Na prvoj "Sinergiji" Miloje Sekulić me je zamolio za intervju za nedeljni časopis COM. Naravno, vrlo rado :) Tema je bio PC Press-ov izbor top 50 domaćih Web strana, ali dotakli smo i razne druge teme... "Najlepše" od svega je što mi većina stvari i danas (leto 2008) deluje prilično aktuelno... Zbog čega ne treba biti baš srećan.

 

horizontal rule

 

Pogled iz vizura marljivog hroničara

DEJAN RISTANOVIĆ glavni i odgovorni urednik magazina PC Press, jedan od osnivača Poslovnog sistema Sezam Pro on line

Gospodine Ristanoviću kada ste se susreli sa Internetom i koje su vaše aktivnosti na tom polju?

Sa komunikacijama sam se sreo 1988. i 1989. godine, kada je Internet u svetu tek bio u nastanku. Tada je postojala razvijena BBS scena, koja je polako "pokrivala" i Jugoslaviju. Računarske komunikacije su nas fascinirale, pa smo želeli da se uključimo u trendove, pišući tekstove u tadašnjem časopisu "Računari", ali i aktivnije od toga. Zoran Životić i ja smo krajem 1989. osnovali sistem za modemske komunikacije Sezam, koji je tokom godina rastao i kada je Internet najzad stigao u naše krajeve, bili smo potpuno spremni za njega.

Ako se pod Internetom podrazumeva Web, prve kontakte sa njim sam imao kroz paketnu mrežu (JUPAK) i tekstualni browser, preko američkog BIX-a.

Pre "mreže svih mreža" postojali su drugi načini povezivanja računara, pružanja određenih usluga i stvaranja virtuelnih zajednica. Za mnoge mlađe čitaoce to je potpuna nepoznanica. Možete li za kratko da se vratite u vreme BBS-ova i malo nam približite to doba?

Osnovne usluge BBS-ova bile su konferencije, prenos fajlova i chat, uz uvek prisutnu privatnu poštu koja je uglavnom ostajala na BBS-u, mada je bilo i pokušaja umrežavanja BBS-ova i razmene pošte i konferencija. Radilo se u tekst modu ili eventualno uz ANSI grafiku, pa su korisnici obraćali više pažnje na sadržaj; poruke su bile duže nego u današnje vreme "kliktanja po šarenim sličicama". Konferencijski sistemi, download sajtovi i chat su se održali i u Internet svetu, naravno uz mnogo izmena.

Šta Vas je navelo da se u trenutku kada je Yu Internet brojao oko 1000 sajtova pozabavite izborom 50 najboljih?

Zvučalo je kao nešto što vredi uraditi - podsticaj za sajtove da se brže razvijaju a i interesantna tema za časopis.

Zbog čega iz izbora od samog početka odstranjujete lične, korporativne, erotske i sajtove sa političkom tematikom?

Svaki izbor ima neka svoja pravila. Mi smo se opredelili pre svega za sajtove koji pružaju usluge korisnicima, dakle u konkurenciju ne uključujemo sajtove koji služe isključivo za promociju firme ili organizacije. Naravno, nije uvek lako "povući liniju", jer recimo sajt nekog dnevnog lista donosi novosti, ali time istovremeno promoviše taj list; takav sajt je u konkurenciji za 50 najboljih. Sajtovi sa političkom tematikom su u konkurenciji, a što se tiče ličnih Web strana, teško ih je porediti sa sajtovima koje profesionalno uređuje mnogo ljudi. Možda u budućnosti napravimo i izbor Top 50 (ili Top 10, Top 20...) ličnih prezentacija.

Kakvi su Vam kriterijumi za ocenu određene Web lokacije?

Cenimo pre svega koliko je vredna usluga koju sajt pruža posetiocima, pri čemu reč "usluga" uzimamo u širem smislu; i dobra zabava je usluga. Najviše šansi imaju sajtovi koji se redovno ažuriraju, koji donose dosta informacija, štivo zanimljivo za čitanje itd. Obraćamo pažnju i na dizajn odnosno grafički, izgled sajta, kao i komfor pri upotrebi (lako snalaženje, brzo učitavanje itd).

