Dejan Ristanović, 11. Novembar 2000.
Na današnji dan pre 11 godina zvanično je počeo sa radom Sezam
BBS. AT računar, 2400 modem bez MNP-a i jedna telefonska linija koja je u
radno vreme korišćena za druge stvari... reklo bi se, samo još jedan BBS,
ali se Sezam po nečemu ipak izdvajao: po originalno napisanom softveru i
podršci "Računara", najuticajnijeg kompjuterskog časopisa u
(tadašnjoj) Jugoslaviji.
Iako 11. novembar slavimo kao Sezamov zvanični rođendan, sistem je
zapravo počeo sa radom petnaestak dana ranije, tako da je te subote mnogo
toga već bilo "u pogonu". O čemu se diskutovalo na starom
Sezamu 11. novembra i narednih dana?
U konferenciji Sezam su pre svega najavljivane nove stvari - recimo otvaranje
konferencija RAČUNARI i FORUM, kao i mogućnost slanja odgovora na
Dejanove Pitalice iz "Računara".
Uveden je i upload/download limit
od 400 KB mesečno kako bi se barem malo rasteretila 101% vremena zauzeta
telefonska linija, a bilo je i predloga... Recimo, korisnik bojt
je predložio da se u zaglavlje konferencijske poruke upiše na koju poruku je
to odgovor, dok se korisnik danko žalio da mu Ctrl+Enter
ne radi uzgred, znate li šta je tada (a i sada) radilo Ctrl+Enter?), na šta mu
je odgovoreno da je na Sezamu sve u redu i da proveri svoj Telix (da, ima i onih
koji su koristili Telix) i drajver za tastaturu. Isti korisnik je predložio i
da se STAT komanda proširi, tako da ispisuje ime predhodnog korisnika na vezi,
proteklo vreme od prethodnog poziva, broj poslatih i primljenih poruka, ukupnu
dužinu svih fajlova na Sezamu...
Konferencija Računari je tek otvorena, pa su u njoj bile uglavnom
poruke koje su opisivale uvedene teme. Odmah je počela rasprava o važnim
stvarima, recimo čije su noge
bile na "Računarima 11". Predstavljen je i 55. broj časopisa,
u kome je pisano o Prologu, Mannesman Tally MF222 štampaču, "Kovačnici
fontova" zvanoj FontGen V, QuickPascal-u 1.0 kome je proreknuta velika budućnost,
uprednom testiranju grafičkih kartica (zvuči poznato?) poređenju
Paskala i Module 2 (šta beše Modula 2? šta beše Paskal?), programiranju
laserskih štampača... Umetak je, naravno, posvećen upravo osnovanom
Sezamu.
Stručne konferencije su se zvale PCHard i PCSoft. U PCHard konferenciji
počeli smo od diskova, jer je nekadašnji san postao realnost: sada je
(skoro) svako mogao da ima disk od dvadesetak megabajta (a neko čak i 80
MB), ali je "pitanje časti" bilo nabaviti RLL kontroler;
pominjala se i neka oznaka 1:1.
Preporučen je program 800.ZIP
koji omogućava da na XT disketu u AT drajvu snimite čak 800 KB
podataka - zbog njega i danas imam disketa koje nikada nisam uspeo da pročitam
na sledećim računarima. Korisnik dveselinovic je pitao prodaje li neko
ploče sa 80386 procesorom
na 20 ili 25 MHz, ali sa keš memorijom, a glavnina poruka se bavila ugradnjom
YU slova u ROM popularnih 9-pinskih i ponekog 24-pinskog štampača - Godža
je poslao sadržaj YU EPROM-a
za Star NL10, Epson FX105 i LX800.
U konferenciji PCSoft borili smo se protiv
virusa, promovišući Flu Shot Plus i VSCAN. Vlada Kostić je
smatrao da rezidentni virus detektori nisu zgodni jer zauzimaju memoriju i
"sudaraju" se sa drugim programima, ali je pohvalio VSCAN.
