Ideja da računar kontroliše kućne uređaje nije nova - periodično se javi, izazove interesovanje i onda nekako nestane iz fokusa javnosti. Razlog ne leži u suštinskim problemima, već u tome što je beskrajno teško standardizovati prozivode različitih firmi, naročito kada ne postoji dovoljno jak motiv za saradnju. Da, bilo bi zgodno da desetak minuta pre dolaska kući uključite klima uređaj ili grejanje, ali koliko biste bili spremni da platite tu mogućnost i da li biste zbog nje kopali zidove i razvlačili kablove? Mogućnost da frižider "primeti" kako je nestalo sira, pa da automatski pošalje e-mail Tasi, prvom (i za sada jedinom) srpskom cyber seljaku zvuči gotovo komično, čak i ne uzimajući u obzir to da Tasa dolazi na Kalenić samo jedanput nedeljno. Možda će u budućnosti kompjuterizovana kuća postati deo svakodnevnog života i tada će ovaj tekst predstavljati dobar materijal za neku "Vedru stranu", ali trenutno integracija frižidera, šporeta i PC-ja zvuči kao dobar vic.
Potreba za integracijom uređaja radi nadgledanja i sigurnosti realno postoji - tokom novembra mi je veoma odgovarala mogućnost da pozovem kućni ISDN broj i, ako na mobilnom umesto uspostavljanja veze čujem dražesno tra-la-la, ostanem duže na poslu jer kod kuće nema struje. Ovaj "struja test" je tim interesantniji što je potpuno besplatan (ne potrošite čak ni jedan impuls), ali mnogi su spremni da ulože nešto novca u sistem za nadgledanje stana / poslovnog prostora i dojavljivanje problema. Ovakvi sistemi obično predstavljaju zaokružene celine, pa se pitanje njihove integracije u klasični računarski sistem, barem na osnovnim nivoima, retko postavlja.
Probleme integracije uređaja ovih dana sam proučavao na primeru računara, telefona i časovnika. Na svakom od ovih mesta postoji tehnička mogućnost čuvanja podataka o kontaktima, dakle imena prijatelja i saradnika, njihovih e-mail adresa i telefona. Treba nekako održati konzistentnost tih imenika - ko će se setiti da, kad god upiše neki novi broj u memoriju mobilnog ili ISDN telefona, isti broj unese i u Outlook i obratno? Zato postoji (umereno) realna potreba za komunikacijom telefona, časovnika, palmtop-a i sličnih uređaja, a IR port predstavlja savršen način za bežičnu komunikacije. Ili je barem teorijski tako...
Pošto sam na Ericsson T28s priključio Mobile Office DI28 dodatak, smatrao sam da treba samo još instalirati odgovarajući softver na PC-ju i da će telefoni iz Outlook-a "poteći" pravo u SIM karticu. Instalacija je počela i, negde usred posla, javila da moj Outlook ne koristi Corporate or Workgroup Mail Support i da se procedura ne može nastaviti. Pošto mi sadašnje stanje Outlook-a sasvim odgovara, prekinuo sam instalaciju DI28 softvera, počeo ponovo i zatražio da se taj softver ne integriše u Outlook. Trenutak docnije, dobio sam istu poruku. Šta se može, aktivirao sam Corporate or Workgroup Mail Support (šta god da je to), pronašao i ubacio Office 2000 CD kada je on zatražen i najzad je instalacija Ericsson softvera korektno završena.
Nevolja je bila u tome što ni posle nekoliko dana nisam mogao da se naviknem na Corporate or Workgroup Mail Support, a čim se vratim na Internet only Mail Support, DI28 softver prestane da radi. I to bez ikakve poruke - startujem program i on samo završi rad. Tako kad god mi je potrebno da nešto menjam u imeniku mobilnog moram da prebacim Outlook u Corporate or Workgroup mod, a prava nevolja nastaje kada zaboravim da ga posle toga vratim u Internet only mod jer Outlook pri sledećem skupljanju e-mail-a ponovo prenese sve stare i pročitane poruke (prvi put mi je tako napunio mailbox da je lakše bilo vratiti outlook.pst sa backup-a nego brisati sve te duplirane poruke).
Rezultat toga što je Ericsson napravio dobar, ali nedovoljno fleksibilan program i što je predvideo opciju rada bez Outlook-a ali tu opciju naprosto nije implementirao jeste činjenica da manje intervencije na imeniku mobilnog ponovo obavljam sa tastature samog telefona. Tako brže završim posao.
Ručni sat Casio PC-Unite 1510 predstavlja zbilja zanimljivu "igračku": sve funkcije merenja vremena i kalendara, telefonski imenik u koji se upisuju i e-mail adrese, odlično organizovana to-do lista, pa čak i mogućnost da u RAM sata upišete kraći fajl i tako ga prenesete od kuće na posao ili obratno. Tu je, naravno, i IR port koji obezbeđuje razmenu podataka sa PC-jem, a uz časovnik dobijate IR uređaj u posebnoj kutiji, koji se povezuje na RS-232 port i komunicira sa časovnikom uz primenu posebnog softvera. Ta komunikacija lepo radi, ali moj računar već ima IR port, pa nemam baš nikakvu potrebu za još jednim IR portom koji bi "blokirao" RS-232. Mislio sam da mi Casio IR port uopšte nije potreban, ali...
Ispostavilo se da sat koristi nestandardni protokol za IR komunikaciju, a da priloženi softver, koji jedini "razume" taj protokol, neće da sarađuje sa standardnim IR portom. U Setup meniju tog programa pominje se Built-in IR port, ali posle izbora te opcije softver ne "pronalazi" sat. Mislio sam da imam mnogo sreće što se u spisku javlja ACTiSYS ACT-IR2000L hardver koji zaista postoji na jednoj od redakcijskih ASUS ploča, ali čak ni sa njim nije bilo komunikacije. Jedini razlog koji mogu da smislim jeste da su programeri firme Casio napravili ove opcije, ali im nije palo na pamet da ih isprobaju. Dakle, za svaku komunikaciju sa satom treba priključivati "njegov" IR port, a mogućnost prenosa fajlova u memoriji časovnika je izgubljena jer nemam dva takva uređaja. Rezultat je da su podaci u memoriji časovnika neažurni.
Činjenica da se proizvođači uređaja nemarno odnose prema softveru čini da dobre ideje propadaju zbog sitnica. Ericsson-ovi inženjeri su znali da je potrebna instalacija njihovog softvera bez integracije u Outlook, ta opcija se javlja na spisku ali ne funkcioniše. Neko u Casio razvojnom timu je znao da časovnik treba da komunicira i sa računarima na koje je već ugrađen IR port, takva opcija se javlja u spisku ali ne funkcioniše. Već zamišljam Internet šporet koji može da kuva kafu samo ako ga priključite na RS-232 port notebook računara, dok ga za kuvanje jaja treba priključiti na USB port stonog PC-ja.
Microsoft nas je navikao na bagove i nedorađenosti, ali oni barem održavaju bazu znanja i stalno emituju nove verzije u kojima su neki od problema ispravljeni. Kako naterati proizvođače "sitnog hardvera" na sličnu praksu?