Pet godina je u Internet svetu dug period. Koje su se osnovne promene desile na našoj sceni?

Pre pet godina Internet je tek došao kod nas, brzo su se pojavili pojedinačni korisnici ali je firmama bilo potrebno vreme da se oglase na Web-u. U početku je kompletan YU Web bio rezultat rada entuzijasta, sada se ipak mnoge stvari profesionalno zasnivaju. Sve više sajtova, umesto statičnog dizajna, koristi mehanizme generisanja stranica na osnovu podataka iz baze, mada je pretraživanje sadržaja sajta i dalje retko a ponekad i problematično.

Šta je to što karakteriše stvaranje i odražavanje sajtova u našim uslovima i koliko se radi o naporima entuzijasta a koliko o svesnom ulaganju u posao profitabilan u budućnosti?

Razvoj sajtova, kao i svaki drugi posao, zahteva neku ekonomsku računicu - ne može se večito živeti od entuzijazma. Tu negde vidim glavni problem YU Web-a. E-commerce u našim uslovima nije zaživeo, pre svega zato što ne je bezgotovinsko plaćanje komplikovano i nedostupno većini Web surfera. Osim toga, firme ne nalaze dovoljnog interesa da se reklamiraju na Web-u, dakle sajtovima su odsečeni osnovni kanali finansiranja. Rezultat je da ozbiljne sajtove prave samo firme koje sebi mogu dopustiti da investiraju u budućnost. Ako se dugo investira a efekta nema, firma polako gubi interesovanje i zapušta sajt. Ipak, održavanje posećenog sajta će se svakako isplatiti u nekom budućem trenutku; pitanje je samo koliko će firmi imati snage da taj trenutak dočeka.

Imate li svoje favorite među domaćim sajtovima. Otkrijte našim čitaocima mesta na koja redovno idete.

Ako izuzmem sajtove u čije sam uređivanje uključen (www.pcpress.rs i www.sezampro.yu) kao i moje "hobi" sajtove (www.sezampro.yu/-dejanr i www. ti59.com) koje po prirodi stvari posećujem često, za mene su najinteresantniji domaći sajtovi koji donose informacije iz zemlje. Svakodnevno pogledam sajtove dnevnih listova (www.politika.rs, www.glas-javnosti.rs, www.blic.rs i www.danas.rs) i vremensku prognozu (vreme.yunet.com). Kada se dešava nešto politički zanimljivo, pogledam vesti.freeb92.net. Od standardnih usluga, često koristim telefonski imenik na Web-u (www.telekom.yu) i, kad mi zatreba, plan Beograda (www.planplus.rs). Od računarskih sajtova redovno posećujem www.praktikum.rs i www.benchmark.rs.

Da li na našem Internetu postoje mesta od naročitog značaja za imidž naše zemlje i kakva je situacija sa zvaničnim lokacijama državnih i republičkih organa?

Dosta dobra - napravljeni su solidni sajtovi koji daju informacije o našoj privredi i mogućnosti investiranja u nju. Ipak, moraće još mnogo da se radi da bi ti sajtovi, osim opštih, ponudili i konkretnije informacije.

Domaći Internet je porastao nekoliko puta u odnosu na 1998. godinu. Da li je sa porastom kvantiteta globalno porastao i kvalitet domaćih Web lokacija?

Čim ima više sajtova, ima i više kvalitetnih sajtova. Mislim da je rat 1999. godine bio neka vrsta prekretnice, kada su se pojavili veoma ozbiljno uređivani sajtovi, koji su kasnije dobrim delom nastavili da se razvijaju. Prošle (2000) godine je takođe mnogo urađeno na tehničkim unapređenjima sajtova, primenjene su modernije Web tehnologije, ali je i dalje malo sajtova koji se ažuriraju iz sata u sat - verovatno je takvo ažuriranje preskupo.

Koji je najrazvijeniji segment Yu Interneta a na čemu bi trebalo ozbiljno raditi u budućnosti?

