Iako se u domaćim računarskim časopisima poslednjih meseci dosta piše o modemima (1989. godinu će, kako rekosmo u prošlim "Računarima", hakerski svet po svemu sudeći zapamtiti kao "godinu modema"), početak svake akcije zahteva početnička objašnjenja - da vidimo pre svega šta je to BBS a šta računarska mreža i zbog čega su ova dva pojma toliko značajna za računarski svet.
Dok sedite pred tastaturom vašeg PC-ja, Atarija ili Spektruma, svi vaši nalozi se izvršavaju u okviru njegove procesorske jedinice koja istovremeno ne opslužuje ni jednog drugog korisnika. Činjenica da vam svi resursi računara u potpunosti pripadaju ima dobrih i loših strana: zgodno je što se sve nalazi pod potpunom kontrolom i što uvek možete da računate sa svim mogućnostima sistema ali je neprijatno što, ako ste korisnik sa većim potrebama, morate da kupite (i platite!) veoma skupu mašinu koja će dosta vremena (npr. dok spavate, ručate...) biti neiskorišćena. Problemi se javljaju i ukoliko na nekom projektu ne radite sami - program koji ste napisali ili podatke koje ste pripremili morate transportovati na disketama ili trakama što je nesigurno, skupo i, naročito, sporo.
Druga strana medalje je veliki kompjuter na koga je vezan određeni broj takozvanih "glupih" terminala. "Glupi terminal" i sam predstavlja neku vrstu računara - njegov mikroprocesor je programiran da ono što otkucate prenese centralnom sistemu i da odgovore tog centralnog sistema ispisuje na ekranu. Centralni sistem raspolaže resursima koji su neuporedivi sa resursima nekog personalnog računara - brz procesor ili čak više brzih procesora, spoljna memorija koja se meri stotinama megabajta ili gigabajtima, složen operativni sistem i veliki broj aplikativnih paketa, stručno osoblje... Zgodno je što plaćamo onoliko koliko potrošimo a i saradnja je sasvim jednostavna: može se obezbediti da svi učesnici nekog projekta nesmetano pristupaju grupama datoteka koje su i onako uskladištene na jednom mestu. Nezgodno je, sa druge strane, što za korišćenje usluga sistema moramo da budemo fizički prisutni u nekoj terminalskoj sali (u tom smislu pitanje je koliko stoji ranije izrečena tvrdnja o jednostavnoj saradnji umesto da transportujemo diskete, moramo da transportujemo sebe!) a pojavljuje se i problem neravnomernog opterećenja - ponekad će preveliki broj korisnika u istom trenutku pristupati sistemu što usporava rad i, posebno u našim uslovima, vodi u situaciju da ne možete da nađete slobodan terminal,
Razvoj modema obezbedio je izvanredan hibrid personalnog računara i centralnog sistema: koristimo PC da pripremimo tekst, podatke i slične stvari (tzv. "rad u lokalu" odnosno off line) a onda se, koristeći standardnu telefonsku liniju, povezujemo sa centralnim računarom i zahtevamo njegove (tzv. on-line) usluge. Ovakav rad (zvani rad u računarskoj mreži) nudi brojne pogodnosti: u prilici smo da koristimo potencijale nekog VAX-a ili Kreja ne mičući se iz svoje sobe, pristup džinovskim bazama podataka nam je potpuno otvoren, jednostavno ostavljamo i primamo poruku od svakog drugog korisnika mreže pa, prema tome, i od svakog svog saradnika, do maksimuma koristimo svoj personalni računar dok usluge mreže zahtevamo (i plaćamo) samo kada su nam potrebne... Sve ove prednosti su, i pored neosporne mane zvane visoka cena (treba opsluživati moćan i skup centralni računar, održavati baze podataka, zakupiti veliki broj telefonskih linija i slično), učinile računarske mreže izuzetno popularnima najpre u SAD i Britaniji a onda i u drugim razvijenim zemljama. Pojavilo se, štaviše, nekoliko tipova usluga koje mreže pružaju.
Mreže slične opisanima (korisnik samostalno razvija programe da bi za njihovo (potencijalno dugotrajno) izvršavanje angažovao centralni računar) nisu previše česte pošto je i broj programera daleko manji od broja korisnika računara. Ovakve mreže najčešće osnivaju velike softverske firme u cilju koordinacije rada zaposlenih programera.
