Galaksija
je počela da izlazi 1. marta 1972, kao Časopis za vazduhoplovstvo, Astronautiku
i istraživanje budućnosti, izdanje NIP "Duga". Osnivač i dugogodišnji glavni
urednik bio je Gavrilo Gaja Vučković (1923 - 31.01.2006), koji je prethodne dve
godine, u okviru iste kuće, uređivao časopis "Kosmoplov". Od broja 8 (novembar
1972) u novom zaglavlju piše "Časopis za popularizaciju nauke", i ta atribucija
će ostati tokom većeg dela života ovog časopisa. Mnogo kasnije, 1991. godine,
korišćena je i atribucija "Časopis za nauku i tehnologiju". NIP "Duga" kasnije
postaje deo BIGZ-a, a časopis Galaksija nastavlja da izlazi jednom mesečno, sve
do devedesetih godina prošlog veka, kada su ga smanjenje tržišta i kriza
uništili.
Galaksija je nastala u danima kada je nauka bila u fokusu najšire populacije, kada se mnogo govorilo o misiji Apolo, sletanju na Mesec, razvoju medicine, nuklearnim elektranama i, naravno, računarima. Trudeći se da populariše nauku, Galaksija se držala daleko od pseudo-nauke, astrologije, raznih proročanstava i drugih tema koje su drugi časopisi smatrali tiražnim. Štaviše, Galaksija se kroz priloge svojih stručnih saradnika obračunavala sa nenaučnim gledištima, što je često izazivalo polemike koje su dolazile i do drugih medija.
Osim izdavanja časopisa, Galaksija je organizovala razne akcije, konkurse za studente, za inovatore, bila uvek na mestima gde se dešavalo nešto novo i interesantno. Cilj je bio dati čitaocima informacije, ali i nešto opipljivije od njih. Važno je pomenuti specijalna izdanja časopisa Galaksija: Andromeda 1, Andromeda 2 i Andromeda 3 bila su tri zbornika SF romana i pripovetki, Solarne kuće je napisao dr Branko Lalović, a objavljeno je i izdanje o Nikoli Tesli, kao i knjižica "Mađarska kocka" (autor Dejan Ristanović), u doba opšte euforije koju je širom sveta izazvala Rubikova kocka.
Poseban uspeh postiglo je specijalno izdanje Računari u vašoj kući koje je napisao Dejan Ristanović, nastavljajući time trogodišnju seriju tekstova u časopisu, koji su rezultirali i osnivanjem Kluba programera, kao i biblioteke programa za džepne računare. Računari u vašoj kući su objavljeni u decembru 1983, nekoliko puta su doštampavani i označili su početak kompjuterske revolucije u bivšoj Jugoslaviji; iz njih je proizašao časopis Računari, koji je izlazio do 1999. godine. U okviru izdanja Računari u vašoj kući predstavljen je projekat samogradnje kućnog računara Galaksija koji je konstruisao Voja Antonić - preko 8000 čitalaca Galaksije i Računara je sagradilo ovaj računar, a za mnogi od njih su tako pronašli svoju buduću profesiju. Galaksija ostala jedini domaći računar koji je distribuiran u velikoj seriji, a našla je svoje mesto ne samo u rukama entuzijasta, nego i u školama.
U razvoju časopisa Galaksija posebnu ulogu su, osim Gavrila Vučkovića, imali Esad Jakupović, Jovan Regasek, Tanasije Gavranović i Aleksandar Milinković, kao i spoljni saradnici dr Vladimir Ajdačić i dr Branko Lalović. Zoran Modli je obezbedio sponu štampanih medija i radija, pa je čak emitovao programe za Galaksiju i Spectrum preko radio-talasa u emisiji Ventilator 202, što je koliko je poznato jedini primer u svetu takvog emitovanja kompjuterskih programa u etar.
Posle odlaska Gavrila Vučkovića u penziju, početkom 1987. godine, glavni urednici Galaksije bili su: Stanko M. Stojiljković (1987-1989), Aleksandar Petrović (1989-1991), Rade Grujić (1991-1995) i Borislav Soleša (1995-2001).