U nekim oblastima autori sajta imaju "sreće" da su informacije koje poseduju već pogodne za publikovanje na Web-u tako da treba uložiti skroman trud i gotovo automatski generisati dobar i posećen sajt. Tu pre svega mislim na dnevne novine i časopise - svaki od njih samo treba da se odluči da li će na Web-u publikovati kompletan sadržaj "papirnog" izdanja ili samo neki deo tog sadržaja. Potpuno je nerazvijena oblast prodaje preko Interneta (tek nekoliko knjižara i jedan diskont), zbog problema sa elektronskim plaćanjem.

Kakve su naše Web lokacije u svetskim okvirima, po pitanju koncepta, dizajna, programiranja i promocije?

Siromašne... za bolji sajt, kako u grafičkom tako i u funkcionalnom smislu, potrebno je da taj sajt donosi novac.

Značajno mesto u vašem izboru zauzimaju informativni sajtovi. Koliki je u našim uslovima uticaj Interneta na javno mnenje?

Tokom medijskog mraka 2000. godine značaj je bio ogroman - Internet je bio jedini kanal za slobodni protok informacija, a uz one koji su mogli da prate sajtove kao što je www.freeserbia.org, informacije su primali i njihovi prijatelji, kolege, komšije... hvala Bogu da postoje štampači. Danas novine i časopisi slobodno pišu, pa oni značajnije utiču na formiranje javnog mnjenja. Ipak, Internet ostaje kanal za brzo informisanje (lakše je pogledati pet-šest sajtova nego kupovati i čitati pet-šest časopisa), a ostaje i mogućnost distribucije materijala za koji se interesuju pre svega manje grupe čitalaca. Najzad, sve ono što ne može da "prodre" u novine može se objaviti na Internetu, pa ako se tamo pojavi interesovanje, publicitet se može iskoristiti...

U januaru 1998 godine, u uvodu vaše rang liste naveli ste da je kod nas "Internet, zahvaljujući senzacionalističkim i površnim tekstovima u dnevnoj štampi, još uvek obavijen misterijom." Da li ste zadovoljni kako je Internet danas tretiran u domaćoj štampi?

Mi smo "zakasnili na Internet", pa se dešavalo da ljudi koji ne razumeju tu tematiku naprosto preuzimaju tekstove iz strane štampe, koja je govorila o jednoj tamo već sasvim zreloj tehnologiji. Zato su izdvajani pre svega prilozi o raznim pljačkama, zloupotrebama i problemima Interneta, umesto da se ljudima najpre objasni šta je to Internet i kakvu korist on pruža korisnicima. Na Internet seminarima koje su PC Press i SezamPro organizovali trebalo je razbiti takve predrasude i ukazati na način da se Internet primeni, pa tek onda kako da se izbegnu zloupotrebe. Danas je situacija bolja, pre svega zato što više ljudi koristi Internet pa je i opšte znanje o njemu poraslo. A i novinari se bolje snalaze.

Jedna od konstanti u vašim tekstovima povodom Yu Web Top 50 nagrade iz godine u godinu je najava da će do pravog razvoja Interneta kod nas doći kada budu ostvareni uslovi za njegovu punu komercijalizaciju. Hoćemo li najzad u ovoj godini dočekati taj trenutak?

Ne očekujem da će se tokom ove godine steći uslovi za punu komercijalizaciju Interneta kod nas, jer je za nešto takvo potrebna i promena navika ljudi, a navike se teško menjaju. Ipak, očekujem da se stvari pomere sa mrtve tačke pre svega što se tiče bezgotovinskog plaćanja.

Kako vidite trenutno stanje razvoja Interneta u svetu i kakav mu globalno razvoj predviđate?

Pre oko godinu dana "pukao je dotcom balon" i veliki broj Internet kompanija, koje su bazirale svoj uspeh na velikim očekivanjima, jednostavno je "otišao pod led". Ostali su oni koji nude realne usluge i koji pozitivno posluju već danas (baš ovih dana čujem da je Amazon.com po prvi put bio profitabilan), što znači da možemo očekivati sporiji, ali sigurniji razvoj. U Americi Internet je u dostigao tačku zasićenja, kada nema mnogo mesta za rast broja korisnika; u drugim krajevima sveta smo daleko od te tačke, dakle rast će biti brži u Evropi nego u Americi. Veliki preokret mogao bi da predstavlja razvoj wireless tehnologija i mogućnost da Internetu pristupate preko mobilnog terminala, naslednika mobilnog telefona; očekujem da će se tu postići veće brzine i da će se otvoriti čitav spektar novih usluga, ne samo za poslovne ljude.

