Elem, moj kolega/saradnik iz Nemačke je prolazio kroz Beograd, pa svratio do mene da razmenimo neke podatke na kojima radimo. Onda mu je trebalo malo (više) Interneta da prenese neke druge podatke koje se ispostavilo da je zaboravio, pa pošto je to imalo da potraje cca tri sata (puuuno podataka) on mi iz čista mira ponudi da za to vreme provozam njegov novi auto. Teško odbiti :) Tako sam prvo pogledao multimedijalni DVD na kome je objašnjeno kako se auto koristi, zapamtio otprilika 5% onoga što sam video, i reko' snaći ću se već.
Auto je baš čudo tehnike. Mislim, valjda ima motor i konjske snage i ostalo što tu ide, ali "kompjuterska" strana je fenomenalna. Pored kontrolne table koja je na standardnom mestu ima još jednu kontrolnu tablu sa velikim... džojstikom, recimo... koji se nalazi na mestu menjača (automobil je automatik, naravno, mada se može prebaciti i u nekakav polu-manuelni mod pa menjati brzine tasterima na volanu - nisam probao) i služi za podešavanje raznih udobnosti u kabini. Negde ima hard disk od 40 GB na koji sa memorijskih kartica i CD-ova može da se prebacuje muzika, možda mogu i filmovi, ima nekoliko displeja pri čemu je posebno važan displej koji zamenjuje brzinomer, a noću se pretvara u Night Vision ekran.
Sedišta su pokretna na puno načina, i imaju sistem koji ih pomera u toku vožnje da bi kompenzovao neravnine puta i (naročito) skretanja. Mada sam upozoren na "problem", na prvom uglu na kome sam malo oštrije skrenuo (iz Francuske u Kolarčevu) sam osetio nešto jako neobično, nalik utisku da ću ispasti iz sedišta (i automobila). Međutim, posle bukvalno dva skretanja mi se ta stvar toliko svidela da mislim da bi još par dana učinilo da sažaljevam svakoga ko se vozi na sedištu čvrsto vezanom za pod kola. Kao da lebdiš na vazdušnom jastuku, ne osećaš ni put ni krivine.
Druga opcija sedišta mi se nije svidela - čim malo brže kreneš nešto u naslonu počne da ti masira vrat i teme. Mene je golicalo, pa sam mu prvo bežao naginjući se napred, ali me je naslon pratio (!) i tukao otpozadi (kao kad Aibo robotu govoriš bad dog, bad dog :) i najzad sad morao da stanem i da nađem gde se u menijima ta prednost isključuje.
Pošto sam se malo provozao beogradskim krivinama, reko' ajde da probam malo kako to ide po putu i kako rade hvaljene opcije za pomoć pri vožnji. Prvo sam hteo da ga odvezem do aerodroma, dokle lepo i uredno umem i da odem i da se okrenem i da se vratim, ali onda neki đavo u meni reče "uvek probaš kola do aerodroma, aj'mo malo na drugu stranu, ka Nišu, promene radi... I tako, uđem na auto put i malo pritisnem na gas...
S550 ima nešto što zovu Distronic - radar koji prati put i kola ispred. Možeš da mu kažeš da prati automobil ispred tebe, pri tom se čuvajući prepreka, ne prilazeći mu na više od xxx metara i ne prelazeći brzinu od yyy km/h. Onda forme radi držiš volan i nogu pored kočnice a on sve radi... misli onaj ispred tebe. Ako on uspori, i ti usporiš, do te granice da stane ako je onaj ispred stao. Naravno, ako pokreneš volan levo da pretekneš kola ispred tebe, on to detektuje i odmah počne da ti daje snagu (a ima rezerve koliko voliš...) i istovremeno proračunava da li si se dovoljno udaljio od njega i da se nisi previše približio ogradi, pa te upozorava tihim (pa onda sve jačim) zvukom ako anticipira problem. Na našem putu ga zbunjuju mesta na kojima je ograda prekinuta (malo) i mesta gde je put asfaltiran iz dve trake, pa je ona desna polovina pod nekim nagibom udesno, što njemu očito nije baš jasno šta je - jednom je počeo da mi pišti kod preticanja kamiona, iako ja nikakav rizik nisam video, ali je tu put bio baš "nakrivljen".
