PC #137, oktobar 2007.

Kažu da je reč koju zna najveći broj ljudi u svetu okay, a da je druga najpoznatija reč Coca-Cola. Kada se radi o svetu komunikacija i Interneta, najpoznatije "reči" su smajli znakovi koji ovih dana slave jubilej. Pre tačno četvrt veka rođen je :–) kao začetnik potpuno novog načina izražavanja

Malo je reči za koje se zna kada su tačno nastale i ko ih je izmislio. Smajli je časni izuzetak - potragom po backup-ima na Carnegie Mellon univerzitetu pronađena je poruka koju je 19. septembra 1982. u 11:44 na fakultetskom BBS-u napisao profesor Scott E. Fahlman. U poruci piše: "... predlažem da niz karaktera :–) označava šalu; čitajte ih postrance". U istoj poruci je predložena i sekvenca :–( koja označava loše raspoloženje, a ubrzo su se pojavili ;–) ;–> , 8–> i gomila drugih izraza. Za svaku emociju po nekoliko znakova, koji su kasnije nazvani emoticons.

Smajli karakteri su samo početak "konciznog" izražavanja u elektronskoj komunikaciji. Kada su mladi otkrili dopisivanje SMS porukama čija je dužina ograničena na 160 znakova, nastao je čitav jezik koji se sastoji od engleskih reči deformisanih brojevima, tipa 4u (for you), b4 (before), f2t (free to talk), lol (laugh out loud). Naravno, stručnjaci za jezik su odmah rekli sve najgore o ovim sekvencama, tvrdeći da dobrom piscu nije potrebna poštapalica da bi izrazio emocije u tekstu. Zaista, teško je zamisliti da u nekom Šekspirovom komadu piše 2b/not 2b=? ili možda rm rm w4Ru rm?, ali zamislite Šekspira dok opisuje prijatelju kako se sinoć osećao ispred Blackfriars teatra, kad je primetio da nema gde da parkira (pardon, zaveže) konja... Najzad, većina elektronske komunikacije bavi se prilično trivijalnim, svakodnevnim stvarima i tu neobični nizovi znakova mogu da budu ne samo zabavni, već i korisni. Mnogo je polemika izbegnuto time što je iza neke "sumnjive" teze stavljen smajli.

SMS jezik i smajliji ipak nisu osvojili štampane medije - pripremajući ovaj uvodnik sa čuđenjem sam primetio da se :–) pojavljuje samo u jednom od prethodnih 136 brojeva časopisa "PC". Da li to znači da su naše rečenice i bez emotikona dovoljno precizne ili možda da se nedovoljno smejemo? Bilo kako bilo, osmeh danas razume čak i veštačka inteligencija, pa ćete tako na narednim stranicama upoznati fotoaparat koji prepoznaje da li se osoba ispred objektiva smeši i pravi fotografiju tek kada ugleda srećno lice. Obradite tu fotografiju koristeći alate o kojima pišemo, odštampajte je na nekom od kolor laserskih štampača koje testiramo ili je prosto prosledite do digitalnog rama i odmah ćete se bolje osećati. Vidimo se 1. novembra :-)