Najviše me zanima kako će se razvijati broadband, pristup Internetu velikom brzinom korišćenjem kablovskih modema, DSL linija ili satelitske opreme. U Americi je izgledalo da će broadband dostići klasični modemski pristup, ali je onda sve stalo, a mnogi operateri su bankrotirali; i dalje broj korisnika koji pristupaju modemom višestruko prevazilazi broj onih koji koriste brze linije. Još je zanimljivije pitanje broadband-a van Amerike - čak i ako postoje brze linije do centrale, prekookeanski link je preskup da bi se korisnicima ponudio brz pristup američkim sajtovima po prihvatljivoj ceni. A značajno ubrzanje pristupa predstavlja ključ za nove primene Interneta, pre svega u oblasti multimedije. Dosadilo mi je da u video klubu čujem kako "taj DVD (ili ta kaseta) nije tu" - ne mogu da dočekam video-on-demand i slične servise...

Miloje Sekulić

 

horizontal rule

 

Šta vlast treba da uradi

Kako cenite odnos aktuelne vlasti prema razvoju Interneta kod nas i da ste kojim slučajem u prilici kakve biste korake po tom pitanju preduzeli?

Aktuelna vlast ima pozitivan odnos prema razvoju Interneta, uočava da su visoke tehnologije pokretač napretka čitave zemlje i pokušava da tu oblast pogura unapred. Nevolja je što to ide sporo, iz razloga koje nije lako razumeti. Šesnaest meseci posle 5. oktobra na ulicama se i dalje prodaje piratski softver, nije ništa urađeno za Internet provajdere koji još ne mogu da dobiju dial-in linije (primarne ISDN priključke) neophodne za širenje ponude, ne mogu da uvedu optiku neophodnu za ubrzavanje linkova, korisnici ne mogu da dobiju kvalitetne telefonske linije, bazni ISDN (koji je u svetu već prevaziđena tehnologija) kod nas je retka privilegija, i dalje rade zloglasne centrale sa brojevima na 43/45 i 7*...

Da bi razvoj Interneta krenuo dalje, država jednostavno mora da natera Telekom da radi svoj posao, bilo tako što će mu oduzeti monopol i uvesti konkurenciju ili tako što će zakonom obavezati (monopolski) Telekom da svakom korisniku u nekom roku pruži uslugu iz cenovnika, a da ako to ne uradi, tom (nesuđenom) korisniku za svaki dan kašnjenja plaća ozbiljnu kaznu. Takvi propisi su u nekim zemljama dali odlične rezultate.

Najzad, treba naći način da se smanji birokratsko maltretiranje ljudi koji žele nešto da kupe. Već pedeset godina se patimo sa tri strašne predrasude koje nas bukvalno vuku u izolaciju. Prva od njih je pretpostavka da dinar mora stalno da pada da bi privreda funkcionisala; ta predrasuda nas je najzad doterala u apsurdnu hiperinflaciju, posle koje je postalo jasno da možemo živeti i uz stabilnu valutu i da su tada prihodi države čak i veći nego uz "opšti porez" naplaćivan kroz inflaciju. Druga predrasuda je da se domaća valuta mora "braniti" i da će, ako omogućimo neograničenu zamenu dinara u marku/evro, odjednom svi dinari ostati bankama, a narod će pokupiti sve devize. Čak i 1994, kada je uveden fiksan kurs, moglo se menjati najviše 100 dinara u marke. Deluje da smo se tokom prethodne godine polako odučili i od te predrasude i da se, šta više, pokazalo da mogućnost neograničene zamene valuta zapravo povećava devizne rezerve zemlje.