I tako, približim se ja Bubanj potoku i reko' dosta je bilo, aj'mo nazad. Vidim nekakvo isključenje koje se zove Kružni put - tu ću da se isključim, prođem iznad ili ispod auto puta, uključim se u drugom smeru, pa kući... E, taman kad sam se isključio, po nevolji pogledam GPS (naravno, ima GPS i nekakve naše mape... ali nisu Garmin-ove, tako da su relativno elementarne i u ovom slučaju pogrešne) i, mada sam se maglovito sećao da treba skrenuti levo i proći ispod autoputa, vidim na mapi da levo nema ništa, a desno malo dalje se prolazi ispod autoputa i onda uključuje na njega. I tako, krenem Kružnim putem, šta god da je kružni put, ali se ispostavi da na tom "malo-dalje mestu" uopšte nema uključenja, greška na mapi. Ko sad da se okreće, reko' idem pravo pa ću valjda stići negde u grad.
U međuvremenu se smrklo, i uključi se nešto što je postalo moj apsolutni favorit na ovom autu - Night Vision. Brzinomer nestaje i pretvara se u horizontalnu traku, a veći deo prostora, otprilike 25*15 centimetara, postaje ekran na kome vidite put ispred sebe. Ako sam dobro shvatio, on osvetljava put IR farom čiju svetlost čovek ne vidi, dakle kao da imate nevidljiva svetla duža od dugih. Mana je što je slika crno-bela, ali se savršeno vidi put i svi objekti na njemu, čak (ako pažljivije pogledate) i veće rupe. Ekran nije samo pasivan, jer kad god se pojavi neki veći objekat (auto, pešak itd) on iscrta crvenu strelicu (ili bolje reći čudno oblikovanu tačku) koja treperi i ukazuje na objekat, tako da ga, i ako ne gledaš u ekran, jasno uočiš. Mana je što na taj način upozorava i na automobile koji dolaze u susret, a koje i tako vidiš po "običnim" farovima, pa nekako počinješ da malo zanemaruješ ta obaveštanja jer ih ima previše - bolje bi bilo kada bi upozoravala samo na objekte sa desne strane puta. No dobro, možda se to može nekako podesiti. Sledeća kola koja budem kupovao jednostavno moraju da imaju Night Vision.
I tako, idem ja kružnim putem, uživam u Night Vision-u i vidim tablu Leštane. Aha, dobar znak, čuo sam za Leštane, i tu neki ljudi žive, sećam se da je kolega dolazio svaki dan iz Leštana na fakultet, dakle mora biti da je to blizu. Prođem Leštane i tu dolazim na opasno mesto - T raskrsnica na kojoj može da se skrene ulevo ili udesno. "Srećom", imam GPS, pogledam na njega, a on mi pokazuje da levo nema ništa, a desno je, odmah tu, na pljuckomet, Boleč. Super, i za to sam čuo, čak sam par puta išao u kafanu kod Race u Boleču (koja mi se nije svidela, ali ajd' sad), dakle treba ići na tu stranu. I tako skrenem desno...
