Internet je, teorijski gledano, mogao da se koristi i u "godinama sankcija". Svako je mogao da zove telefonom neki sistem u inostranstvu i da sa njega pristupa Mreži, ali to je bilo ne samo veoma skupo, nego i praktično neizvodljivo, jer modemske veze sa svetom neprijatno često "pucaju" ili se uspostavljaju na malim brzinama. Zvanje preko JUPAK-a bilo je nešto zgodnije rešenje, ali je veza bila spora, pa je mogla da se koristi tek da bi se lynx-om skinuli neki važni podaci - ništa od pravog surfovanja...
Početkom 1996. stvari su počele da se događaju, i to prilično iznenadno, na više frontova. Radio B92 je obezbedio 33600 bps zakupljenu liniju do skandinavskih zemalja, pre svega za svoje potrebe, ali je i poneko spolja uspeo da se "prošvercuje" do Interneta. Ljubaznošću dr Dražena Pantića, i ja početkom godine dobih nalog na OpenNet-u, pa sam sledećih par noći proveo intenzivno upoznajući čari Mreže: postojale su samo dve ulazne linije, veza se teško dobijala, koristio sam odvratni TwinSock 1.3, ali vredelo je sve to podneti... Bilo mi je potrebno jedva nekoliko sati da shvatim zbog čega je čitav svet toliko "poludeo" za Internetom i kakav će bum on izazvati i u našim uslovima.
Kraj januara je pokazao da se stvari neće završiti na malim provajderima: novoosnovana firma BK/MR Systems, deo sistema "Braća Karić", organizuje konferenciju za štampu i najavljuje da će Internet ući na velika vrata, uz brz link i mnogo ulaznih telefonskih linija. Sledeći mesec će, međutim, pokazati da BK/MR Systems, odnosno EUnet Jugoslavija, neće prvi obezbediti Internet - projekat se u tišini razvijao još na jednom mestu.
Sredinom februara slučajno sam sreo dr Zorana Jovanovića, upravnika Univerzitetskog računskog centra, koji mi je pomenuo da Internet uskoro stiže, ali bez informacije o provajderu - neko će obezbediti satelitsku vezu. I zaista, 27. februara me je u Redakciji "PC"-ja dočekao faks da je na svečanosti povodom Dana Univerziteta prikazan pun pristup Internetu preko 64 kbit/s satelitskog linka koji je uspostavila firma "Telefonija", u saradnji sa Beobankom. Iz nekoliko telefonskih razgovora sa kolegama iz Računskog centra ETF-a saznao sam da je stvar završena skoro filmskom brzinom, tj. da je antena montirana za nekoliko dana i da je veza proradila desetak minuta pre početka demonstracije u Rektoratu... pravi podvig.
Ako dopustite malo sebičnog gledanja na stvari, tog 27. februara mi se činilo da Internet nije mogao da proradi u gorem trenutku - martovski broj "PC"-ja je bio već praktično štampan, i najviše što sam mogao bilo je da u jedan od poslednjih tabaka, umesto oglasa, ubacim kratku vest o tome. Vest na šestini strane nikako nije dovoljna da dostojno obeleži takav događaj, ali šta se može... U svakom slučaju, kući sam došao prilično neraspoložen i odlučio da se bar malo razonodim pristupajući Internetu novim putem.
Kada sam se ulogovao na UBBG, Internet još nije bio dostupan - saznao sam da je u tom trenutku samo afrodita, Silicon Graphics računar u RCUB-u, vezan na Internet. Kao za pakost, baš na Afroditi nisam imao korisničko ime - ne zato što bi bio poseban problem dobiti ga, nego mi do tog trenutka nije bilo potreban, a svaki novi username na kraju ispadne još jedno mesto na koje se treba logovati i proveravati poštu. Zar je važan jedan dan, kada se čekalo tolike godine? Verujte da jeste: kada je Internet konačno nadohvat ruke, nije se lako strpeti za tih 24 sata. Sećajući se te noći, itekako razumem one koji se pretplate na SezamInternet a onda očekuju da dobiju pristup u pola noći, a ne sledećeg dana u 9 ujutru.
Ko zna koje SHOW USERS pokazalo je da je na vezi Nikola Malenović, koji je zvao iz Amerike - Nikola je jedan od najzaslužnijih za to što je kroz čitave godine sankcija Jugoslavija imala kakav-takav email sa svetom, a ne treba sumnjati ni u njegove hakerske sposobnosti. Posle dve-tri razmenjene rečenice, reče mi da, ako hoću da probam Internet, otkucam telnet sa nekim neverovatnim parametrima i proći će; "opravili" su to na Afroditi. Mada sam svoje hakerske dane već odavno prežalio i zaboravio, nisam mogao da se uzdržim. Jednu komandu posle toga, twinsock je uspostavio vezu i... Internet je radio.
Sledećeg dana stvari su stajale još mnogo bolje - kompletan prsten akademske mreže se našao na Internetu, a kao nuzproizvod toga, i SezamPro je dobio pun pristup, kroz priključnu tačku na Tehnološkom fakultetu. Pošto je jedan od NT računara koji su obezbeđivali vezu sa akademskom mrežom imao modem koji je uglavnom korišćen za probe sistema, pozvao sam ga, uspostavio vezu i bio sam na Internetu. Bez svih twinsock-a i ostalih zakrpa, bio je to pravi PPP pristup koji je obezbeđivao sasvim komforan rad solidnom brzinom - dovoljan broj korisnika na fakultetima još nije razumeo kako sve to radi, pa link nije bio preopterećen.
Posle celodnevnog surforvanja, zaključio sam da čitaoci "PC"-ja jednostavno ne smeju mesec dana ostati bez takvih informacija. Pošto je broj štampan, nije bilo druge nego da se napiše poseban papir koji bi se umetao u njega, a i to je trebalo uraditi jako, jako brzo. Zato sam veče proveo u Univerzitetskom računskom centru, u društvu Nenada Repca, koji je svakako bio najzaslužniji za tehnički deo projekta dovođenja Interneta, i Mikice Kocića, inženjera iz RCUB-a. Detaljno smo "pročešljali" sve načine da se pristupi afroditi i Internetu, a ostatak noći je bio dovoljan da se napiše i prelomi list koji je verovatno bio najčitanije štivo u gotovo dvogodišnjoj istoriji našeg časopisa. Posle svih uzbuđenja koja su prethodni dani doneli, otišao sam kući veoma zadovoljan...
Sledeće nedelje pokazaće da ćemo na komforan pristup Internetu sačekati - stotine gladnih studenata je "navalilo" na mrežu, pa je link tako temeljno preopterećen da su ubrzo morala da budu uvedena prilično ozbiljna ograničenja. Sve do juna, kada je "Telefonija" ubrzala svoj link na 256 kbit/s a EUnet počeo da radi sa puna 2 megabita, nije moglo da se govori o komfornom pristupu Internetu u vreme koje poželite. Posle toga sam brzo zaboravio na sve probleme i usporenja - prvi dani Interneta u Jugoslaviji ostaće mi u sećanju kao ekstaza koja se neće tako skoro ponoviti...