Veliki kompjuterski sistemi se najčešće kupuju opremljeni sistemskim programima, a zatim se nabavljaju mnogobrojni uslužni programi bez kojih sistem ostaje potpuno neiskorišćen. Kod kućnih računara situacija je nešto drukčija: zbog obilja igara kućni računar može da bude iskorišćen čak i kada ne radi ništa "korisno". Ipak, postoji i grupa uslužnih programa koji u mnogom emogu da povećaju praktičnu vrednost vašeg računara.
Tekst-procesor je neophodan svakome ko ima potrebu za pisanjem nekih tekstova. Ti tekstovi mogu da budu knjige, stručni članci, ali i najobičnija pisma i trebovanja. Za korišćenje teskt-procesora treba imati računar sa najmanje 32 kilobajta memorije (poželjno je da on ima profesionalnu tastaturu) i štampač, dok je disk jedinica korisna, ali ne i neophodna. Tekst-procesor eliminiše potrebu za pisanjem koncepta, višestrukim prekucavanjem teksta da bi se greške ispravile i kasnijim "ručnim" dopisivanjem i prepravkama. Primenom tekst-procesora najpre unosimo prvu verziju teksta koja se smešta u memoriju računara. Kada smo otkucali tekst, jednostavnim pritiskanjem nekoliko tastera dovodimo na ekran pojedine njegove delove da bismo ih menjali. Možemo lako da izbacujemo slova, reči, rečenice i pasuse, da umećemo nove reči ili nova slova i da više puta čitamo napisano. Čitav tekst ne moramo da štampamo odmah - ukoliko želimo da na njemu radimo docnije, jednostavno ćemo ga snimiti na kasetu (ili disketu) i isključiti računar. Sačuvavši, na primer, konačnu verziju knjige, nema nikakvog problema da izvršimo ispravke pri pripremanju sledećeg izdanja i ponovo odštampamo prepravljeni tekst uz minimum utrošenog vremena.
Kada je tekst otkucan, pristupa se njegovom štampanju. Dobri tekst-procesori omogućavaju korisniku da izabere broj slova u redu, širinu margine, broj redova na strani i mnoge druge parametre, Ukoliko je potrebno, računar može da izravna desnu marginu teksta, što obezbeđuje znatno dopadljiviji izgled dobijenog dokumenta. Računar, ako je potrebno, numeriše strane, izdvaja poglavlja krupnijim naslovima, crta podelu u tabelama i obavlja mnoge poslvoe koji su doskora zahtevali skupe usluge daktilografa i tehničkih crtača. Sve u svemu, tekst-procesor predstavlja izuzetno isplativu investiciju.
Bolji tekst-procesori omogućavaju i kontrolu spelovanja, koja je posebno značajna za one koji pišu tekstove na engleskom. Računar, naime, poseduje mali rečnik od nekoliko hiljada često korišćenih reči, koga korisnik dopunjava terminima koje on koristi u praksi. Kada računar naiđe na reč koja je vrlo slična nekoj iz njegovog rečnika, ali ipak nije identično napisana (na primer, jedno slovo je drukčije), on na ekranu ispisuje poruku kojom korisniku daje na znanje da postoji mogućnost da je u toj reči sintaksna greška. Korisnik može da je ispravi ili, ako se radi o drugoj reči koja se piše sličnoj nekoj koja je poznata računaru, da ignoriše upozorenje. Zahvaljujući Vukovom pravopisu, kontrola spelovanja za nas nije naročito značajna; niko, uostalom, ne piše tekst-procesore za obradu teksta pisanog na našem jeziku. One koji bi želeli tekst-procesor sa mogućnošću kontrole spelovanja treba upozoriti da je za njegovu primenu najčešće potrebno posedovati disk-jedinicu: rečnik je preveliki da bi se stalno nalazio u memoriji računara.
Izbor dobrog tekst-procesora je izuzetno složen problem. Praktično jedini način da izaberete onaj koji vam odgovara je da ih probate nekoliko. Pri tome terba obratiti posebnu pažnju na to koliko se dugo izvršavaju neke komande. Ako, na primer, primetite da je računaru potrebno desetak sekundi da se pripremi za naknadno ubacivanje slova u već napisanu reč, zaboravite taj tekst-procesor - on je pravljen tako da zauzima što manje memorije i, prema tome, nije dovoljno praktičan. Ne treba previše da brinete ukoliko odmah ne shvatite sve komande koje tekst-procesor razume: primena kompjutera je u mnogo čemu različita od primene pisaće mašine i potrebno je izvesno vreme da se na nju naviknete. Ukoliko tekst-procesor ima mnogo naredbi, ne treba da se zabrinjavate: primena nekoliko je sasvim dobar početak; ostale ćete upoznati spontano, radeći sa programom. Pri isprobavanju tekst-procesora neophodno je jedino da proverite sve naredbe i ispitate da li su brze i praktične. Naredba koja se upotrebljava samo jednom (na primer, naredba za poravnavanje desne margine i štampanje teksta) može da se izvršava i duže, ali naredbe za umetanje u brisanje teksta moraju da rade praktično trenutno!