Mnogo veću popularnost postigle su takozvane informacione mreže - ako gledate treći program, svakako ste primetili da postoje specijalizovani satelitski kanali koji 24 časa dnevno emituju vesti. Ovakav kanal prosperira zahvaljujući potrebama poslovnih ljudi za svežim i pouzdanim informacijama - dnevni interval između izlaska dva berzanska biltena postao je predugačak! Činjenica je, međutim, da na TV vesti ne možemo da utičemo - ako nam treba neka specijalna informacija, ostaje nam samo da uključimo televizor i da je sačekamo. Informaciona mreža nudi više - povežemo se sa njom, saopštimo koja nam je informacija potrebna i tu informaciju dobijemo praktično trenutno. Na ovaj način poslovni čovek, umesto čitav dan "stare" informacije, dobija podatak koji je bio ažuran pre jedan sat ili, možda, jedan minut.
Nekoliko velikih kompjuterskih mreža specijalizovalo se za takozvanu elektronsku poštu (e-mail): umesto da pišemo i pakujemo pismo, lepimo marke i nosimo ga na poštu, ostavimo poruku u elektronski ekvivalent primaočevog poštanskog sandučeta; naše "pismo" ostaje na disku centralnog računara sve dok ga primalac ne "pokupi" o čemu takođe dobijamo obaveštenje. Elektronska pošta je mnogo brža (poruke mogu da se sakupljaju više puta dnevno), jednostavnija za upotrebu (nema štampanja, pakovanja i sličnih dosadnih operacija), jeftinija i sigurnija (mnogo je teže razbiti korektno napisanu šifru nego neprimetno otvoriti i zatvoriti koverat) od obične, pa većina američkih firmi komunicira gotovo isključivo preko nje.
Bez obzira na usku specijalizaciju pojedinih mreža, zajednički imenitelj računarskih komunikacija ostale su konferencije i diskusije brojnih korisnika o raznim temama: mogućnost da veliki broj geografski udaljenih korisnika koje interesuje ista tema komforno "razgovara" (svako "pokupi" poruke kada mu je najzgodnije i odgovori na njih kada ima vremena) predstavlja kvalitativni skok u svim do sada poznatim formama komunikacije! Ovome treba dodati i razne hakerske zabave u vidu višekorisničkih igara avantura (neka vrsta do savršenstva doteranog dopisnog šaha), profesionalnih viceva i tome slično.
BBS (Bulletin Board System) je kompjuterska mreža u malom: pokreće je skroman hardver (skroman u poređenju sa nekim Krejom; BBS se obično "vrti" na nekom IBM AT ili 80386 računaru sa hard diskom od 30 ili 60 megabajta i kvalitetnim modemom) na raspolaganju je samo jedna telefonska linija a akcenat je stavljen na međusobnu komunikaciju članova, konferencije, ponudu i potražnju usluga i tome slično. Za razliku od javnih kompjuterskih mreža koje papreno naplaćuju svoje usluge, pristup BBS-u je obično slobodan dok su usluge besplatne ili se plaća minimalna članarina.
U Jugoslaviji postoji javna kompjuterska mreža JUPAK o kojoj se u široj javnosti zna vrlo malo (to je, naravno, i propust kompjuterskih časopisa) i nekoliko BBS-a čije smo telefone objavili u junskim "Računarima". BBS našeg časopisa koji će, ako sve bude teklo po planu, biti "svečano otvoren" 10. novembra 1989. je začetak prve javne kompjuterske mreže namenjene najširem krugu korisnika. Kompletan hardver nalaziće se u redakciji "Računara", koristiće se jedan od naših telefonskih brojeva dok će softver u mnogo čemu biti domaći; verovatno će u bliskoj budućnosti BBS u potpunosti počivati na softveru koji su napisali naši saradnici.
