Samogradnja "galaksije" predstavlja najbrži, najjeftiniji, najuzbudljiviji, ali ne i najelegantniji način da se dođe do kućnog računara. Kada bi ideja o kućnim računarima zavisila samo od onih koji mogu sami da ih naprave, sa njom se ne bi odmaklo dalje od početka. Računar "galaksija", srećom, ima i svoju fabričku sestru-bliznakinju. "Elektronika Inženjering" iz Zemuna i Zavod za učila i nastavna sredstva privode kraju pripreme za serijsku proizvodnju komercijalne "galaksije". Ona će, prvenstveno, biti namenjena školama, ali će do nje vrlo brzo moći da dođu i pojedinci.
Čitaoci ovog specijalnog izdanja su, nadamo se, uvideli da će računari u bliskoj budućnosti postati neophodni inventar svakog doma, kao što su to sada televizor ili gramofon. U mnogim profesijama posao već danas ne može ni da se zamisli bez kompjutera, pa je neobično važno da svi oni koji se danas školuju i koji će u prvim decenijama 21. veka predstavljati najveći deo našeg naučno-tehničkog kadra budu što bolje upoznati sa ovom oblašću i osposobljeni da koriste računare za rešavanje problema iz svoje prakse.
Obrazovanje kompjuterskih stručnjaka je nezamislivo bez kompjutera na kojima oni mogu da proveravaju i unapređuju stečeno teorijsko znanje. Na žalost, računarski sistemi kojima su opremljeni neki naši kolektivi su toliko stari da jedva obavljaju i redovni posao pa nema ni govora o tome da se njihova vrata otvore mladima u potrebnoj meri. Fakulteti su najčešće opremljeni još zastarelijim kompjuterima, a škole čak ni njima. Rešenje problema ovog tipa predstavlja lični računar. To je relativno mali i jeftin kompjuter velikih mogućnosti koji je namenjen pojedincima. U stalnom kontaktu sa njim može da se nauči programiranje, reši mnogo praktičnih problema i, što je najvažnije, navikne na kompjutere i njihove mogućnosti i ograničenja. Onaj ko je dobro savladao programski jezik koji njegov lični kompjuter "razume" će, bez ikakvih problema, savladati i druge programske jezike i u najkraćem vremenu biti sposoban da radi sa bilo kojim drugim kompjuterom.
Interesovanje za lične računare je, bar prema podacima kojima raspolažemo, ogromno i mnogi su spremni da ulože novac u kupovinu ovakve inteligentne naprave. Na žalost, nadležni nemaju nimalo sluha za sve izložene činjenice: iako je ponuda računara na svetskom tržištu ogromna, jednom linearnom merom je potpuno onemogućen njihov legalan uvoz čak i kada se radi o modelima koji koštaju u današnje vreme zanemarljivih 6000 dinara. Čak ni uz plaćanje visoke carine, dakle, potencijalni vlasnik računara nema mogućnosti da dođe do onoga što mu je potrebno da bi proširio svoje znanje.
Jedina nada su domaće firme koje se bave sklapanjem stranih ili proizvodnjom originalnih računara. Takvih firmi imamo dosta, ali su sve nažalost, neefikasne - na sajmovima se pojavljuju računari domaćeg dizajna, ali ni jedan od njih ne stiže u prodavnice. Razloge nije teško pogoditi: računari se sastoje i od integrisanih kola koja se kod nas ne proizvode; iako su ove komponente, za ono što pružaju, veoma jeftine, nabavka deviza i druge formalnosti oko uvoza su toliko složene da je praktično nemoguće proizvesti veliku seriju računara. Osim toga, domaći računari, zbog kursa dinara, koštaju toliko da ih malo ko može sebi da priušti. Škole i druge ustanove bi, doduše, mogle da odvoje 100 ili 200 hiljada dinara za kupovinu jednog ličnog računara, ali se verovatno plaše da će ta naprava biti potpuno neiskorišćena: dok se na zapadnom tržištu mogu naći desetine programa koji obavljaju čak i najspecifičnije poslove (da ne pominjemo broj programa koji mogu da se koriste u obrazovanju), programska podrška je na periferiji interesovanja naših proizvođača. Kako škola, koja nema kadar sposoban da sastavi dobre i dovoljno složene obrazovne programe, može da očekuje da će učenici videti neku korist od računara? Uz to, jasno je da preskup kompjuter neće moći da nabavi toliki broj korisnika da se na tržištu spontano pojavi veliki broj programa za nega, a nedostatak tih programa, dalje, smanjuje broj kupaca. Na prvi pogled, iz ovog začaranog kruga nema izlaza.
Izlaz, kako nam se čini, ipak postoji i beogradska firma "Elektronika Inženjering" je na najboljem putu da ga pronađe. Ova firma se već više od tri godine, pored ostalog, bavi i projektovanjem i proizvodnjom računara. Tako je razvijen model čiji je radni naziv EL 82: radi se o računaru velikih mogućnosti koji je zasnovan na mikroprocesoru 780A i opremljen korisničkom memorijom od 16 kilobajta (može da se proširi do čitavih 64 Kb) i ROM-om od 16 Kb. U ROM je, pored izvanrednog bejzika koga karakteriše mogućnost operisanja sa brojevima u dvostrukoj tačnosti (15 tačnih cifara), kompletan rad sa alfanumericima, generisanje tonova i grafika solidne rezolucije, upisan i program za rad sa mašinskim jezikom koji je namenjen iskusnijim korisnicima. Računar je koncipiran tako da može neograničeno da se proširuje: umesto bejzika može da se razvije neki drugi programski jezik za specijalizovane potrebe, preko porta može da se priključi štampač, neki konvertor ili kontroler i, ako bude razvijen program koji bi to podržao (postoje linkovi koji omogućavaju da se taj program koristi bez promene ROM-a), disk-jedinice.