Neki tekst-procesori nisu obični programi koji se unose sa kasete ili diska već se prodaju u obliku modula. Modul se direktno priključuje u računar (u neki spoljni port ili podnožje na samoj štampanoj ploči) i ne zahteva utrošak RAM-a - čitava memorija je slobodna za smeštanje teksta. ROM za obradu teksta je vrlo dobra ideja, ali ima i dve mane: skuplji je od programa na traci (cena može da bude 30-70 funti, pa i više) i nije moguće "udruživanje sredstava" sa nekim prijateljem koji bi dovelo do toga da do programa dođete upola cene. Dobre strane su brojnije: veći prostor je korisno upotrebljen, program se daleko brže izvršava od onoga koji bi se nalazio u memoriji, nema potrebe da svaki put učitavamo ogroman program sa kasete, broj opcija je daleko veći i tako dalje.
ZX81 i Spectrum nisu baš stvoreni za obradu teksta. Pre svega, tastatura je daleko od profesionalne što značajno usporava pisanje i prepravke; memorija ZX81 i neproširenog Spectruma od samo 16K može da primi premalo teksta, ekran omogućava ispisivanje samo po 32 karaktera u redu, štampač piše na uskom papiru koji, da stvar bude gora, ima neprirodan srebrni izgled... To, ipak, ne znači da za ove računare, pogotovo za Spectrum, nije napisano nekoliko dobrih tekst procesora. Sudeći prema prikazima koji su nam bili na raspolaganju, najbolji se zove "Tasword II", a prodaje ga firma Tasman Software, 17 Hartley Crescent, Leeds LS6 2LL za skromnih 14 funti. Program omogućava, pored ostalog, i kontrolu 64 slova u redu! Njegovi autori su, očigledno, shvatili da je 64 minimalan broj slova u redu koji omogućava normalan rad (standardni red otkucan na pisaćoj mašini ima upravo toliko slova) i bili su spremni da plate neprijatnu cenu: slova su neobično uska (sastoje se od samo tri tačke po horizontalnoj dimenziji), što znači da su previše stilizovana i da ih je, bar dok se ne naviknemo, teško prepoznavati. Ovu manu donekle kompenzuju velike mogućnosti kontrole i formatiranje izlaznog dokumenta na štampaču, kao i mnogobrojne opcije koje omogućavaju promene i pomeranja teksta, traženje određenih reči i njihovu eventualnu automatsku promenu i slično. Tasword II predstavlja značajno unapređenje prvog tekst-procesora koji je programirala ista firma i koji se i dalje prodaje za 8 funti.
Sledeća popularna grupa uslužnih programa omogućava rad sa grupama podataka (datotekama). Ozbiljan rad sa datotekama je teško moguć bez disk-jedinica i besmislen bez štampača. Uz disk-jedinice se dobija takozvani DOS program koji, zavisno od svoje složenosti, daje manji ili veći broj naredbi za rad sa datotekama. Ipak, ove naredbe su više namenjene primeni u okviru složenijih programa nego manuelnom traženju i smeštanju potrebnih podataka. Ovakvi programi, pre svega, omogućavaju jednostavno kreiranje datoteke i određivanje izgleda svakog njenog sloga. Zatim je omogućeno jednostavno unošenje podataka, ispravke, snimanje i čitanje podataka na kasetu ili disketu i, što je najvažnije, traženje potrebnih podataka.
Pre nego što nabavimo uslužni program za rad sa datotekama, treba realno da procenimo mogućnosti našeg računara za takvu primenu. Memorija, pre svega, treba da bude dovoljno velika da ne zahteva neprekidno unošenje podataka - najmanje 32 kilobajta. Štampač je praktično neophodan jer predstavlja jedini način da dobijemo neki trajni zapis o onome što smo radili. Za amaterske primene (obrada manje količine informacija, na primer "pamćenja" indeksa tekstova obuhvaćenih u nekom časopisu, čuvanje manjeg adresara i telefonskog imenika ili praćenje brojeva koji su u poslednjih sotitnak kola izvučeni na lotou) kasetofon može da posluži kao zamena za disk jedinice. Ako nameravamo da vodimo računovodstvo nekog objekta male privrede ili da iznajmljujemo usluge našeg kompjutera, teško možemo da očekujemo da će obrada podataka biti ekonomična bez disk-jedinice. Treba, osim toga, da realno procenimo našu potrebu za obradom veće količine informacija. Možda želimo da se snabdemo ovakvim programom da bismo okolini pokazali da je računar na koji smo potrošili dosta novca korisno upotrebljen? Prema našim iskustvima, iako je računar i stvoren za obradu podataka i organizovanje datoteka, značajan broj korisnika nema potrebe za ovakvim radom što ne znači da oni ne mogu da upotrebe računar u druge svrhe.