Koji su nas razlozi naveli da osnujemo BBS odnosno, što je za početak isto, kakve će usluge naš još neimenovani BBS pružati? Za nas je najinteresantnije otvaranje novog kanala za vezu sa čitaocima časopisa - kada smo u "Galaksiji" pisali o džepnim računarima, imali smo Katalog preko koga smo distribuirali listinge programa o kojima smo pisali i programa o kojima nismo stigli da pišemo. Kada smo prešli na kućne računare, listinzi nisu mogli da obave posao (ko bi ih kucao?) pa smo pokušali da snimamo programe na kasete čitalaca ili da samostalno izdajemo programe na kasetama (prva i poslednja lasta ovoga tipa bio je "Ekranski editor" Vlade Kostića) ali je sve to teklo vrlo sporo uz mučnu realizaciju i više nego sumnjiv finansijski efekat. Kompjuterski časopis koji pretenduje na ozbiljan i analitički pristup problemima, kako se pokazalo, mora svoje napise propratiti brojnim programskim primerima čiji listinzi, na žalost, oduzimaju previše prostora. Tako su autori često u situaciji da prekomerno uprošćavaju neke celine smanjujući tako njihovu čitljivost (znate li, na primer, sa koliko bismo primera propratili našu seriju o programiranju laserskih štampača kada bi prostor to dopuštao?) a Redakcija se sve češće odlučuje na mikroskopski umanjene listinge koji se nikome ne dopadaju; posle zrelog razmišljanja zaključili smo da nam je jeftinije da osnujemo BBS nego da delimo po jednu lupu uz svaki primerak "Računara". Šalu na stranu, osnivanje BBS-a oslobodiće prostor u "Računarima" za nove teme, skratiti napise i tako učiniti časopis dinamičnijim. Dodatna korist je što čemo biti u mogućnosti da distribuiramo duže programe koji ne ilustruju neku tehniku nego obavljaju neki posao; ovakve programe smo obično oglašavali ne samo predugim za objavljivanje u časopisu nego i predugim da bi se dovoljan broj čitalaca odlučio za njihovo kucanje. Sada će prenošenje programa u vaš PC, Atari ili Amigu zahtevati samo izdavanje nekoliko komandi i čekanje od dva minuta.
Sledeći dobitak je brza komunikacija sa čitaocima ili, posmatrano sa strane čitalaca, brza komunikacija sa Redakcijom i stručnim saradnicima "Računara". Svakome od vas se dešava da, po čitanju teksta, poželite da postavite neko pitanje autoru ili da od njega potražite neki savet. Šta tada radite? Najjednostavnije je da telefonirate "Računarima" ali su šanse da ćete "naleteti" na saradnika koga tražite prilično male; čak i ako se on zatekne u Redakciji, postoji mogućnost da će mu za odgovor nedostajati neko uputstvo ili prospekt. Druga mogućnost je da pišete - pismo će svakako biti prosleđeno onome na koga je naslovljeno ali da li će vam on odgovoriti i kada će odgovor stići je drugo pitanje. Autor ovoga teksta, na primer, primi pristojan broj pisama i uvek počne od toga da na svako od njih treba odgovoriti. Pokazuje se, na žalost, da na odgovaranje treba potrošiti dosta vremena: otkucati pismo (računajući i večne uvode i zaključke), štampati ga, adresirati koverat, ići na poštu (bacanje u poštansko sanduče odavno ne dolazi u obzir jer čovek ne može da zna koliko marka (za pismo) trenutno košta)... dovoljno posla da, u danima kada ste preokupirani nečim drugim, pisma završe u fascikli "Pošta", tamo odstoje nekoliko meseci i najzad, uz svu dužnu grižu savesti, završe u kanti za đubre.
Situacija sa BBS-om je sasvim drugačija: odgovor na pitanje zahteva kucanje nekoliko rečenica što zaista nije opterećenje vredno pažnje; ukoliko se, osim toga, dogovorimo sa saradnicima da svako od njih jednom dnevno pozove BBS, odgovori će stizati najviše 24 sata posle pitanja - zar to ne zvuči lepo?
Odgovori na dobar deo standardnih pitanja se svakako "kriju" i na stranicama nekog od starih brojeva "Računara"; treba ih samo pronaći. Naš časopis, na sreću, od samog početka "neguje" prilično detaljan registar u okviru koga su napisi sortirani po autoru, naslovu, tematici i kompjuteru kojim se bave. Objavljen u časopisu, registar tema ima rezoluciju od jedne godine - u januaru tačno znate o čemu je kada pisano ali tokom decembra nemate nikakvih podataka o čitavoj protekloj godini! Registar "Računara" će svakako biti važan element BBS-a - uz njegovu pomoć moći ćete da locirate tekst koji vam je potreban, saznate osnovne podatke o njemu (značajan podatak je eventualno postojanje programa koji su pratili tekst i njihova pristupačnost posredstvom BBS-a) pa čak i da naručite željeni broj "Računara" koji će vam docnije stići pouzećem. Na sličan način ćete u budućnosti moći da naručujete drugu kompjutersku literaturu, strane časopise i tako dalje - kako BBS bude rastao tako će se proširivati i saradnja sa zainteresovanim radnim organizacijama i privatnicima.
