pa se sa ovom opcijom ne treba previše igrati. A bilo bi zanimljivo - možda neki drugi kod omogućava da se, recimo, ukine zaštita Makrovizijom.
Softver za reprodukciju DVD-ova nije nam se svideo, pre svega zato što se skoro sve radi iz drop down menija - ne postoji čak ni taster kojim birate titl ili aktivirate zoom, već se za svaku od ovih operacija mora pritiskati System Menu pa lutati po opcijama. Osim toga, funkcije Forward i Next Chapter odnosno Backward i Previous Chapter smeštene su na samo dva tastera, pa tako ako hoćete malo da ubrzate neku dosadnu scenu treba duže pritisnuti Forward; ako pogrešite pa ga pritisnete kratko, odoste na početak sledećeg poglavlja filma. Plejer, uopšte, pokazuje veliku sposobnost da zaboravi poziciju na kojoj se nalazio - ako slučajno pritisnete Disk menu ili čak neki od numeričkih tastera, eto vas na nekom novom mestu pa vi posle mislite kako da se vratite na scenu koju ste prethodno posmatrali. Ima, doduše, i dobrih stvari, recimo prikazivanje preostalog trajanja filma, njegove ukupne dužine i drugih informacija.
Snimanje programa koji se emituje na hard disk zahteva prihvatanje neobičnih konvencija (više o njima kasnije) ali neće predstavljati problem u radu. Važno je, pre svega, da izaberete kvalitet snimanja - M1 podrazumeva najviši kvalitet ali i najveći utrošak prostora - 80 GB je dovoljno tek za 16 sati programa. M2 je DVD kvalitet (32 sata programa na disku) i tako dalje, do M8 kvaliteta koji obezbeđuje snimanje čak 130 sati, pri čemu kasnije na DVD+R/RW disk staje 8 sati programa. Iako je za default izabran M2, preporučujemo M3 (S-VHS kvalitet, 3 sata na DVD-u, 48 sati na disku) - naše kablovske televizije ne traže ništa bolje, pa i M4 često predstavlja zadovoljavajuće rešenje. Kvalitet fiksirajte i menjajte ga samo kada je hard disk prazan, pošto se javljaju problemi sa DVD authoring-om kada pokušate da napravite disk od nekoliko snimaka u raznim kvalitetima.
Vlasnici DVD pisača za PC znaju da DVD authoring nije jednostavna stvar. Niko ne očekuje da će u amaterskim uslovima napraviti menije poput onih na Harry Potter disku, ali čak i pravljenje sasvim običnog menija iz koga treba "skočiti" na važne scene filma predstavlja prilično složen zadatak, a ni vreme potrebno za razna (re)kodiranja nije malo, naročito ako ne posedujete računar najnovije generacije.
Philips HDRW 720 predstavlja gotovo savršenu alatku za osnovni DVD authoring. Ako ste neke programe snimali sa televizije, dovoljno je da željenim redosledom obeležite naslove i oni će biti upisani na DVD, 2x ili 4x brzinom. Finalni disk ima osnovni meni u kome je svaki od naslova obeležen karakterističnom slikom, a možete startovati reprodukciju od prvog i nastaviti do poslednjeg.
Mogućnosti editovanja su ograničene, ali za većinu primena dovoljne. Možete postaviti pozicije chapter-a (ako ništa ne uradite, markeri će biti postavljeni na svakih 5 minuta), izbaciti neki deo snimka (recimo, reklame), promeniti naslov diska i vinjetu u meniju koja karakteriše neki chapter i izvršiti još nekoliko osnovnih operacija. Povremeno dolazi do izražaja već pomenuta ružna osobina softvera da lako zaboravlja tekuću poziciju. Recimo, spremate se da odsečete deo snimka nakon završetka filma, nađete taj kraj i taman biste pritisnuli taster za deljenje u dva fajla, kada se setite da ste u režimu reprodukcije. Pritisnete taster EDIT i eto vas u modu za editovanje, ali na početku snimka; moraćete ponovo da krenete u potragu za pozicijom za "makaze".
Automatski DVD Authoring posebno će se svideti vlasnicima DV kamera. Priključite svoju kameru na FireWire port koristeći kabl sa malim priključkom (postoji i video ulaz, koji će koristiti vlasnici starijih kamkordera), HDRW 720 prenese sadržaj DV kasete, ispravite što želite, dodate naslov, podelite na scene i snimite na DVD. Na sličan način možete prebaciti i sadržaj starih VHS traka na DVD-ove - bitno jednostavnije i brže nego da radite neki od ovih poslova na kompjuteru. Naravno, Adobe Premiere obezbeđuje niz transformacija, možete dodati nove efekte, prelaze, titlove i komentare, te uraditi hiljadu drugih stvari, ali je za većinu porodičnih snimaka obrada koju nudi Philips sasvim dovoljna. A procedura je bitno lakša.
"Ahilova peta" HDRW 720 je interni softver, koji je prekomplikovan za upotrebu i pri čijem koncipiranju nije razmišljano o potrebi korisnika da neki zadatak obavi na što jednostavniji način. Recimo, programiranje snimanja pojedinih programa je tiha jeza - treba proći kroz gomilu menija i birati vremena i periodičnost na raznim mestima. Lakše je ako živite u zemlji gde je podržan Guide Plus (same TV stanice emituju satnicu programa u standardizovanoj, mašinski čitljivoj formi, pa dobijate listu emisija i samo kliknete na one koje želite da snimite) ili makar tamo gde se u novinama uz emisije ispisuju i Showview kodovi, ali bi čak i tamo "programerske" operacije morale da budu jednostavnije.