Program za rad sa datotekama se procenjuje prema brzini kojom razvrstava podatke i pronalazi željene informacije. Organizovanje optimalnog pretraživanja i sortiranja datoteke nije ni malo jednostavan programerski zadatak: ovoj temi su posvećene ogromne knjige. Sa stanovišta korisnika, bitno je da računar može da pronađe traženi podatak bar nekoliko puta brže nego što bi to uradio čovek koristeći dobru kartoteku. Ukoliko, na primer, na traci držimo telefonski imenik sa 500 brojeva telefona i primetimo da je računaru potreban minut da pronađe neki od njih, možemo slobodno da odustanemo od tog programa za rad sa datotekama - obična sveska će ga lepo zameniti. No, ukoliko računar obavi traženje za sekundu, program je verovatno dobro napisan.
Dok je ZX81 prespor i poseduje premalu memoriju za rad sa datotekama, Spectrum ovde može da nađe primenu. Ovaj računar, doduše, ne radi previše brzo, ali se to ne primećuje ako je program pisan na mašinskom jeziku. memorija od 48 kilobajta, pogotovo ako je dopunjena mikrodrajvom, može da primi više podataka nego što ćemo u praksi imati prilike da obrađujemo. Tastatura predstavlja ozbiljan problem (kucanje podataka je prilično zamorno), ali - ništa nije savršeno. Za Spectrum je napisano nekoliko programa za rad sa datotekama, od kojih je najpoznatiji VU FILE. Kod njegove primene korisnik najpre odlučuje kako slog datoteke treba da izgleda, a zatim ga popunjava podacima. Traženje podataka je prihvatljivo brzo čak i kada je memorija praktično popunjena. Ovaj program je kompatibilan sa štampačem (postoji čak i poseban mod za štednju papira), ali ne podržava mikrodrajv. Cena mu je 9 funti (u Jugoslaviji može da se dobije za 100 dinara što znači da ga preprodavci mnogo ne cene) i za taj novac se, pored programa, dobijaju i relativno kompletna uputstva. Nedavno se pojavio i naslednik ovog programa koji omogućava opštenje sa mikrodrajvom i nudi nove opcije objašnjene u knjizi uputstva od preko 100 strana. Cena ovog programa je znatno veća (20 funti) i, u doba kada ovo pišemo, program nije na raspolaganju u Jugoslaviji.
Preko "Galaksijinog" kluba programera se, za svega 200 dinara, može nabaviti program Turbo 1 koji su sastavili Ivan Gerenčir i Milan Pavićević. Ovaj potpuno mašinski program omogućava relativno brz pristup podacima, ispis na ekranu ili štampaču u formatu 51 karakter po liniji (slova su nešto uža nego obično ali nisu deformisana), upotrebu domaćih latiničnih slova č, ć, ž i š, sortiranje podataka po abecedi i čuvanje na traci uz razne varijante snimanja i učitavanja. Program ima neke prednosti i nedostatke u odnosu na strane komercijalne programe: prednosti su naša slova i veći broj karaktera u redu, a nedostaci relativno sporo sortiranje i nemogućnost istovremenog sortiranja po različitim slogovima. Program je nagrađen drugom nagradom na nedavno završenom Konkursu za najbolji domaći program za kućni računar i dobio je broj ZXSP90K5003 u našem Katalogu.
Obrada teksta i rad sa datotekama su oblasti u kojima mnogobrojni korisnici mogu da primenjuju računar. Postoje, međutim, i usko specijalizovani programi za obavljanje nekih specifičnih polsova. Zajednička karakteristika ovih programa je enormno visoka cena. Razloge za to nije teško pronaći: ovakvi programi zahtevaju rad programera koji je usko-stručan za neku oblast, a takvog nije lako naći. Pored toga, da bi se posao isplatio, potrebno je dobiti određen novac; ukoliko je malo potencijalnih kupaca, svaki od njih mora da plati visoku cenu. S obzirom na to da ovakvi programi omogućavaju značajne uštede smanjivanjem personala koji vrši obradu podataka, korisnicima se isplati da u njih ulože značajne sume novca. Ove "značajne sume" mogu da dostignu i nekoliko desetina hiljada maraka: autor ovog teksta se seća jednog programa za TRS 80 koji je omogućavao vođenje poslova jedne zubarske klinike i koštao 14000 maraka ili, po trenutno kursu, preko 500.000 dinara!
Jasno je da je za kupovinu ovako skupog programa potrebno najpre dobro proceniti njegove realne mogućnosti i izračunati za koliko se vremena on može isplatiti. Za to je neophodno videti program na delu, što će svaki prodavac sa zadovoljstvo omogućiti. S obzirom na to da uslužnih programa ima toliko da se teško mogu nabrojati i da je svaki od njih interesantan samo za mali broj čitalaca (verovatno je da kod nas nema nikoga ko bi bio spreman da plati ovako velike sume za jedan program), nećemo se na njima zadržavati. Potencijalnim kupcima preporučujemo da prate oglase u specijalizovanim stranim časopisima.