BBS će, najzad, omogućiti i bolju organizaciju redovnih rubrika - mali i malo veći oglasi moći će da se šalju praktično do zaključenja broja, rešenja Pitalica do samog isteka roka (nekoliko dana pošto rok istekne, rešenje će biti pristupačno svima a znaće se i ko je dobio nagrade), "Bajtovi lične prirode" će polako prerasti u sažetak raznih konferencija, bićemo u prilici da izaberemo najbolje opise i rešenja raznih igara i da ih prenesemo u časopis... Verujemo da će aktivnosti BBS-a omogućiti upoznavanje Redakcije sa novim saradnicima, olakšati slanje priloga za "Računare", ubrzati buduće akcije našeg časopisa i, uopšte, približiti "Računare" (i to za jedan veliki korak) savremenim svetskim kompjuterskim časopisima.
Osim stvari od interesa za Redakciju, BBS će pružati brojne usluge svojim članovima. Najznačajnija je svakako elektronska pošta - u mogućnosti ste da ostavite privatnu poruku bilo kom drugom pretplatniku, da budete obavešteni o tome da li je on i kada primio poruku i da dobijete odgovor. Dodatna mogućnost je ostavljanje poruka pod šifrom - ako imate više saradnika sa kojima želite da "razgovarate" o nečemu, izmislite šifru koja će biti poznata svima i šaljite poruke na tu šifru; svako od vaših saradnika moći će da pročita poruke i odgovori na njih dok će ostalim pretplatnicima pristup vašoj internoj konferenciji biti nemoguć. Kako broj članova BBS-a bude rastao, elektronska pošta će sve više dobijati na značaju i to ne samo kao zamena za pravu poštu (poruka zagarantovano stiže odmah dok pismo može da putuje danima) već i kao zamena za telefonske pozive - zašto da nekog redovnog korisnika BBS-a tražite deset puta telefonom kada mu možete ostaviti poruku koja će svakako biti pročitana u toku dana? Biće obezbeđen i lični upload tj. ostavljanje datoteka (koje, ako se radi o izrazito važnim i poverljivim porukama, možete i kriptografski zaštititi) koje može da pročita samo onaj na koga su adresirane.
Specijalitet svih BBS-ova su konferencije koje ni mi nećemo zanemariti. Za početak, međutim, nećemo osnivati konferencije koje bi se bavile nekim usko specijalizovanim oblastima primene računara kao što je obrada teksta, baze podatka, stono izdavaštvo ili, recimo, komunikacije - u uslovima umerenog broja članova (što je u prvim danima rada boljka svakog BBS-a), veliki spisak uglavnom praznih konferencija deluje prilično destimulišuće. Zato ćemo otvoriti stalne konferencije za IBM PC, Atari ST i Amigu (eventualno još neki računar), stalnu konferenciju u okviru koje će se diskutovati o časopisu "Računari" i o samom BBS-u kao i opštu konferenciju (zvaće se Forum) u okviru koje će se diskutovati o svemu (računajući tu i nekompjuterske teme) što interesuje članove BBS-a - prilika je da će ove dve konferencije sa tehničke strane biti najmanje korisne ali da će njihovo praćenje biti najinteresantnije. Za razonodu će biti zadužena i zbirka viceva i profesionalnih šala koju će popunjavati sami članovi.
BBS našeg časopisa se neće previše orijentisati na distribuiranje javnog (public domain) softvera i to iz više razloga. Download, pre svega, prilično dugo traje što, u uslovima jedne telefonske linije, predstavlja nezanemarljivo opterećenje. U našim uslovima je, dalje, lako doći do komercijalnog softvera pa potreba za javnim programima (koji su u dobrom broju slučajeva znatno slabiji od odgovarajućih komercijalnih) nije velika. Čest upload i download, najzad, predstavlja potencijalno leglo virusa o čemu se mora strogo voditi računa. Zbog toga će javni download biti ograničen na programe iz časopise, public domain komunikacione programe pomoću kojih se opšti sa BBS-om i programe (uglavnom u source-u) koji predstavljaju argument u okviru neke od diskusija. Članovi BBS-a će moći da šalju svoje programe ali će oni kratko vreme boraviti u zoni privatnih (tj. nepristupačnih) dok se ne proveri eventualno postojanje virusa - želeli bismo da svaki od članova našeg BBS-a mirno spava posle download-a!