Ostala je još treća predrasuda koja kaže da će, ako ljudima dopustite plaćanje u inostranstvo i uvoz robe, sve pare otići iz zemlje. Zbog toga i dalje imamo tupavi zakon koji kaže da građanin ne može iz zemlje izneti više od 1000 DEM (kladim se da će zakon ostati na snazi čak i pošto DEM prestane da postoji), zbog čega se, strogo uzevši, ne mogu izdavati debitne i kreditne kartice. Taj zakon treba baciti na đubrište istorije, ali i liberalizovati proceduru uvoza i carinjenja. Nama nikakve potreba da neko kome stigne pošiljka iz inostranstva ide u poštu kod železničke stanice i tamo se pati sa formularima i birokratijom, kao što nema potrebe za složenom procedurom koja zahteva angažovanje špeditera i višednevno popunjavanje raznih papira. Paket stigne iz inostranstva, poštar ga donese zajedno sa papirom na kome piše kolika je carina i to je sve. Kao što se već pokazalo da se kurs valute najbolje brani ako ga uopšte ne branimo administrativnim merama, tako će se pokazati da domaću privredu najbolje branimo ako je uopšte ne branimo - opstaće oni koji su konkurentni, a Internet će odigrati važnu ulogu pri nivelaciji ponude.

 

horizontal rule


Kao da je bilo juče

Tog januara 1998. godine domaći web je bio u začetku ali su se već isprofilisale neke osnovne kategorije. Pod nacionalnim domenom mogli ste da nađete oko 1000 prezentacija i još mnoštvo ličnih skrivenih pod imenima provajdera. Od provajdera postojali su Eunet, Beotel i Sezam.

Top level domen www.yu bio je već tada zauzet nečim što ćemo kasnije zvati portal. Bio je tu katalog domaćeg web-a, vesti, kursna lista i jedna od prvih webcam na ovim prostorima. U to davno vreme Yahoo je suvereno vladao scenom pretraživača pa je prvi prilično uspešan domaći pretraživao bio "Yahoo like". I danas se nalazi na adresi www.yuserach.com.

Po prirodi stvari prvi su se novom mediju prilagoditi časopisi posvećeni računarima i informatici. Svoje prezentacije imali su PcPress i Micro. U tim vremenima tekstovi Stojana Cerovića praćeni Согaхоvim karikaturama imali su posebnu težinu. Vreme je bilo među prvim magazinima koji su izašli na net Poseban kuriozitet bila je strana Udruženja urbanista www.urbonet.org.yu. Lep primer esnafskog sajta koji je izgubio na značaju kako je ekipa koja gaje radila izgubila dah.

Tri sajta koja su tada već bila poznata izgurala su do današnjih dana i predstavljaju beočuge domaćeg web-a. Šta reći novo o beograd.com-u, beocity.com-u i serbiancafeu osim priznanja njihovim autorima i vlasnicima na viziji koju su posedovali, trudu, znanju i sredstvima koje ulažu sve ove godine.

U ta davna vremena univerzitetski serveri bili su žarišta odakle je Internet kretao u nezadrživi pohod po zemlji. Dve su legendarne lokacije www.rcub.bg.ac.yu i www.etf.bg.ac.yu.

Linux zajednica predstavila se na www.linux.org i krenula u neravnopravnu borbu koja traje do danas.

Karijeru muzičkog novinara koju je tada započeo na adresi www.beocity.com/dejanov_kutak/ Dejan Cukić nastavlja danas u magazinu Žica.

Posebno mesto zauzimale su tada na našem web-u i tu poziciju održale do danas prezentacije sadržaja iz kulture. Ljubitelji filma Išli su na www.oaza.rs, književnosti na www.knjiga.com, slikarstva na www.galerija.rs, a i fanovi SF literature su pokrenuli više lokacija.

Najvažnija sporedna stvar na svetu, sport, bila je dostojno zastupljena već u tim pionirskim danima. Krenuli su i prvi projekti promocije privrednih potencijala zemlje a najbitnije od svega zbog događaja koji će uslediti bio je masovan izlazak informativnih kuća na mrežu. BK TV, Naša Borba, Beta i posebno B92 pripremali su se za razbijanje informativnog mraka koji će uskoro pokriti zemlju.

Tog januara 1998. godine izašao je broj 31 PC Press-a i u njemu prvi Yu Web top 50 izbor. Ostalo je istorija :)