Predstavljen je ultra novi program PC
Tools DeLuxe 4.50, a ja sam postavio pitanje o preuzimanju argumenata iz
komandne linije Clipper programa i dobio odgovor "parametri se preuzimaju
kroz parameters opciju, jel' se to neko zeza sa ovakvim pitanjima" -
i posle 11 godina se stidim što sam ispao glup
u društvu. Bilo je reči i o prelasku sa stare na novu generaciju
softvera (sa ChiWriter-a na
WordPerfect 5), a pošto je konferencija bila posvećena i programerima,
lgavrilovic je poredio Turbo C
i Microsoft C. Onda je zzivotic prokomentarisao da je sasvim prirodno koristiti konstrukcije
tipa ******ptr - poneko mu je čak i poverovao ;)
Konferencija FORUM nije bila ono što je danas - ona je u startu zamišljena
kao neka vrsta "svaštare"
u koju će korisnici ostavljati poruke koje se ne mogu svrstati u ostale
konferencije. Počeli smo od zagonetnih priča - za početak je
trebalo rešiti sledeću zagonetku:
"U nekom malom mestu dogodio se zločin - na ulici je pronađena
devojka izbodena nožem. Sumnja je, i pored provereno besprekorne prošlosti,
odmah pala na njenog verenika. Istragom je utvrđeno da verenik nije ubica
ali je on ipak je osuđen na zatvorsku kaznu. Zašto?".
Pojavila se i buduća kult-tema Devojke (kasnije, uz mnogo pratećih
protesta, prekomandovana u konferenciju Razonoda), u kojoj je odmah konstatovano
da na Sezamu postoje 3-4 korisnice,
ali da se njihova pojava podudara sa uvođenjem download limita i da uz
svako žensko ime i prezime postoji po jedno muško ime i isto prezime. Bojt je
najavio elaborat na temu "Zašto
je koka-kola bolja od muškarca", koji će pre slanja cenzurisati
da ne bi žene ispale pametnije od muškaraca.
U povodu male nagradne igre u kojoj je trebalo odgovoriti u kojoj se bajci
pominje Sezam ("Ali Baba i 40 razbojnika" - jedan od junaka te bajke
iz "1001. noći" je korisnik Sezama koji je zaboravio password),
bojanp je postavio pitanje o privilegovanim
korisnicima na Sezamu. Danko je otvorio temu Zvezde
koja se bavi horoskopima koju je Zormi odmah iskoristio i za raspravu o
astronomiji.
Prva "forumska polemika" bavila se pitanjem da li Tolkin
valja ili ne valja - Duško Savić je zastupao tezu da valja, a Dejan
Veselinović je smatrao da "Tolkien still sucks!" . U porukama
Dejana Veselinovića bilo je i nečega što nije posvećeno Tolkinu:
red čudnih znakova i onda komentar "Prekide mi žena vezu; kao i sve
žene, ona veruje da je telefon izmišljen samo za nju i da je uvek otvorena
veza samo za nju".
Diskusije o politici počele su značajnom temom - Ante
Marković je 18. decembra 1989. promovisao svoj ekonomski program, po
kome su dinaru odsečene četiri nule i tako uveden konvertibilni dinar
- 1 DEM = 7 dinara. Naravno, iz Srbije u kojoj je u to vreme na vlast zasedao
neki Slobodan Milošević (sećate li ga se?) je odmah stigao niz
primedbi na taj program. Dejan Veselinović je objasnio šta zapravo znači
inflacija i predočio
razloge za opravdani bunt Srbije: zašto bi poljoprivreda opet plaćala ceh
kad ima sve uslove da bude rentabilnija od slovenačke industrije bele
tehnike ? Vlada Kostić je lepo prokomentarisao mogućnost da se u banci
kupuju devize po kursu: "Jedno je to što po zakonu možeš da kupiš
marke, a drugo je da li će banka biti voljna da ih proda i da li ih uopšte
ima". Ipak, Markovićev program je lepo startovao, pa je već pred
kraj godine crno devizno tržište praktično nestalo (pogledajte poruku,
ali ne plačite nad sudbinom dilera koji su ostali bez posla - uzvraćaće
oni udarac preko nekoliko puta sledećih godina).
Ne zaboravimo ni temu Svet, u kojoj se diskutovalo o američkoj
intervenciji u Panami
kao i o revoluciji u Rumuniji.
YU revolucija još nije bila na vidiku pa smo, u snežnom okruženju, prešli na
čestitanja Nove 1990. godine. Zoran Životić je čak najavio i
nagradnu igru u kojoj će onaj ko pozove Sezam između 0:00 i 0:10
automatski za taj poziv imati SYSOP
nivo, ali ćete videti šta se posle dogodilo...