Osim koncepcije i spiska ponuda, uspeh jednog BBS-a zavisi i od korisničnog interfejsa na kome je zasnovan: treba, kao i kod svakog operativnog sistema, pomoći relativno neiskusnom korisniku da obavi posao ali i omogućiti iskusnom programeru da nekom prečicom brže stigne do istog cilja - dobro je poznato da programer ne voli da ga računar tretira kao idiota. Kada se radi o BBS-u, postavljaju se i neki dodatni zahtevi: obzirom da je komunikacija usko grlo kako u domenu vremena tako i u domenu cene, treba smanjiti protok podataka, ograničiti se na ASCII set, izbegavati široke menije i brojne blankove, voditi računa o eventualnim prekidima veze i zaštiti jednog pretplatnika od neznanja ili loše namere nekog drugog... mnogo stvari za razmišljanje! U trenutku kada pišemo ovaj tekst (kraj avgusta) pitanje korisničkog interfejsa našeg BBS-a je u domenu diskusija i eksperimentisanja - treba tek da rešimo da li će biti korišćen neki BBS program koji ćemo prepraviti tako da odgovara našim ukusima ili originalni softver koji ćemo sami pripremiti i docnije dograđivati. Bilo kako bilo, učinićemo sve da upotreba BBS-a bude što jednostavnija, komfornija i sigurnija.
Usluge BBS-a će za početak biti potpuno besplatne (naplaćivaće se jedino oglasi) što znači da će član moći da postane svako ko okrene naš broj, predstavi se i popuni upitnik. Pošto održavanje ovakvog informacionog servisa podosta košta, vrlo je verovatno da će se u budućnosti neke od usluga (npr. privatna pošta) naplaćivati ali je to tema o kojoj tek treba razmišljati i diskutovati kako na redakcijskim sastancima tako i u Forumu BBS-a odnosno na stranicama "Računara". Za početak - sve je besplatno.
Ako ste, čitajući ovaj tekst, poželeli da što pre pozovete BBS, svakako će vas interesovati satnica događanja. U sledećim "Računarima" ćemo, u vidu mini-umetka, objaviti uputstvo za upotrebu našeg BBS-a i paketa Procomm Plus koji, po našem mišljenju, predstavlja najpogodniji komunikacioni program za IBM PC; sam Procomm Plus Test Drive je shareware program što znači da ćete ga, ako vam nije na raspolaganju, bez probleme učitati sa našeg BBS-a. "Zvanično" otvaranje BBS-a zakazano je za 10. novembar (detaljnija obaveštenja o broju telefona i radnom vremenu (po prilici stvari 16.00-8.00) naći ćete u sledećim "Računarima") ali je vrlo verovatno da ćemo izvestan broj dana pre toga početi sa probnim radom u cilju testiranja hardvera i softvera). Obaveštenje o probnom pokretanju BBS-a časopisa "Računari" biće svakako objavljeno posredstvom svih ostalih Bulletin Board sistema u zemlji.
I, za kraj, svesni smo da ni jedan put u budućnost nije ni jednostavan ni jeftin: kada smo počeli da pišemo o igrama na džepnim računarima, mnogi čitaoci "Galaksije" su žalili za starim napisima o matematičkim igrama - nema svako para za džepni računar. Kada smo prešli na kućne računare, bilo je suza za džepnima - ne može svako da kupi Spektrum ili Komodor 64. Kada smo prešli na PC, imali smo pravu revoluciju zahteva da se vratimo manjim mašinama - nema svako para za PC. Kada uz brojne buduće tekstove u "Računarima" bude pisalo "primeri koji ilustruju ... mogu se učititati sa BBS-a pod imenom...", mnogi će reći i napisati na starom, dobrom, papiru: "otkuda meni modem?". Modemi, na svu sreću, nisu skupi - "Računari" vam nude mogućnost da nabavite modeme iz Singapura po cenama koje su znatno niže od nemačkih: nekih 200 DM koliko, sa poštarinom i carinom, košta interni PC modem od 1200 bauda (brzina sasvim primerena kvalitetu naših telefonskih veza) nije mala suma ali se u svakom slučaju radi o deliću novca koji ste već izdvojili za PC, Atari ili čak za neki solidno konfigurisani Amstrad ili Komodor. Pozivamo vas, dakle, da nas i ovoga puta sledite - obećavamo vam BBS koji će pružati brojne usluge. A biće i sjajne zabave!