Prođem ja kroz Boleč, uključim ponovo Distronic i "priključim" se na jedna kola sa BG tablama, mislim da je bio neki Pasat, reko' ovaj valjda ide u Beograd. I tako, održava moj auto rastojanje, a za mene sve manje posla - čak sam se toliko obezobrazio da sam samo gledao u Night Vision ekran, malo vrdao volan i u slobodno vreme pokušavao da uparim Qtek telefon sa Bluetooth sistemom u kolima i prebacim neku svoju muziku na hard disk, u čemu sam delimično uspeo - muziku sam prebacio, ali nisam posle mogao da je nađem u folderu za reprodukciju, Bog zna gde je otišla. A i spor Bluetooth, ne znam što ne ugradiše WiFi. Najzad primetim da se nešto čudno dešava, prvo počnem da usporavam, pa da ubrzavam, i tu shvatim da je onome čoveku u Pasatu postalo nešto sumnjivo, kako god on vozi, tako kola iza njega prate, održavajući rastojanje od 15 metara, verovatno u milimetar. Mora biti da je čovek mislio da ga prati Udba :) I najzad on da desni migavac i stane a ja šta ću, obiđem i nastavim da vozim ja umesto kompjutera. Pogledam u GPS ekran - Grocka. Dobro zvuči, znam da ljudi imaju vikendice u Grockoj, mora da je Beograd tu negde ispred. Mada mi se, priznajem, sve više činilo da se kružnim putem krećem mnoooogo duže nego u odlasku autoputem ;)
Zvono za uzbunu je definitivno zazvonilo kad sam video da je sledeće mesto Brestovik, a tamo dole su nekakvi Pudarci - nikad čuo ni za jedno od njih. Setim se našeg čuvenog Jovana Cvijića i njegovog "mapu čitaj a seljaka pitaj", ali Night Vision nikako da uhvati ni jednog "seljaka", pust put... I tako, skrenem na pumpu, reko' daj da sipam benzina za 1000 dinara tek koliko da imam opravdanje da nešto pitam. Tamo radi jedna devojka, prilično simpatična. Pitam ja: "Izvinite, kuda stižem ako nastavim pravo putem" a ona me zgranuto pogleda i kaže "Pa u Smederevo". Tu ja počnem da dišem na škrge i pitam "A na koju je stranu Beograd?" a ona će, gledajući me kao nižu formu ljudskog roda, kaže "Za Beograd treba ići u suprotnom smeru, ima oko 36 kilometara." Grrrrr... Tu se zahvalim, prihvatim činjenicu da čak ni besnim kolima od 100+ kiloevra ne uspevam da ostavim utisak na ženske, pa ajd' nazad. Prikačim se na neki kamion, rek'o tog baš briga za Udbu ;) i nastavim da se bavim onim što zapravo znam, a to je Bluetooth. I tako već negde kod Grocke propeva ABBA sa surround ili već ne znam kakvog audio sistema u kolima...
Vremenom dođem (vidi se na GPS track log-u) do Boleča, pa do onog mesta gde sam pogrešno skrenuo (iza Leštana) pa dalje, u nove predele. Još sam par puta zastao da pitam zblanute ljude da li ću idući ovako stići do Beograda, i najzad se ukažu... tramvajske šine. Došlo mi da izađem iz kola i da ih poljubim, nema tramvaja u Bolečima i Leštanima, ovo su već znaci civilizacije :) Onda sam se pitao koji je to zapravo tramvaj, pogledam Night Vision na sledećoj stanici (BTW ima mogućnost da pritisneš taster i on "fotografiše" ono što vidi, pa možeš posle kad staneš na semaforu natenane da pogledaš - ne znam da li su napravili i mogućnost da snima na hard disk čitavim putem, pa da posle možeš da gledaš - ako nisu napravili, šteta što nisu) kad ono - sedmica. Tu se ja setim da je na šestici i sedmici pisalo nešto kao Tašmajdan - Smederevski put, odnosno Železnička stanica - Smederevski put, što bi značilo da se "Smederevski put" zove tako zato što... vodi ka Smederevu. Nikad mi nije palo na pamet - mislim, ni Avalska ulica, koju znam na Vračaru, ne vodi do Avale... valjda. I zaista, ukaza se uskoro Jugodata (URA - sad definitivno znam gde sam) pa onda prođoh pored kuće, ali sam morao da odem čak do Redakcije da vratim auto ponosnom vlasniku, i na pitanje gde sam bio kažem nonšalantno "Pa provozao sam ga malo do Smedereva, da vidim kako ide po putu" :)
I tako... ima šta čovek da želi u svojim sledećim kolima. Night Vision je obavezan, a i ova automatska navigacija nije loša stvar, mada opet i pitanje koliko je dobra jer ćemo sve manje paziti na ono što se dešava na putu, pa kad nastupi neko s*anje koje automatika ne može da reši... Jedino mi je žao što auto nema neko smart parkiranje - ima parking senzore koji su za nijansu pametniji od mojih, pošto neprekidno crtaju na ekranu putanju kojom će se auto kretati pri sadašnjem položaju volana, tako da možeš lepo da vidiš da li ćeš udariti u nešto (a zapravo ti i ne dozvoli da udariš, pokazivao mi je vlasnik na komadu stiropora, ne možeš - bez isključivanja automatike - nikako da ga oboriš, jednostavno kola odbijaju) ali i dalje nema onog automatskog okretanja volana i uparkiravanja. Eh, za koju godinu...