Kada je 1982. godine ovaj računar poprimio svoj konačni oblik i pojavio se na mnogim sajmovima širom Jugoslavije (ovaj događaj je "Galaksija" već obeležila), planirano je da maloprodajna cena bude oko 100 000 dinara. Pre nego što su rešeni problemi vezani za serijsku proizvodnju, inflacija i realan kurs dinara su učinili svoje: računar EL 82 se danas ugovorno proizvodi, ali samo za one radne organizacije koje za kompjuter u osnovnoj verziji mogu da izdvoje nekih 250 000 dinara. "Elektronika Inženjering" je, procenjujući tržište, zaključila da računar kojo ovoliko košta, bez obzira na povoljne karakteristike, nema šansi za veliki komercijalni uspeh.
Zato je u saradnji sa Zavodom za učila i nastavna sredstva doneta odluka da se finansira razvoj jednog novog kompjutera. Nije vredelo ponovo početi sa prevelikim ambicijama: bio je potreban računar skromnih ali ipak zadovoljavajućih karakteristika koji će, uz to, biti toliko jeftin da će svako ko je zainteresovan biti u stanju da ga nabavi uz razumno ulaganje. Voja Antonić (koji je, uzgred rečeno, ujedno i konstruktor kompjutera EL 82) je, primenivši mnogo izvanrednih i originalnih rešenja, u potpunosti zadovoljio ovakve koncepcijske zahteve i tako je nastao računar "galaksija".
O koncepciji računara "galaksija" smo dosta pisali na stranicama ovog specijalnog izdanja s obzirom na to da ga prezentiramo i kao projekat za samogradnju. "Elektronika Inženjering" je, naime, u željid a u Jugoslaviji bude što više vlasnika računara "galaksija" omogućila čitaocima ovog specijalnog izdanja koji poseduju izvesno praktično poznavanje elektronike da, uz minimalna novčana ulaganja, naprave ovaj lični kompjuter.
Nakon prvog obaveštenja u "Galaksiji" Elektronika Inženjering je dobila dosta pisama od ljubitelja računara koji, poznavajući sve probleme oko uvoza komponenti, krusnih razlika i inflacije, žele da nabave komercijalni model "galaksije" u pretplati. Komplet se sastoji od računara sa 4 Kb RAM-a, ispravljača, uputstva za upotrebu i priključnih kablova i košta 29.950 dinara. Za primerke iz prve serije proizvođač garantuje ovu cenu, s tim što svim kupcima odobrava kamatu od 7,5% sa očekivanim vremenom isporuke u martu 1984.
Kada računar "galaksija", putem kupovine ili kao samogradnja, postane vlasništvo većeg broja Jugoslovena, pojaviće se značajan broj programa za njega, koji će u mnogome povećati vrednost ovog kompjutera. Ti programi će se koncentrisati oko časopisa za popularizaciju nauke "Galaksija" koji će na svojim stranicama odvojiti značajan prostor za međusobne kontakte vlasnika računara. Svi proizvedeni modeli računara i svi modeli koje čitaoci ovog specijalnog izdanja naprave biće potpuno jednaki tako da će za njih moći da se koriste isti programi bez ikakvih prepravki.
Veliki broj vlasnika, ipak, mora da postavlja i velike zahteve: bazična verzija računara je skormna pa su predviđena proširenja. "Elektronika Inženjering" će proizvesti hardverske dodatke koji su primereni mogućnostima i potrebama vlasnika računara "galaksija". To će verovatno biti moduli za proširenje memorije, police za igru, generator tona, AD i DA konvertori... U samoj kutiji računara je, čak, predviđeno mesto za EPROM u koji će jednog dana bit upisan program za rad sa mašinskim jezikom, prošireni bejzik, program za obradu teksta ili nešto drugo što će biti diktirano potrebama vlasnika kompjutera, koje će se tek ispoljiti. Sve u svemu, nijedan potencijalni vlasnik računara neće biti prinuđen da kupi nešto što mu nije potrebno samo zato što je to uključeno u bazičnu verziju računara, ali će svako, u toku sledeće godine, moći da dođe do onoga što može da mu pomogne u poslu kojim se bavi. Što se dizajniranja i proizvodnje periferijske opreme tiče, Elektronika Inženjering poziva sve zainteresovane, naročito iz "male privrede", na konkretnu saradnju, koja može da se ostvari kroz razne ugovorne oblike ili udruživanjem. Pišite im - sigurni smo da ćete pronaći zajednički jezik. Svaka ideja u interesu vaše i naše "galaksije" je dobrodošla.
Čini nam se da je računar "galaksija" odnosom mogućnosti/cena konkurentan mnogim stranim koermcijalnim modelima: da kod nas ima mogućnosti za proizvodnju ogromnih serija, mogli bi da se projektuju specijalizovani čipovi (poput čuvenog Sinclairovog ULA čipa) koji bi zamenili značajan deo njegovog hardvera i pojednostavili konstrukciju, smanjujući samim tim i cenu. Zato se "Elektronika Inženjering" zalaže za daleko fleksibilniji stav nadležnih prema uvozu računara (ma koliko je sadašnji propisi štite): što kod nas bude više kompjutera i mladih ljudi koji su osposobljeni da se njima bave, to će računar "galaksija" i neki njegov eventualni naslednik (o kome se, trenutno, još nerazmišlja ali koji je neizbežan s obzirom na neprekidni napredak elektronike), naići na šire i spremnije tržište.
Adresa "Elektronike Inženjering" je Karađorđev trg 11, 11070 Zemun, a za sva obaveštenja možete da se obratite na telefone 601-669 i 601-577.