Ovo je drugi i, iskreno se nadam, poslednji put da pišem uvodnik posvećen ukidanju sankcija. Prošli put, decembra 1995, uklanjanje embarga je predstavljalo tek virtuelnu realnost - mnoga su nam vrata i dalje bila zatvorena. Čak i takva "mala vrata" bila su dovoljna da se tokom 1996. i 1997. domaće informatičko tržište munjevito razvije: velike računarske firme su došle u Jugoslaviju, stizala je najmodernija oprema, pa čak je i softversko tržište počelo da se sređuje, što je rezultiralo lokalizacijom Office-a 97. Tokom 1998. ponovo smo se zatvorili u crnu rupu svoje ksenofobije i onda je 1999. bilo šta je bilo. Danas, kada smo se uz pomoć zvečki i bagera nekako izvukli iz crne rupe, sa mnogo nade gledamo u mesece koji dolaze, očekujući da konačno krenemo u Evropu i svet, ali i da svet dođe kod nas.
Malo je oblasti u kojima je kontakt sa svetom važan kao za informatiku. U kompjuterskoj industriji stvari se brzo menjaju, generacije opreme i softvera prestižu jedna drugu, a sve to obezbeđuje nove primene i efikasniji rad. "Prošlu turu" ukidanja sankcija iskoristili smo da se povežemo na Internet i upravo taj "poslednji voz" omogućio nam je ne samo da koliko-toliko ostanemo u toku, već i da savladamo ratni mrak 1999. i medijski mrak 2000. Internet više nije dovoljan - ozbiljno kasnimo u svet e-biznisa, a upravo elektronsko poslovanje predstavlja najbolju priliku da se iz male zemlje stigne do globalnog tržišta. Zato nam je hitno potrebna reorganizacija banaka - nadam se da će ljudi koji se budu bavili tim poslom shvatiti da se sa bankom XXI veka neće komunicirati preko šaltera.
Drugi veliki posao je uspostavljanje softverskog tržišta ili, gledano u širim okvirima, obezbeđivanje poštovanja autorskih prava. Neće to ići lako: ljudi su se previše dugo navikavali da kupuju piratovan softver, piratovane muzičke CD-ROM-ove, gledaju piratske filmove na TV-u... Jedina svetla tačka je DVD tržište, na kome se uglavnom prodaju originali, možda i zbog toga što je kopiranje tehnički složeno. Mnogi korisnici su, dakle, spremni da plate za sigurnost i kvalitet, ako imaju dobar motiv. Taj motiv bi, uz zakonsku regulativu, mogla biti tehnička podrška, ključ za uspešnu primenu softvera.
Ako to uopšte i treba reći, otvaranje prema svetu biće značajno i za naš časopis i omogućiće nam da još ažurnije predstavljamo ne samo mainstream proizvode, već i alternative, perspektivne uređaje i programe manje poznatih firmi. Nadam se da će se ta raznovrsnost osetiti već u sledećim brojevima "PC"-ja i... vidimo se 5. decembra!