Rad sa HDRW 720 podrazumeva čest pregled snimljenih sadržaja i mala editovanja, a tu je snalaženje na time line-u neracionalno rešeno. Pokazuje se da nije lako zameniti univerzalnost miša, pošto veći skokovi po vremenskoj liniji često zahtevaju i više desetina pritisaka na razne tastere za "premotavanje". Da bi stvar bila još neprijatnija, jedan pogrešno pritisnut taster će vas vratiti na početak/kraj filma, pa onda tražite željenu tačku ponovo... ko vas je terao da pogrešite?
Mehanizam snimanja TV programa je rešen ne loše, nego van svake pameti. Na klasičnom video-rikorderu ste za početak snimanja pritiskali taster REC, a za kraj taster STOP - jednostavno i savršeno. Na HDRW 720 za početak treba da duže ili kraće pritisnete REC, u zavisnosti od toga da li želite da snimite od tog trenutka ili da memorišete i program koji se ranije nalazio u baferu. Snimanje će trajati 30 minuta i posle toga će se prekinuti; ako hoćete da snimate duže, treba puno puta da pritisnete REC. Ne postoji, dakle, varijanta da snimanje traje "od sada pa nadalje", dok ga ne prekinete.
Prekid snimanja je priča za sebe: treba da pritisnete crveni funkcijski taster, ali taj pritisak mora da bude duži; ako pritisnete kraće, poništili ste snimak (?!). Da bi stvar bila još komplikovanija, pre zaustavljanja snimanja morate da pritisnete taster INFO; ako to ne uradite uzalud ćete "ležati" na crvenom tasteru, ne dešava se ništa. Nedavno je Philips objavio upgrade firmware-a (instalira se tako što ga snimite na CD i ubacite u uređaj; možete slobodno primeniti patch, pošto i verzija 2.6 ima servisni meni za isključivanje regiona koji se poziva na isti način) u kome je jedna od izmena mogućnost da se snimanje prekida pritiskom na STOP. Kakvo dostignuće! Većina gluposti je, nažalost, ostala - kada se naviknete na njih radićete lako, sve potrebne operacije se mogu obaviti, ali ostaje nejasno zašto je uopšte potrebno da se navikavate na ovako čudne konvencije.
Ima još zanimljivih momenata, od kojih smo jedan platili sa nekoliko upropašćenih diskova. U radnjama ste viđali DVD+RW diskove u većim kutijama nalik na one za filmove, koji koštaju više od DVD+RW diskova u običnim CD kutijama. To su, kao, diskovi za snimanje filmova, mada svi znamo da se na PC-jevom DVD pisaču filmovi sasvim lepo snimaju i na jeftinijim RW diskovima. Ako u HDRW 720 umetnete DVD+RW iz obične kutije, počinje predstava - disk "struže", plejer se zaglupi i ostaje samo da ga isključite i ponovo uključite. Posle toga disk je izgreban i možete samo da ga bacite - ni PC-jev čitač ne uspeva da ga oporavi, što nije čudno pošto se lepo vide ogrebotine. Sa druge strane, kada stavite RW disk iz velike kutije, HDRW 720 korektno snima na njega. U čemu bi mogla da bude razlika između jednih i drugih diskova? Izgleda da fizičke razlike nema, ali su "diskovi za filmove" unapred formatirani. Ako uzmete običan RW disk i na PC-ju ga prvo pripremite (Erase rewritable u programu Nero), HDRW 720 ga bez problema "proguta". E sad, zašto Philips nije ugradio komandu za formatiranje (ili je možda mi nismo pronašli?) nego zahteva da osnovnu pripremu obavite na računaru (pod uslovom da imate računar sa DVD pisačem)...
Sve operacije koje bi podrazumevale kopiranje komercijalnog DVD-a na hard disk ili drugi DVD nisu moguće. Ne radi se o nekoj zabrani nalik na regionalno kodiranje koja bi se mogla preskočiti, nego naprosto nema softvera za tu namenu. Opciju da DVD koji ste doneli iz video kluba sačuvate na hard disku da biste ga kasnije pogledali nismo ni očekivali, ali bi bilo logično da postoji mogućnost da porodični snimak koji ste napravili i snimili na DVD iskopirate kada ga rođak zatraži. Kako stoje stvari, to je moguće samo ako snimak držite i na hard disku; onoga momenta kada ste ga odatle obrisali pošto je bezbedno smešten na DVD, ništa od kopiranja na ovom uređaju.
Finalno "nemoguće" odnosi se na korišćenje uređaja - čak sam i ja, kao provereni freak za tehno-gadžete, povremeno padao u očajanje i pomišljao da neću shvatiti kako se ovo čudo koristi. Uputstvo je loše pisano, o istoj stvari se govori na puno mesta, neke teme uopšte nisu razrađene pa uklapanje svega toga u koherentnu celinu zahteva priličan mentalni napor i mnogo eksperimentisanja. Kada jednom shvatite kako se šta radi, nema problema sa primenom uređaja - većina potrebnih funkcija je tu, pa neće biti strašno što negde treba pritisnuti više tastera nego što bi bilo optimalno. Ako volite nove stvar, ne gledate mnogo na troškove i pri tom ne očekujete da vam ovaj uređaj zameni računar sa DVD pisačem, vredi kupiti Philips HDRW 720 kao dobru dopunu vašeg PC-ja; ako biste voleli da gledate i snimate TV program na nov način, ne misleći mnogo o tehnici, sačekajte sledeće uređaje sličnog tipa. Biće ih, Philips je tek probio led!
Philips shop, Kralja Milana 64, Beograd, tel. 011/2681-075